Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Hrabrimo jedni druge više nego ikada ranije

Hrabrimo jedni druge više nego ikada ranije

Razmišljajmo jedni o drugima, hrabrimo jedni druge, tim više što se približava dan (JEVR. 10:24, 25)

PESME: 90, 87

1. Zašto je apostol Pavle podsticao hrišćane da hrabre jedni druge „tim više“?

ZAŠTO je sada naročito važno da hrabrimo jedni druge? Apostol Pavle daje odgovor u poslanici koju je uputio hrišćanima jevrejskog porekla. On je napisao: „Razmišljajmo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela, i ne propuštajmo svoje sastanke, kao što neki imaju običaj, nego hrabrimo jedni druge, tim više što vidite da se približava dan“ (Jevr. 10:24, 25). Pet godina kasnije, hrišćani jevrejskog porekla koji su živeli u Jerusalimu primetili su da se približava „Jehovin dan“ i prepoznali su Isusov znak, po kom je došlo vreme da pobegnu iz grada (Dela 2:19, 20; Luka 21:20-22). Jehovin dan je došao 70 n. e. kada je rimska vojska izvršila Jehovinu presudu nad Jerusalimom.

2. Zašto je važno da mi danas hrabrimo svoju braću?

2 Mi smo danas u sličnoj situaciji jer se bliži „velik i zastrašujuć“ Jehovin dan (Joilo 2:11). Prorok Sofonija je napisao: „Blizu je veliki Jehovin dan. Blizu je i dolazi vrlo brzo“ (Sof. 1:14). Ovo upozorenje se odnosi i na  naše vreme. Zbog toga je apostol Pavle rekao: „Razmišljajmo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela“ (Jevr. 10:24). Dakle, ako nam je iskreno stalo do naše braće, onda ćemo ih ohrabriti kad god im je to potrebno.

KOME JE SVE POTREBNO OHRABRENJE?

3. Šta iz reči apostola Pavla učimo o ohrabrenju? (Videti sliku na početku članka.)

3 „Od brige čoveku srce klone, a dobra reč ga razveseli“ (Posl. 12:25). Kako je to samo tačno! Svima nam je s vremena na vreme potrebno ohrabrenje. Apostol Pavle je rekao da je ono potrebno čak i onima koji imaju odgovornost da hrabre i jačaju druge. Na primer, hrišćanima koji su živeli u Rimu napisao je: „Čeznem da vas vidim, da bih vam dao kakav duhovni dar da ojačate, to jest, da se uzajamno ohrabrimo, ja vašom verom, a vi mojom“ (Rimlj. 1:11, 12). Dakle, čak je i Pavlu, koji je na izuzetan način umeo da ohrabri druge, ponekad bilo potrebno ohrabrenje. (Pročitati Rimljanima 15:30-32.)

4, 5. Navedi razloge zašto je mnogima potrebno ohrabrenje.

4 Svima onima koji vode samopožrtvovan način života kako bi više vremena posvetili služenju Jehovi potrebna je podrška. Među njima su vredni pioniri, od kojih su mnogi žrtvovali dosta toga kako bi mogli punovremeno da služe Jehovi. Isto se može reći i za misionare, one koji služe u Betelima, pokrajinske nadglednike i njihove supruge, kao i za one koji služe u isturenim prevodilačkim odeljenjima. Svima njima zaista treba ohrabrenje i podrška. Tu su i oni koji bi svim srcem želeli da i dalje budu u punovremenoj službi ali iz nekog razloga to više ne mogu. Njima sigurno mnogo znači kada ih neko ohrabri.

5 Kada govorimo o ohrabrenju ne želimo da zaboravimo ni našu braću i sestre koji nisu stupili u brak jer su poslušni savetu da to čine „samo u Gospodu“ (1. Kor. 7:39). Nadalje, tu su i samopožrtvovane supruge kojima sigurno znači kada im njihovi muževi kažu koliko ih vole i cene (Posl. 31:28, 31). Ohrabrenje je sigurno potrebno i onima koji ostaju verni Jehovi uprkos progonstvu ili nekoj bolesti (2. Sol. 1:3-5). Možemo biti sigurni da Jehova i Hrist pružaju utehu i ohrabrenje svim svojim vernim slugama. (Pročitati 2. Solunjanima 2:16, 17.)

