Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 ČLANAK ZA RAZMATRANJE 49

Rad i odmor imaju „svoje vreme“

Rad i odmor imaju „svoje vreme“

Pođite na jedno osamljeno mesto i malo se odmorite (MAR. 6:31)

PESMA 143 Bdimo, čekajmo, budimo vredni

KRATAK PREGLED *

1. Kakva gledišta o radu postoje?

KAKVO gledište o radu ima većina ljudi u tvom kraju? U mnogim zemljama ljudi rade sve duže i sve napornije. Oni koji prekomerno rade obično su prezauzeti da bi se odmarali, provodili vreme s porodicom ili zadovoljili svoje duhovne potrebe (Prop. 2:23). S druge strane, neki uopšte ne vole da rade i samo smišljaju izgovore da ništa ne bi radili (Posl. 26:13, 14).

2-3. Kakav su primer Jehova i Isus pružili kada je reč o radu?

2 Za razliku od ljudi koji idu u neku od ove dve krajnosti, Jehova i Isus sasvim drugačije gledaju na rad. Znamo da Jehova voli da radi. Isus je to jasno istakao kada je rekao: „Moj Otac radi sve do sada, pa radim i ja“ (Jov. 5:17). Pomisli samo šta je sve Bog uradio dok je stvarao bezbroj duhovnih bića i beskrajni svemir. Sem toga, vidimo mnogo divnih stvari koje je Bog stvorio na našoj planeti. Psalmista je s pravom rekao: „Kako je mnogo dela tvojih, o Jehova! Sva si ih mudro načinio, puna je zemlja stvaralaštva tvoga“ (Ps. 104:24).

3 Isus se ugledao na svog Oca. On je pomagao Bogu dok je „uređivao nebesa“. Bio je uz njega kao „vešt graditelj“ (Posl. 8:27-31). Kada je mnogo kasnije bio na zemlji, Isus je nastavio da marljivo radi. Zadatak koji mu je Jehova poverio bio mu je poput hrane i sve što je  činio bio je dokaz toga da ga je Bog poslao (Jov. 4:34; 5:36; 14:10).

4. Šta od Jehove i Isusa učimo kada je reč o odmoru?

4 Da li to što Jehova i Isus marljivo rade znači da mi nikad ne treba da se odmaramo? Nipošto. Jehova se nikad ne umara, pa mu zato i ne treba odmor. Pa ipak, Biblija kaže da je Jehova nakon što je stvorio nebesa i zemlju „prestao da radi i počeo da se odmara“ (Izl. 31:17). To očigledno znači da je Jehova prestao da stvara kako bi uživao u svojim delima. Premda je Isus marljivo radio dok je živeo na zemlji, on je odvajao vreme da se odmori i da jede s prijateljima (Mat. 14:13; Luka 7:34).

5. Šta je ponekad teško mnogim Božjim slugama?

5 Biblija podstiče Božje sluge da vredno rade i da ne budu lenje (Posl. 15:19). Možda radiš kako bi zbrinuo porodicu, a kao Isusov sledbenik imaš zadatak i da propovedaš dobru vest. Ali neophodno je i da se dovoljno odmaraš. Da li ti je ponekad teško da uravnotežiš posao, službu propovedanja i odmaranje? Kako da odredimo koliko treba da radimo, a koliko da se odmaramo?

PRONAĆI RAVNOTEŽU IZMEÐU RADA I ODMORA

6. Prema Marku 6:30-34, kakvo je gledište o radu i odmoru imao Isus?

6 Važno je da imamo ispravno gledište o radu. Kralj Solomon je pod Božjim nadahnućem napisao: „Sve ima svoje vreme.“ Rekao je da postoji vreme kad se sadi, gradi, plače, smeje, pleše ili nešto drugo radi (Prop. 3:1-8). Jasno je da su rad i odmor sastavni deo života. Isus je imao razumno gledište o radu i odmoru. Jednom prilikom apostoli su bili toliko zauzeti u službi propovedanja da „nisu imali vremena ni da jedu“. Kad su se vratili, Isus im je rekao: „Pođite sa mnom na jedno osamljeno mesto i malo se odmorite.“ (Pročitati Marka 6:30-34.) Premda on i njegovi učenici nisu mogli da se odmaraju kada su hteli, Isus je znao da im je svima potreban predah.

7. Zašto je dobro da saznamo nešto više o sabatu?

7 Ponekad je svima nama potrebno da se odmorimo ili da promenimo svakodnevnu rutinu. Prema Mojsijevom zakonu, Bog je odredio da njegov narod svake sedmice drži sabat. Iako mi nismo pod tim zakonom, dobro je da saznamo nešto više o sabatu. To će nam pomoći da preispitamo svoj stav prema radu i odmoru.

