Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

„Imam nadu“

„Imam nadu“

Poslednji Adam postao je duh koji daje život (1. KOR. 15:45)

PESME: 151, 147

1-3. (a) Šta je jedno od temeljnih učenja naše vere? (b) Zašto je uskrsenje toliko važno učenje? (Videti sliku na početku članka.)

AKO bi nas neko upitao: „Koja su ključna učenja vaše religije?“, šta bismo naveli? Naravno, rekli bismo da je Jehova naš Stvoritelj, koji nam je dao život. Verovatno bismo naveli i to da verujemo u Isusa Hrista, koji je svoj život dao za nas. Sigurno bismo bili srećni da pomenemo i to da očekujemo raj na zemlji, gde će Božji narod zauvek živeti. Ali da li bismo naveli i uskrsenje kao učenje koje nam posebno znači?

2 Za tako nešto imamo čvrste razloge, čak i ako se možda nadamo da ćemo preživeti veliku nevolju, pa zato nećemo morati da umremo. Apostol Pavle je objasnio zašto je uskrsenje toliko važno za našu veru, kada je rekao: „Ako nema uskrsenja mrtvih, onda ni Hrist nije uskrsnuo.“ Da Hrist nije uskrsnuo ne bi bio naš Kralj na nebu i naša služba propovedanja bi bila uzaludna. (Pročitati 1. Korinćanima 15:12-19.) Ali mi smo uvereni da je on uskrsnuo. Zbog toga nismo poput sadukeja, koji su tvrdili da nema uskrsenja. Čak i kad nam se drugi smeju što verujemo u uskrsenje, naša vera ostaje jaka (Mar. 12:18; Dela 4:2, 3; 17:32; 23:6-8).

 3 Pavle je „učenje o [...] uskrsenju mrtvih“ uključio u „osnovna učenja o Hristu“ (Jevr. 6:1, 2). Takođe je istakao da i on veruje u uskrsenje (Dela 24:10, 15, 24, 25). Međutim, to što je rekao da je uskrsenje jedno od osnovnih učenja i da pripada „osnovama Božjih svetih objava“ ne znači da je u pitanju neko jednostavno učenje (Jevr. 5:12). Zašto to možemo reći?

4. Koja pitanja se mogu javiti vezano za uskrsenje?

4 Kad neko počne da proučava Bibliju, ubrzo sazna da su se u prošlosti dogodila neka uskrsenja, kao što je na primer Lazarevo uskrsenje. Sazna i to da su Avraham, Jov i Danilo verovali da će u budućnosti mrtvi oživeti. Ali ostaje pitanje kako bismo iz Biblije objasnili zašto možemo biti sigurni da će se obećanja o uskrsenju koja su vekovima ranije izrečena zaista ispuniti. Takođe, da li Biblija ukazuje kada će se to tačno desiti? Ova pitanja utiču na našu veru i zato je važno da ih osmotrimo.

USKRSENJE PROREČENO VEKOVIMA RANIJE

5. Šta ćemo prvo osmotriti?

5 Možda nije teško zamisliti kako se neko ko je tek umro vraća u život (Jov. 11:11; Dela 20:9, 10). Ali šta reći o obećanju o uskrsenju koje će se dogoditi godinama ili čak vekovima u budućnosti? Možemo li se osloniti na takvo obećanje bez obzira da li se odnosi na nekog ko je nedavno preminuo ili na nekog ko je već duže vreme mrtav? Zapravo, jedno uskrsenje prorečeno vekovima unapred zaista se dogodilo i mi već verujemo u to. Pogledajmo o kom uskrsenju je reč i kako ono utiče na našu nadu da će se mrtvi vratiti u život.