STAREŠINE NAS MOGU OHRABRITI

6. Koja je uloga starešina, kao što je opisano u Isaiji 32:1, 2?

6 Pročitati Isaiju 32:1, 2. Pošto živimo u teškim vremenima, nije ništa neobično da smo ponekad utučeni i obeshrabreni. Zato nam Isus Hrist preko „knezova“, to jest starešina iz redova pomazanika i drugih ovaca pruža ohrabrenje i vođstvo. Oni nisu gospodari naše vere, već saradnici koji nam pomažu da budemo radosni (2. Kor. 1:24).

7, 8. Na koje načine nas starešine mogu hrabriti?

7 Apostol Pavle je bio uzor na koji starešine mogu da se ugledaju. On je napisao progonjenim hrišćanima u Solunu: „Tako smo, puni ljubavi prema vama, bili spremni da vam damo ne samo Božju dobru vest nego i svoj život, jer smo vas zavoleli“ (1. Sol. 2:8).

8 Nema sumnje da nas starešine mogu ohrabriti svojim rečima. Ali da li je to uvek dovoljno? Pavle je u vezi s tim rekao efeškim starešinama: „U svemu sam vam pokazao da takvim napornim radom morate pomagati onima koji su  slabi i imati na umu reči Gospoda Isusa, koji je rekao: ’Više usrećuje davanje nego primanje‘“ (Dela 20:35). Pavle nije hrabrio svoju braću samo rečima već i delima. Bio je spreman „sve potrošiti i samog sebe istrošiti“ za njih (2. Kor. 12:15). U skladu s tim, starešine nam pružaju ohrabrenje i utehu ne samo rečima već i time što puno toga čine za nas. Na taj način oni pokazuju iskrenu brigu (1. Kor. 14:3).

9. Kako starešine mogu oponašati Isusa kada daju neki savet?

9 Da bi nas ojačali, starešine nam ponekad moraju dati savet. Biblija im može pomoći da uvide kako to mogu činiti tako da podignu druge, a ne da ih slome. Izvanredan primer u tom pogledu pružio je Isus. Nakon što je uskrsnuo, bilo je potrebno da pruži ozbiljan savet nekim skupštinama u Maloj Aziji, na primer skupštini u Efesu, Pergamu i Tijatiri. Zapazimo kako je to uradio. Pre nego što im je dao savet, on ih je srdačno pohvalio (Otkr. 2:1-5, 12, 13, 18, 19). Skupštini u Laodikiji je rekao: „Sve one koje volim ja ukoravam i opominjem.“ Zatim im je rekao da budu revni i da se pokaju (Otkr. 3:19). Dobro je da starešine slede Isusov primer kada treba da pruže neki savet.

NIJE SAMO DUŽNOST STAREŠINA

Roditelji, da li učite vašu decu da hrabre druge? (Videti 10. odlomak)

10. Kako svi mi možemo jačati i hrabriti druge?

10 Starešine nisu jedini koji imaju dužnost da hrabre druge. Apostol Pavle je podstakao sve hrišćane da ono što govore „izgrađuje druge“ i da im „bude na korist“ (Ef. 4:29). Zato treba da razmišljamo kako možemo da pomognemo drugima. Pavle je hrišćanima jevrejskog porekla napisao: „Ispravite klonule ruke i oslabljena kolena, i poravnajte staze kojima idu noge vaše, da se ono što je hromo ne iščaši, nego, štaviše, da ozdravi“ (Jevr. 12:12, 13). Svi možemo rečima jačati i hrabriti druge, čak i ako smo veoma mladi.

11. Šta je pomoglo jednoj sestri kada se osećala depresivno?

 11 Jedna sestra po imenu Marta * u jednom periodu se osećala depresivno. Ona je napisala: „Kada sam se jednog dana molila Jehovi za ohrabrenje, srela sam jednu stariju sestru koja je bila saosećajna i puna razumevanja, što mi je tada bilo naročito potrebno. Ispričala mi je kako se ona izborila sa sličnom situacijom. Nakon toga se više nisam osećala toliko usamljeno.“ Ta starija sestra verovatno nije ni bila svesna koliko je svojim rečima ojačala Martu.

12, 13. Kako možemo primeniti savet iz Filipljanima 2:1-4?

12 Apostol Pavle je hrišćanima u Filipima dao sledeći savet: „Ako, dakle, imate kakvog ohrabrenja u Hristu, ako imate kakve utehe podstaknute ljubavlju, ako imate kakvog jedinstva u duhu, ako imate kakve ljubavi i samilosti, upotpunite moju radost ovim: budite složni u razmišljanju i imajte istu ljubav, budite jednodušni, jednako razmišljajte, ništa ne radite iz častoljublja niti iz sujete, nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe, i ne gledajte samo na svoju korist nego i na korist drugih“ (Fil. 2:1-4).