SABAT – VREME ZA ODMOR I SLUŽBU BOGU

8. Prema Izlasku 31:12-15, koja je bila svrha sabata?

8 Božja Reč kaže da je Bog nakon šest „dana“ tokom kojih je stvarao odlučio da prestane sa stvaranjem na zemlji (Post. 2:2). Ali Jehova voli da radi i on „radi sve do sada“, samo na druge načine (Jov. 5:17). Prema sličnom obrascu Jehova je uveo sedmični sabat kada je Izraelcima rekao da šest dana rade, a da se sedmog odmaraju. Sabat je bio znak između njega i Izraelaca. To je bio dan „potpunog odmora [...] nešto što je sveto Jehovi“. (Pročitati Izlazak 31:12-15.) Tog dana niko nije smeo da radi, ni deca, ni robovi, pa čak ni domaće životinje (Izl. 20:10). Tako su  mogli više da se posvete duhovnim aktivnostima.

9. Koje je pogrešno gledište o sabatu postojalo u Isusovo vreme?

9 Sabat je pozitivno uticao na Božji narod. Međutim, mnoge verske vođe su u Isusovo vreme napravile veoma kruta pravila o tome kako treba držati sabat. Oni su tvrdili da na sabat nije dopušteno čak ni kidati klasje ili izlečiti bolesnu osobu (Mar. 2:23-27; 3:2-5). Takva gledišta nisu bila u skladu s Božjim razmišljanjem, što je Isus jasno rekao onima koji su ga slušali.

Isusova porodica je tokom sabata bila usredsređena na duhovne aktivnosti (Videti 10. odlomak) *

10. Prema Mateju 12:9-12, kako je Isus gledao na sabat?

10 Isus i njegovi učenici jevrejskog porekla držali su sabat zato što su bili pod Mojsijevim zakonom. * Međutim, Isus je rečima i mnogim delima pokazao da nije pogrešno činiti dobro i pomagati drugima na sabat. Jasno je rekao: „Na sabat se sme činiti dobro.“ (Pročitati Mateja 12:9-12.) On nije smatrao da dobra dela i pomaganje drugima predstavljaju kršenje sabata. Dela koja je činio pokazala su da je razumeo zašto je Bog rekao svom narodu da ne radi na sabat. Pošto se Božji narod odmarao od svakodnevnih poslova, mogao je da se usredsredi na duhovne aktivnosti. Isus je odrastao u porodici u kojoj je sabat sigurno bio posvećen duhovnim aktivnostima.  To se vidi iz onoga što je Isus radio kada je boravio u svom rodnom gradu Nazaretu. O tome u Bibliji piše: „Na sabatni dan, po svom običaju, ušao je u sinagogu i ustao da čita“ (Luka 4:15-19).

KAKO GLEDAŠ NA RAD?

11. Čiji dobar primer je Isus imao kada je reč o radu?

11 Nema sumnje da je Josif imao Jehovino gledište o radu dok je učio Isusa da bude tesar (Mat. 13:55, 56). Isus je imao priliku da vidi kako Josif svaki dan naporno radi kako bi zbrinuo svoju višečlanu porodicu. Vredno je pažnje da je Isus kasnije rekao svojim učenicima da je „radnik dostojan svoje plate“ (Luka 10:7). Isus je znao šta znači naporan rad.

12. Koji stihovi pokazuju koje je biblijsko gledište o radu?

12 Apostol Pavle je takođe znao šta znači naporno raditi. Njemu je bilo najvažnije da govori o Isusu i njegovim učenjima. Međutim, Pavle je radio kako bi se izdržavao. Braća u Solunu su znala da je „noć i dan teško i naporno“ radio kako nikome od njih ne bi bio „na teretu“ (2. Sol. 3:8; Dela 20:34, 35). Možda je govorio o pravljenju šatora. Dok je bio u Korintu, boravio je kod Akile i Priskile i „radio s njima“ jer su oni „po zanimanju bili izrađivači šatora“. To što je Pavle radio „noć i dan“ ne znači da je radio bez prestanka. Na primer, nije radio na sabat. Tada je imao priliku da svedoči Judejcima, koji takođe nisu radili na sabat (Dela 13:14-16, 42-44; 16:13; 18:1-4).

13. Šta učimo iz Pavlovog primera?