6. Kako 118. psalam ukazuje na Isusa?

6 U 118. psalmu, za koji se smatra da ga je David napisao, govori se o jednom uskrsenju, koje se odigralo vekovima nakon što je prorečeno. Naime, tamo stoji: „Jehova, spasi nas, molimo te [...] Blagoslovljen onaj koji dolazi u ime Jehovino!“ Sigurno se sećamo da su Izraelci ovo proročanstvo o Mesiji primenili na Isusa kada je on 9. nisana, kratko pre svoje smrti, ušao na magaretu u Jerusalim (Ps. 118:25, 26; Mat. 21:7-9). Ali kako taj psalam ukazuje na uskrsenje koje će se odigrati godinama nakon što je obećano? Pogledajmo šta u tom proročanskom psalmu još piše: „Kamen koji su graditelji odbacili postao je kamen ugaoni“ (Ps. 118:22).

„Graditelji“ su odbacili Mesiju (Videti 7. odlomak)

7. Do koje mere su Judejci odbacili Isusa?

7 „Graditelji“, to jest judejske verske vođe, odbacili su Isusa kao Mesiju. Ne samo što ga nisu prihvatili već su i skovali zaveru da ga ubiju. U tome su im se pridružili mnogi Judejci (Luka 23:18-23). Zato su i oni odgovorni za njegovu smrt.

Isus je uskrsnuo i postao „kamen ugaoni“ (Videti 8. i 9. odlomak)

8. Kako je Isus mogao postati „kamen ugaoni“?

8 Pošto je Isus bio odbačen i ubijen, kako je onda mogao postati „kamen ugaoni“? To bi bilo moguće samo ako bi on uskrsnuo. Isus je to objasnio u jednom poređenju u kom su vinogradari zlostavljali robove koje im je slao vlasnik vinograda. Slično tome, Izraelci su zlostavljali proroke koje im je Bog slao. Na kraju je vlasnik vinograda poslao svog sina i naslednika. Da li su ga robovi prihvatili? Daleko od toga. Ne samo što ga nisu prihvatili već su ga i  ubili. Nakon što je ispričao ovo poređenje, Isus je citirao proročanstvo iz Psalma 118:22 (Luka 20:9-17). O nečem sličnom je govorio i apostol Petar u Jerusalimu, gde su bili okupljeni judejski „poglavari, starešine i pismoznalci“. On im je o Isusu rekao: „Vi [ste ga] pribili na stub“, ali ga je „Bog podigao iz mrtvih.“ Zatim im je jasno rekao: „On je ’kamen koji ste vi graditelji smatrali bezvrednim, a koji je postao ugaoni kamen‘“ (Dela 3:15; 4:5-11; 1. Petr. 2:5-7).

9. O čemu govori Psalam 118:22?

9 Dakle, Psalam 118:22 govori o uskrsenju koje se odigralo stotinama godina nakon što je prorečeno. Mesija je bio odbačen i ubijen, ali je vraćen u život i postao je ugaoni kamen. Nakon uskrsenja je dobio posebnu ulogu, jer „nema drugog imena pod nebom datog ljudima po kome možemo biti spaseni“ (Dela 4:12; Ef. 1:20).

10. (a) Šta je prorečeno u Psalmu 16:10? (b) Zašto možemo biti sigurni da se Psalam 16:10 nije ispunio na Davidu?

10 Pogledajmo još jedan stih koji ukazuje na uskrsenje. To uskrsenje je prorečeno više od hiljadu godina pre nego što se desilo. Ta činjenica treba da ojača naše pouzdanje u to da se neko uskrsenje može odigrati čak i mnogo godina nakon što je prorečeno, to jest obećano. U 16. psalmu, koji je napisao David, stoji: „Nećeš dušu moju ostaviti u grobu. Nećeš dozvoliti da sluga tvoj verni jamu vidi“ (Ps. 16:10). David ovde nije govorio o tome da on nikada neće umreti i biti položen u grob. U Božjoj Reči čitamo da je David ostario i da je „počinuo kod svojih praočeva i bio [...] sahranjen u Davidovom gradu“ (1. Kralj. 2:1, 10). O kome onda Psalam 16:10 govori?

11. Kada je Petar objasnio značenje Psalma 16:10?

11 Više od hiljadu godina nakon što je David zapisao reči zabeležene u Psalmu 16:10, Petar je objasnio na koga se one odnose. Bilo je to kada se obratio jednom skupu od nekoliko hiljada Judejaca i prozelita, nekoliko nedelja nakon Isusove smrti i uskrsenja. (Pročitati Dela apostolska 2:29-32.) Podsetio je prisutne na to da je David umro i bio sahranjen. Zatim je dodao da je David „unapred video i nagovestio Hristovo uskrsenje“. U Bibliji nigde ne stoji da je iko od prisutnih to doveo u pitanje.

