Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

S NASLOVNE STRANE | KUDA IDE OVAJ SVET?

Šta kažu činjenice

Šta kažu činjenice

DA LI vas plaše razna sumorna predviđanja? Barak Obama je 2014. godine u svom obraćanju javnosti rekao da zbog užasavajućih novinskih izveštaja mnogi zaključuju „da je svet došao do kritične tačke“.

Međutim, ubrzo nakon toga je s puno entuzijazma govorio o trenutnim strategijama za rešavanje svetskih problema. Ukazao je na određena zalaganja vlade kao na „dobre vesti“ i izjavio da je „pun nade“ i „apsolutni optimista“. Drugim rečima, rekao je da je jedini način da se izbegne sveopšta katastrofa zajednički rad na poboljšanju svetske situacije.

Mnogi bi rekli da to jeste jedino rešenje. Možda svoje nade polažu u nauku i smatraju da tehnološka dostignuća mnogo obećavaju. Jedan stručnjak za inovacije na polju digitalne tehnologije procenjuje da će tehnologija toliko uznapredovati da će do 2030. godine biti „hiljadu puta moćnija nego što je sada, a do 2045. čak milion puta moćnija“. Zatim je dodao: „Prilično nam dobro ide. Problemi su ozbiljniji nego ikada ranije, ali kapaciteti za njihovo rešavanje daleko ih nadmašuju.“

Koliko je situacija u svetu zaista loša? Da li je na pomolu sveopšta katastrofa? Premda neki naučnici i političari daju pozitivne procene, mnogi ljudi strepe od budućnosti. Ima li razloga za strah?

ORUŽJE ZA MASOVNO UNIŠTENJE. Ujedinjene nacije i druge organizacije za očuvanje mira i bezbednosti pozivaju sve zemlje sveta na nuklearno razoružanje, ali bez uspeha. Prkosni državnici s podsmehom odbacuju međunarodne norme o naoružanju. Države koje odavno poseduju nuklearno oružje očajnički pokušavaju da ga modernizuju i stvore novo, još ubojitije. Pored toga, zemlje koje ranije nisu imale oružje za masovno uništenje sada su u stanju da čitavo čovečanstvo zbrišu s lica zemlje.

Svet je postao tempirana bomba. Nije čudo što se čovek ne oseća sigurnim čak ni u vreme „mira“. U časopisu citiranom u prethodnom članku još stoji: „Naročito je zabrinjavajuće što se radi na razvijanju sistema naoružanja s veštačkom inteligencijom koji može samostalno birati metu“ (Bulletin of the Atomic Scientists).

BOLESTI. Uprkos brojnim dostignućima u medicini, bolest nije moguće iskoreniti. Sve su zastupljeniji faktori rizika za nastanak bolesti. U te faktore spadaju visok krvni pritisak, gojaznost, zagađenje vazduha i zloupotreba droge. Sve više ljudi umire od raka, kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa, dok je mnogima kvalitet života narušen usled mentalnih i drugih oboljenja. U proteklim godinama, bili smo svedoci izbijanja epidemija ebole i zika virusa. Bolesti uzimaju maha, a rešenje se ne nazire.

ZAGAÐENJE ŽIVOTNE SREDINE. Fabrička postrojenja ne prestaju da zagađuju atmosferu. Svake godine, milioni ljudi širom sveta umru usled zagađenja vazduha.

Otpadne vode, medicinski, poljoprivredni i plastični otpad završavaju u okeanima. „Toksičan otpad u morima i okeanima izaziva trovanje biljnog i životinjskog sveta, a samim tim i ljudi koji jedu plodove mora“, stoji u jednoj enciklopediji (Encyclopedia of Marine Science).

Nestašica pitke vode prerasta u globalni problem. Pisac naučnih tekstova Robin Makaj s pravom upozorava: „Nijedan kutak naše planete neće biti pošteđen nestašice vode.“ Političari priznaju da je čovek sam sebi naneo ovu nevolju i da ona predstavlja ozbiljnu pretnju po opstanak.

PRIRODNE KATASTROFE. Oluje, uragani, tornada, tajfuni i zemljotresi uzrokuju druge katastrofe, kao što su poplave i klizišta. Više nego ikada ranije, ove prirodne nepogode odnose brojne živote i nanose ogromnu štetu. Jedno istraživanje koje je objavila NASA ukazuje na to da su „vremenske neprilike, kao što su oluje, toplotni talasi i smenjivanje suša i poplava, sada još intenzivnije“. Hoće li priroda zadati smrtni udarac čovečanstvu?

Ovoj listi bi se mogli pridodati i mnogi drugi problemi. Ali sama analiza svetske situacije ne daje odgovor na pitanje kako će se sve ovo završiti. Neki dolaze do zaključka da nam ni nauka ni politika ne mogu pružiti pravi odgovor. Međutim, kao što smo pomenuli u prethodnom članku, mnogi su saznali šta nas čeka u budućnosti. Ali kako?