13 Apostol Pavle je pružio dobar primer. Morao je da radi, ali se trudio da redovno obavlja „sveto delo propovedanja Božje dobre vesti“ (Rimlj. 15:16; 2. Kor. 11:23). Podsticao je druge da se ugledaju na njega. Akilu i Priskilu je nazvao svojim saradnicima „u Hristu Isusu“ (Rimlj. 12:11; 16:3). Pavle je podstakao Korinćane da budu „zaokupljeni Gospodovim delom“ (1. Kor. 15:58; 2. Kor. 9:8). Jehova je Pavla čak nadahnuo da napiše sledeće: „Ako neko neće da radi, neka i ne jede“ (2. Sol. 3:10).

14. Šta znače Isusove reči iz Jovana 14:12?

14 Danas je najvažnije učestvovati u delu propovedanja i stvaranja učenika. Zapravo, Isus je prorekao da će njegovi učenici činiti i veća dela od njegovih! (Pročitati Jovana 14:12.) Pri tome nije mislio da ćemo moći da činimo čuda poput njega. Hteo je da kaže da će njegovi učenici propovedati na većem području, većem broju ljudi i tokom dužeg perioda nego što je on to radio.

15. Šta treba da se pitamo i zašto?

15 Ako si zaposlen, možeš sebi postaviti sledeća pitanja: „Da li sam na poslu poznat kao marljiv radnik? Da li posao završavam na vreme i najbolje što mogu?“ Ukoliko si odgovorio potvrdno, onda verovatno uživaš poverenje svog poslodavca. Tvoj dobar primer takođe doprinosi tome da poruka o Kraljevstvu bude privlačnija onima koji te posmatraju. Kada je reč o propovedanju i stvaranju učenika, možeš sebi postaviti sledeća pitanja: „Da li sam poznat po tome da sam vredan u službi propovedanja?  Da li se pripremam za službu? Da li bez odlaganja obavljam naknadne posete kod zainteresovanih osoba? Da li redovno učestvujem u različitim vidovima službe propovedanja?“ Ukoliko si odgovorio potvrdno, onda uživaš u službi propovedanja.

KAKO GLEDAŠ NA ODMOR?

16. Po čemu se gledište koje su Isus i apostoli imali o odmoru razlikuje od onog koje danas imaju mnogi ljudi?

16 Isus je znao da je njemu i apostolima ponekad trebao odmor. Međutim, mnogi ljudi su u to vreme, baš kao i danas, poput bogatog čoveka iz Isusove priče. Taj čovek je govorio sebi: „Počivaj, jedi, pij, uživaj“ (Luka 12:19; 2. Tim. 3:4). On je mislio da su odmaranje i užici najvažnije stvari u životu. S druge strane, Isusu i apostolima nije bilo najvažnije da ugađaju sebi.

Razumno gledište o radu i odmaranju pomoći će nam da se usredsredimo na činjenje dobrih dela u kojima ćemo uživati (Videti 17. odlomak) *

17. Kako koristimo vreme kada nismo na poslu?

17 Mi se danas trudimo da budemo poput Isusa kada slobodno vreme ne koristimo samo za odmaranje nego i za važne stvari kao što su služba propovedanja i hrišćanski sastanci. Za nas je stvaranje učenika i prisustvovanje sastancima toliko važno da činimo sve što možemo kako bismo redovno učestvovali u ovim vidovima svete službe (Jevr. 10:24, 25). Čak i kada smo na odmoru, redovno idemo na sastanke bez obzira na to gde se nalazimo i nastojimo da razgovaramo o Bibliji sa onima koje sretnemo (2. Tim. 4:2).

18. Šta naš Kralj, Hrist Isus, želi da radimo?

18 Veoma smo srećni što je naš Kralj, Hrist Isus, razuman i što nam pomaže da imamo ispravno gledište o radu i odmaranju (Jevr. 4:15). On želi da se odmorimo kad nam je to potrebno. Isto tako, želi da vredno radimo da bismo podmirili svoje materijalne potrebe i da učestvujemo u službi propovedanja koja nam donosi mnogo zadovoljstva. U narednom članku videćemo šta je Isus uradio kako bi nas oslobodio jednog oblika ropstva.

PESMA 38 Bog će te ojačati

^ odl. 5 Sveto pismo nas savetuje da imamo razumno gledište o radu i odmoru. Ovaj članak će nam pomoći da na osnovu primera Izraelaca, koji su držali sedmični sabat, preispitamo svoj stav prema radu i odmoru.

^ odl. 10 Isusovi učenici su toliko poštovali sabat da su prestali s pripremama za Isusovu sahranu dok nije prošao sabat (Luka 23:55, 56).

^ odl. 55 OBJAŠNJENJE SLIKA: Josif na sabat vodi svoju porodicu u sinagogu.

^ odl. 57 OBJAŠNJENJE SLIKA: Otac koji radi da bi zbrinuo porodicu koristi slobodno vreme za duhovne aktivnosti, čak i kada je s porodicom na odmoru.