12. (a) Kako se ispunio Psalam 16:10? (b) Kako ispunjenje Psalma 16:10 treba da utiče da nas?

12 Petar je svoje izlaganje podupro Davidovim rečima iz Psalma 110:1(Pročitati Dela apostolska 2:33-36.) To što je koristio svete spise, pomoglo je okupljenom mnoštvu da se dodatno uveri da je Isusa „Bog učinio i Gospodom i Hristom“. Tako su oni shvatili da se Psalam 16:10 ispunio kada je Isus uskrsnuo iz mrtvih. Kasnije je apostol Pavle koristio iste argumente kada se obraćao Judejcima u Antiohiji u Pisidiji. Ono što je rekao je duboko uticalo na njih, pa su želeli da saznaju nešto više. (Pročitati Dela apostolska 13:32-37, 42.) To treba i nama da pomogne da imamo jaku veru u proročanstva o uskrsenju, čak i ako treba da prođu vekovi pre nego što se ona ispune.

KADA ĆE BITI USKRSENJE?

13. Koja se pitanja o uskrsenju mogu pojaviti?

13 Utešno je znati da se neko obećanje o uskrsenju može ispuniti vekovima  nakon što je izrečeno. Pa ipak, neko bi mogao da se pita: „Da li to znači da moram čekati još dugo da bih video svoje voljene umrle? Kada će se oni vratiti u život?“ To ne možemo tačno da znamo, budući da je Isus rekao svojim apostolima da postoje neke stvari koje oni ne mogu da znaju. On im je kazao: „Nije vaše da znate vremena ili razdoblja koja Otac ima u svojoj vlasti“ (Dela 1:6, 7; Jov. 16:12). Međutim, to ne znači da ne znamo baš ništa o vremenu uskrsenja.

14. U kom smislu se Isusovo uskrsenje razlikovalo od ranijih uskrsenja?

14 Isusovo uskrsenje je najvažnije uskrsenje zabeleženo u Bibliji. Da on nije uskrsnuo, niko od nas ne bi mogao da se nada da će ponovo videti svoje voljene umrle. Naravno, oni koji su uskrsnuli pre Isusa, kao što su bili oni koje su uskrsnuli proroci Ilija i Jelisej, na kraju su morali da umru. Za razliku od njih, Isus je „ustao iz mrtvih, više ne umire; smrt više nema vlast nad njim“. Nakon toga, on živi na nebu „u svu večnost“ (Rimlj. 6:9; Otkr. 1:5, 18; Kol. 1:18; 1. Petr. 3:18).

15. Zašto se za Isusa može reći da je „prvina“?

15 Isus je uskrsnuo kao duhovno biće i to je bilo prvo i najznačajnije uskrsenje takve vrste (Dela 26:23). Nakon njega, biće još nekih koji će uskrsnuti kao duhovna bića. Na primer, Isus je uverio svoje verne apostole da će biti s njim na nebu, i to kao njegovi suvladari (Luka 22:28-30). Da bi to bilo moguće, svi oni najpre moraju da umru. Nakon toga, dobijaju duhovno telo na nebu. Pavle je o tome napisao: „Hrist [je] uskrsnuo iz mrtvih, on je prvina od onih koji su umrli“. Zatim je dodao da će biti još onih koji će uskrsnuti u život na nebu, kada je rekao: „Svako u svom redu: Hrist kao prvina, a zatim, za vreme njegove prisutnosti, oni koji su Hristovi“ (1. Kor. 15:20, 23).

16. Kako nam Pavlove reči pomažu da odredimo vreme kada će biti uskrsenje na nebu?

16 Pavlove reči pomažu nam da odredimo vreme kada će biti uskrsenje na nebu. Naime, rekao je da će to biti „za vreme [Hristove] prisutnosti“. Na osnovu Svetog pisma, Jehovini svedoci su davno zaključili da je Hristova prisutnost počela 1914. i  da je vreme kraja ovog zlog sveta sada veoma blizu.

