VEĆINA ljudi uživa u jelu. Međutim, za neke je određena hrana pravi „neprijatelj“. Poput Emili, oni imaju problem sa alergijom na hranu. Težak oblik alergijske reakcije koji je Emili imala zove se anafilaksa. To je veoma opasno stanje. Na sreću, većina alergija na hranu ne izaziva tako ozbiljne reakcije.

U poslednjih nekoliko godina, sve je više ljudi koji imaju alergiju ili intoleranciju na hranu. Pa ipak, neka istraživanja navode da je od svih koji misle da su alergični na hranu samo mali broj onih kojima je to zvanično dijagnostikovano.

„Alergija na hranu nema opšteprihvaćenu definiciju“, stoji u jednom izveštaju grupe naučnika na čelu sa dr Dženifer Šnajder Čejfen, objavljenom u jednom medicinskom časopisu (The Journal of the American Medical Association). Međutim, mnogi stručnjaci veruju da alergijske reakcije prvenstveno pokreće imunološki sistem.

Alergijska reakcija na određenu hranu najčešće je odgovor organizma na neki protein u toj hrani. Kada taj protein dospe u organizam, imunološki sistem ga greškom prepoznaje kao štetnog i zato proizvodi jednu vrstu antitela poznatu kao imunoglobulin E (IgE), koja napada uljeza. Kada se alergen ponovo unese u organizam, ta antitela pokreću oslobađanje hemijskih jedinjenja, uključujući i histamin.

U normalnim uslovima, histamin ima važnu ulogu u imunološkom sistemu. Ali iz nepoznatih razloga, prisustvo IgE antitela i oslobađanje histamina izazivaju alergijsku reakciju kod onih koji su preosetljivi na određene proteine.

To objašnjava zašto kod nekih ljudi nema vidljive reakcije kada prvi put jedu neku hranu, a sledeći put kada to jedu dođe do alergijske reakcije.

Intolerancija na hranu, kao i alergija, može biti odbrambena reakcija organizma na određenu namirnicu. Ali za razliku od alergije (koju direktno pokreće imunološki sistem), intolerancija je reakcija sistema organa za varenje, tako da antitela nemaju ulogu u tome. U suštini, osoba možda ne može da svari neku namirnicu jer joj nedostaju  određeni enzimi u organizmu ili su hemijska jedinjenja u toj namirnici teška za varenje. Na primer, intolerancija na laktozu se javlja kada creva ne stvaraju potrebne enzime koji imaju ulogu da razlože šećere iz mlečnih proizvoda.

Budući da se ne stvaraju antitela, intolerancija na hranu može da se ispolji prvi put kada se namirnica unese u telo. Količina može biti odlučujući faktor, pa tako organizam može da podnese malu količinu određene namirnice, dok se problem javlja kada se unesu veće količine. To se razlikuje od težih oblika alergija kod kojih i veoma mala količina može ozbiljno ugroziti život.

Ako ste alergični na neku hranu, možda imate neke od narednih simptoma: svrab, osip, oticanje grla, predela oko očiju ili jezika, mučnina, povraćanje, dijareja, a u najgorem slučaju pad krvnog pritiska, vrtoglavica, nesvestica, pa čak i prestanak rada srca. Anafilaktička reakcija se može brzo pogoršati i imati smrtonosne posledice.

Praktično svaka namirnica može izazvati alergijsku reakciju. Međutim, najteže alergijske reakcije obično izaziva svega nekoliko namirnica: mleko, jaja, riba, ljuskari, kikiriki, soja, orašasti plodovi i pšenica. Alergija se može razviti bez obzira na starosno doba osobe. Istraživanja pokazuju da genetika igra važnu ulogu i da je velika verovatnoća da će dete biti alergično ukoliko jedan ili oba roditelja imaju alergiju. Ipak, često se dešava da alergija prestane kad osoba odraste.

Simptomi intolerancije na hranu su uglavnom manje opasni od onih koji se javljaju kod jakih alergijskih reakcija. To mogu biti: stomačni bolovi, nadimanje, gasovi, grčevi, glavobolja, osip na koži, umor i opšta slabost. Postoji intolerancija na različite vrste namirnica, među kojima su najčešće mlečni proizvodi, pšenica, gluten, alkohol i kvasac.

Ako mislite da ste alergični ili intolerantni na hranu, mudro je da odete na pregled kod specijaliste. Ukoliko sami sebi postavite dijagnozu i odlučite da na svoju ruku izbacite određene namirnice iz ishrane, to može biti štetno, jer time možete nesvesno lišiti svoje telo neophodnih hranljivih materija.

Ne postoji opšteprihvaćen način lečenja za teške oblike alergija na hranu izuzev potpunog izbegavanja namirnica koje je prouzrokuju. * S druge strane, ako patite od blaže alergije ili intolerancije na hranu, može vam biti od pomoći da te namirnice jedete ređe i u manjim količinama. Međutim, u nekim slučajevima se određena hrana mora izbegavati u potpunosti ili bar na neko vreme, zavisno od stepena intolerancije.

Ako ste alergični ili intolerantni na neku hranu, može vas utešiti saznanje da su mnogi koji imaju isti problem uspeli da se tome prilagode, tako da i dalje uživaju u ogromnoj raznolikosti zdrave i ukusne hrane.