13 Svi treba da tražimo prilike da pomažemo jedni drugima. To možemo činiti tako što braći i sestrama pružamo utehu, ljubav i samilost i tako što im pokazujemo da nam je iskreno stalo do njih.

NEKI NAČINI NA KOJE MOŽEMO HRABRITI DRUGE

14. Šta nas može ohrabriti?

14 Sigurno se ohrabrimo kada čujemo da neko kome smo nekada pomogli i dalje čvrsto stoji u istini. Slično se osećao i apostol Jovan kada je napisao: „Za mene nema veće radosti nego da čujem da moja deca žive po istini“ (3. Jov. 4). Mnogi pioniri mogu potvrditi koliko je za njih ohrabrujuće kada čuju da neki kojima su pomogli da upoznaju istinu i dalje verno služe Jehovi i da su možda čak i oni postali pioniri. Zato ako je neki pionir obeshrabren možemo ga podsetiti na to šta je sve činio za druge i kako im je pomagao.

15. Kako možemo ohrabriti one koji verno služe Jehovi?

15 Mnogi pokrajinski nadglednici su rekli koliko njima i njihovim suprugama znači kada, nakon što posete neku skupštinu, dobiju kratko pismo zahvalnosti. Slično tome, kada starešinama, misionarima, pionirima i članovima betelske porodice kažemo koliko cenimo njihovu vernu službu, to će ih sigurno ohrabriti.

KAKO SVI MOŽEMO BITI IZVOR OHRABRENJA

16. Kako na jednostavan način možemo ohrabriti druge?

16 Ukoliko nam nije lako da razgovaramo s drugima možda mislimo da ne umemo da ih ohrabrimo. Ali to nije tačno. Nije potrebno mnogo da bismo za druge bili izvor ohrabrenja. Ponekad je dovoljan samo srdačan osmeh kada se s nekim pozdravljamo. Ukoliko nam osoba ne uzvrati, možda je nešto muči. Tada joj možemo olakšati i samo ako je saslušamo (Jak. 1:19).

17. Šta je jednom mladom bratu pomoglo tokom teškog perioda?

17 Jedan mladi brat po imenu Anri bio je duboko potresen kada su neki članovi njegove porodice, uključujući i njegovog oca koji je bio starešina,  napustili istinu. Anriju je puno značilo kada ga je jedan pokrajinski nadglednik pozvao da odu na kafu i saslušao kako se oseća. Razumeo je da će svojoj porodici pomoći da se vrati Jehovi samo ako on ostane jak u veri. Veliku utehu pronašao je dok je čitao stihove iz 46. psalma, Sofonije 3:17 i Marka 10:29, 30.

Svako od nas može hrabriti i izgrađivati druge (Videti 18. odlomak)

18. (a) Šta je kralj Solomon napisao o ohrabrenju? (b) Koji je predlog dao apostol Pavle?

18 Martin i Anrijev primer pokazuje da svako od nas može biti izvor ohrabrenja braći i sestrama kojima je potrebna uteha. O uticaju ohrabrenja na druge, kralj Solomon je napisao: „Reč u pravo vreme — kako je dobra [...] i dobra vest krepi kosti“ (Posl. 15:23, 30). Kako možemo primeniti ove reči? Na primer, nekome ko je klonuo duhom možemo pročitati nešto iz Stražarske kule ili s našeg veb-sajta. To će ga sigurno okrepiti. Takođe možemo zajedno pevati pesme Kraljevstva da bismo se ohrabrili. Pavle je o tome napisao: „Poučavajte i opominjite * jedan drugoga psalmima, hvalospevima Bogu, prijatnim duhovnim pesmama. Pevajte Jehovi u svom srcu“ (Kol. 3:16; Dela 16:25).

19. (a) Zašto je sve važnije da hrabrimo jedni druge? (b) Koji savet treba da primenjujemo?

19 Budući da se Jehovin dan približava, sve je važnije da hrabrimo jedni druge (Jevr. 10:25). Zato treba da primenjujemo Pavlov savet koji je dao hrišćanima svog doba: „Tešite jedni druge i izgrađujte jedni druge, kao što već i radite“ (1. Sol. 5:11).

^ odl. 11 Imena su promenjena.

^ odl. 18 Ili „hrabrite“, prema revidiranom engleskom izdanju prevoda Novi svet.