17, 18. Šta će biti s nekim pomazanicima za vreme Hristove prisutnosti?

17 Biblija nam otkriva još neke detalje o uskrsenju na nebu: „Ne želimo, braćo, da budete u neznanju u pogledu onih koji su umrli [...] Jer ako verujemo da je Isus umro i uskrsnuo, onda će Bog i one koji su umrli u jedinstvu s Isusom dovesti s njim [...] Mi živi, koji ostanemo do Gospodove prisutnosti, nećemo preteći one koji su umrli, jer će sam Gospod sići s neba sa zapovedničkim pozivom [...] i prvo će ustati oni koji su mrtvi u jedinstvu s Hristom. Zatim ćemo mi živi, koji ostanemo, biti zajedno s njima odneseni u oblacima da se sretnemo s Gospodom u vazduhu. I tako ćemo uvek biti s Gospodom“ (1. Sol. 4:13-17).

18 Reč je o prvom uskrsenju koje je započelo neko vreme nakon početka Hristove prisutnosti. Pomazanici koji budu živi tokom velike nevolje biće „odneseni u oblacima“. Oni će umreti, ali njihova smrt neće dugo trajati, jer će se oni „preobraziti, u jednom trenutku, u tren oka, na zvuk poslednje trube“ (1. Kor. 15:51, 52; Mat. 24:31).

19. Šta je „bolje uskrsenje“?

19 Danas većina Božjih slugu nisu pomazanici i neće vladati s Hristom na nebu. Umesto toga, oni čekaju „Jehovin dan“, kada će doći kraj ovom zlom svetu. Tačno vreme kada će to biti ne možemo znati, ali svi dokazi pokazuju da je ono blizu (1. Sol. 5:1-3). Nakon toga, uslediće jedno drugačije uskrsenje. Oni koji tada budu uskrsnuli živeće na zemlji i imaće priliku da dostignu savršenstvo i da nikada ne umru. Za takvo uskrsenje se sigurno može reći da je „bolje uskrsenje“ od onih iz prošlosti, jer su osobe koje su tada bile vraćene u život posle nekog vremena opet umrle (Jevr. 11:35).

20. Zašto možemo očekivati da će uskrsenje biti sprovedeno na organizovan način?

20 Govoreći o nebeskom uskrsenju, Biblija kaže da će svako uskrsavati „u svom redu“ (1. Kor. 15:23). Slično tome, možemo očekivati da će i uskrsenje na zemlji biti sprovedeno na organizovan način. S tim u vezi, javljaju se neka zanimljiva pitanja: „Da li će oni koji umru kratko pre početka Hristove hiljadugodišnje vladavine uskrsnuti prvi, tako da ih njihovi voljeni mogu prepoznati? Da li će neke verne Božje sluge koje su bile vešte vođe uskrsnuti ranije kako bi pomogli da se organizuje Božji narod u novom svetu? Šta će biti s onima koji nikada nisu služili Jehovi? Gde će i kada će oni biti uskrsnuti?“ Mnoga pitanja se mogu javiti. Ali nema mnogo smisla sada razmišljati o njima. Najbolje je da čekamo i sve ćemo sami videti. Nema sumnje da ćemo se diviti Jehovi dok budemo posmatrali kako će sve to rešiti.

21. Čemu se ti nadaš?

21 Dok ne dođe novi svet, treba da jačamo svoju veru u Jehovu. On je preko Isusa obećao da će čuvati umrle u svom sećanju i da će oni ponovo živeti (Jov. 5:28, 29; 11:23). Isus je pružio još jedan dokaz da Jehova može da uskrsava mrtve kada je za Avrahama, Isaka i Jakova rekao da su u Jehovinim očima „svi oni živi“ (Luka 20:37, 38). Jasno je da imamo obilje dokaza da se složimo s rečima apostola Pavla: „Imam nadu [...] da će Bog uskrsnuti i pravednike i nepravednike“ (Dela 24:15).