Saosećanje se definiše kao „sposobnost da proživimo ono što neko oseća ili kroz šta prolazi zamišljajući sebe na mestu te osobe“. Psiholog dr Rik Hanson kaže da nam je „saosećanje u srži“.

RAZMISLITE O SLEDEĆEM: Zašto su ljudi obdareni saosećanjem, osobinom koja ih izdvaja od svih drugih živih bića? Biblija kaže da je Bog stvorio ljude po svojoj slici (Postanak 1:26). To znači da možemo oponašati njegovu ličnost i u izvesnoj meri pokazivati njegove divne osobine. Stoga, kada ljudi iz saosećanja pomažu drugima, oni time zapravo odražavaju saosećanje svog Stvoritelja, Jehove Boga (Poslovice 14:31).

Bog saoseća s nama i nikako mu nije drago kada vidi da patimo. O drevnim Izraelcima koji su najpre trpeli teško ropstvo u Egiptu, a zatim su još 40 godina lutali po pustinji, Biblija kaže: „U svim njihovim nevoljama i on je osećao bol“ (Isaija 63:9). Zapazite da Bog nije samo znao da oni pate već je i osećao njihov bol. „Dobro znam muke koje podnose“, rekao je (Izlazak 3:7). „Ko dira vas, dira zenicu mog oka“ (Zaharija 2:8). Kada nas drugi povređuju, to i njega boli.

Čak i kada sami sebe osuđujemo i smatramo da nismo vredni Božjeg saosećanja, Biblija nas uverava: „Bog je veći od našeg srca i zna sve“ (1. Jovanova 3:19, 20). Bog nas poznaje bolje od nas samih. On u potpunosti razume okolnosti u kojima se nalazimo, kakve nam misli prolaze kroz um i kako se osećamo. On saoseća s nama.

 Iz Svetog pisma saznajemo

• „Tada ćeš prizvati Jehovu i on će te uslišiti. Zavapićeš za pomoć i on će reći: ’Evo me‘“ (ISAIJA 58:9).

• „’Jer ja dobro znam šta nameravam s vama‘, kaže Jehova. ’Želim da imate mir, a ne nevolju, da imate lepu budućnost i nadu. Vi ćete me prizivati, dolazićete k meni i molićete mi se, a ja ću vas uslišiti‘“ (JEREMIJA 29:11, 12).

• „Sakupi moje suze u svoj meh. Zar one nisu zapisane u tvojoj knjizi?“ (PSALAM 56:8).

Da li nam saznanje da Bog saoseća s nama može pomoći u borbi s poteškoćama? Pogledajmo Marijin primer:

„Kada sam izgubila svog 18-godišnjeg sina koji se dve godine borio s rakom, bila sam skrhana od bola i smatrala sam da je život težak i nepravedan. Bila sam ljuta na Jehovu što nije nešto preduzeo i izlečio ga!

„Šest godina kasnije, rekla sam jednoj dragoj i saosećajnoj prijateljici iz hrišćanske skupštine da osećam da me Jehova ne voli. Nakon što me je satima slušala bez prekida, podsetila me je na jedan biblijski stih koji me je duboko dirnuo. To su bile reči iz 1. Jovanove 3:19, 20, gde stoji: ’Bog je veći od našeg srca i zna sve.‘ Rekla mi je da Jehova razume našu patnju.

„Uprkos tome, i dalje sam bila ljuta na Boga. A onda sam pročitala Psalam 94:19, gde piše: ’Kad me obuzmu nespokojne misli, ti me tešiš i ulivaš mi mir.‘ Činilo mi se da su ti stihovi napisani samo za mene! S vremenom sam mogla da razgovaram s Jehovom o onome što me je toliko bolelo i to mi je mnogo značilo, jer sam znala da me sluša i razume.“

Koliko je samo utešna činjenica da nas Bog razume i da saoseća s nama! Ali zašto onda ima tako mnogo patnje? Da li nas Bog time kažnjava za naše grehe? Da li će Bog okončati svu patnju? O tome će biti reči u narednim člancima.