Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 IZ NAŠE ARHIVE

„Kada ćemo imati sledeći kongres?“

„Kada ćemo imati sledeći kongres?“

BIO JE kraj novembra 1932. U Meksiko Sitiju su samo nedelju dana ranije postavljeni prvi semafori. Bila je to prava senzacija u ovom velikom gradu koji je imao preko milion stanovnika. Ali ubrzo je tu vest zasenilo nešto drugo. Na železničkoj stanici, reporteri su s fotoaparatima čekali da stigne poseban gost. Bio je to Džozef Raterford, tadašnji predsednik korporacije Watch Tower Society. Tamošnji Svedoci su mu takođe izrazili srdačnu dobrodošlicu, radujući se što će biti s njima na trodnevnom kongresu.

U časopisu Zlatni vek pisalo je da će „ovaj kongres bez sumnje ući u istoriju kao događaj koji je veoma doprineo“ širenju istine u Meksiku. Međutim, kongresu je prisustvovalo samo oko 150 osoba. Zašto je onda bio toliko poseban?

Pre tog kongresa, u Meksiku je delo propovedanja sporo napredovalo. Počev od 1919, održavani su manji pokrajinski sastanci, ali broj skupština se narednih godina zapravo smanjivao. Kada je u Meksiko Sitiju 1929. otvorena podružnica, činilo se da će stvari krenuti nabolje. Ali postojale su neke prepreke. Na primer, braća su u to vreme bila podstaknuta da se u službi usredsrede na uručivanje biblijske literature, a ne na prodavanje nekih proizvoda. Zbog toga se jedan kolporter toliko naljutio da je napustio istinu i osnovao grupu za proučavanje Biblije. U međuvremenu je nadglednik podružnice zbog neispravnog postupanja morao biti zamenjen. Zato je braći bilo potrebno ohrabrenje.

Brat Raterford ih je zaista ohrabrio s dva snažna govora koje je održao na kongresu, a zatim s još pet koji su emitovani na radiju. Tako se dobra vest putem radija prvi put čula u celoj zemlji. Nakon kongresa, novi nadglednik podružnice je organizovao delo propovedanja i revna braća i sestre su uz Jehovin blagoslov propovedala s obnovljenom snagom.

Kongres u Meksiko Sitiju 1941.

Godine 1933, održana su dva kongresa, jedan u lučkom gradu Verakruzu, a drugi u Meksiko Sitiju. Braća su revno propovedala što je donelo lepe rezultate. Godine 1931, bilo je 82 objavitelja, a deset godina kasnije, bilo ih je deset puta više! Na kongresu u Meksiko Sitiju 1941, bilo je oko 1 000 prisutnih.

„INVAZIJA SVEDOKA“

Godine 1943, Svedoci su najavljivali predstojeći kongres pod nazivom „Slobodan narod“, koji je bio održan u 12 gradova u Meksiku. * Koristili su plakate koje su nosili na  leđima i grudima, takozvane „sendvič-plakate“. Na ovaj način su još od 1936. najavljivali kongrese.

Isečak iz časopisa na kom se vide braća koja najavljuju kongres 1944.

Braća su bila toliko uspešna u toj akciji da je u jednom meksičkom časopisu stajalo: „Prvog dana su bili podstaknuti da pozivaju još ljudi. Narednog dana ih je bilo toliko mnogo da nisu mogli da stanu u dvoranu gde se održavao kongres“ (La Nación). To se nije svidelo Katoličkoj crkvi, tako da je pokrenula kampanju protiv Svedoka. Uprkos protivljenju, braća se nisu uplašila već su i dalje revno propovedala na ulicama. U tom časopisu je još stajalo: „Ceo grad je video [...] muškarce i žene, pretvorene u reklamne ’sendviče‘.“ Bila je priložena i slika braće i sestara na ulicama grada, uz natpis: „Invazija Svedoka.“

„KREVETI UDOBNIJI I TOPLIJI OD BETONA“

Tokom tih godina, većina Svedoka je morala mnogo da se žrtvuje kako bi prisustvovala kongresima. Mnogi su dolazili iz udaljenih sela, gde nije bilo ni pruge, ni puteva. Jedna skupština je napisala: „Jedina linija koja prolazi u blizini našeg mesta je telegrafska linija.“ Da bi prisustvovala kongresu, braća su danima jahala na mazgama ili pešačila samo da bi stigla do voza kojim su putovala do kongresnog grada.

Većina braće je bila siromašna i jedva je imala za kartu u jednom smeru do kongresnog mesta. Kada bi stigli, prenoćili bi kod braće i sestara koji su im rado otvarali vrata svog doma. Drugi su spavali u Dvoranama Kraljevstva. Jednom prilikom je oko 90 njih bilo smešteno u podružnici, gde su dobili kartonske kutije da spavaju na njima. U Godišnjaku je stajalo da su braća bila veoma zahvalna i da su rekla da su im ti „kreveti udobniji i topliji od betona“.

Ta braća i sestre su bili toliko zahvalni što su mogli da prisustvuju kongresima i to je za njih bilo vredno svake žrtve. Danas u Meksiku ima skoro milion Svedoka koji pokazuju isti takav duh. * U izveštaju meksičke podružnice iz 1949, o braći je pisalo: „Teška vremena kroz koja su braća prošla nisu oslabila njihov duh jer su kongresi bili glavna tema njihovih razgovora još dugo nakon što bi se završili. Stalno su pitali: ’Kada ćemo imati sledeći kongres?‘“ (Iz naše arhive — Srednja Amerika.)

^ odl. 9 Prema Godišnjaku za 1944, nakon ovog kongresa se za Jehovine svedoke čulo u celom Meksiku.

^ odl. 14 U Meksiku je na Spomen-svečanosti 2016. prisustvovalo 2 262 646 osoba.