29. ČLANAK ZA RAZMATRANJE
PESMA 87 Sastanci nas krepe
Kako dati savet
Savetovaću te, moje oko će bdeti nad tobom (PS. 32:8)
SRŽ
Kako nekome možemo dati savet koji će mu biti od pomoći.
1. Ko treba da daje savete? Objasni.
KAKO se osećaš kad treba nekome da daš savet? Nekima to ide od ruke, a neki se ustručavaju jer im je neprijatno da savetuju druge. U koju god grupu da spadaš, svi moramo ponekad da damo nekome savet. Zašto? Zato što je Isus rekao da će se njegovi pravi učenici prepoznati po ljubavi koju imaju među sobom (Jov. 13:35). Jedan način da pokažemo da volimo braću i sestre jeste da im damo savet kad je to neophodno. U Božjoj Reči se kaže da se prijateljstvo „gradi na iskrenim savetima“ (Posl. 27:9).
2. Šta starešine treba da znaju i zašto? (Videti i okvir „ Saveti na sastanku radnim danom“.)
2 Starešine naročito treba da znaju da daju savete. Jehova im je preko Isusa poverio brigu o skupštini (1. Petr. 5:2, 3). Ta briga se ogleda u tome što u govorima koje iznose daju savete na temelju Biblije. Osim toga, kada je potrebno, oni pojedinačno daju savete braći i sestrama, kao i onima koji su odlutali od skupštine. Kako starešine, a i svi mi, možemo davati drugima dobre savete?
3. (a) Kako možemo naučiti da dajemo savete? (Isaija 9:6; videti i okvir „ Ugledaj se na Isusa kada daješ savete“). (b) O čemu će biti reči u ovom članku?
3 Mnogo toga možemo naučiti od biblijskih ličnosti koje su bile dobre u davanju saveta. Naravno, Isus je bio najbolji u tome. Za njega se, između ostalog, kaže da je „Divni Savetnik“. (Pročitati Isaiju 9:6.) U ovom članku ćemo razmotriti šta treba da radimo kada neko traži savet od nas, a šta kada nekome treba savet a nije ga tražio. Govorićemo i o tome zašto je važno dati savet u pravo vreme i na pravi način.
KAD NEKO TRAŽI SAVET OD NAS
4-5. O čemu najpre treba da razmislimo kada nas neko pita za savet? Navedi primer.
4 Kada nas neko pita za savet, kako treba da reagujemo? Možda nam je drago što ta osoba ima poverenja u nas i hteli bismo odmah da joj pomognemo. Ali pre toga treba da se pitamo: „Da li znam dovoljno o toj temi da bih mogao da dam savet?“ Nekada ćemo joj više pomoći ako je usmerimo na nekoga ko je bolje upućen u tu temu.
5 Navedimo jedan primer. Recimo da ti blizak prijatelj kaže da se ozbiljno razboleo. Počeo je da istražuje koje mu metode lečenja stoje na raspolaganju i pita te šta ti misliš da je od toga najbolje. Ti si možda uveren u to da je neka vrsta lečenja bolja od drugih, ali ipak nisi lekar i nisi stručan na tom polju. Najviše ćeš pomoći svom prijatelju ako ga uputiš na nekoga ko je stručan i može da mu pomogne.
6. Zašto je dobro da sačekamo sa davanjem saveta?
6 Možda mislimo da smo dobro upućeni u neku temu i da možemo odmah dati savet, ali dobro je da sa tim sačekamo. Zašto? U Poslovicama 15:28 stoji da pravednik „razmišlja šta da odgovori“. Čak i ako mislimo da znamo šta treba da kažemo, dobro je da to još malo istražimo, da se molimo i da razmišljamo o tome. Tako ćemo biti sigurniji da je naš savet u skladu sa onim što Jehova misli o tome. Razmotrimo primer proroka Natana.
7. Šta možemo naučiti od proroka Natana?
7 Kralj David je rekao proroku Natanu da želi da podigne hram Jehovi. Natan ga je u tome odmah podržao. Međutim, Jehova nije želeo da mu David podigne hram (1. Let. 17:1-4). Zato je trebalo da Natan, pre nego što je išta rekao Davidu, pita Jehovu šta misli o tome. Kao što ovaj primer pokazuje, kada neko od nas traži savet, bilo bi mudro da budemo spori da govorimo (Jak. 1:19).
8. Koji još razlog imamo da dobro razmislimo pre nego što nekome damo savet?
8 Postoji još jedan razlog zašto treba da budemo oprezni kad nekome dajemo savet. Ako bi taj savet doveo do neželjenih posledica, bili bismo delimično krivi za to. Dakle, jako je bitno da dobro razmislimo pre nego što nekome damo savet.
KAKO DATI SAVET NEKOME KO GA NIJE TRAŽIO
9. U šta starešine treba da budu sigurne pre nego što nekome daju savet? (Galatima 6:1).
9 Ponekad starešine moraju da daju savet bratu ili sestri koji su krenuli pogrešnim putem. (Pročitati Galatima 6:1.) Neko je možda doneo nemudre odluke zbog kojih bi kasnije mogao počiniti ozbiljan greh. Starešine žele da mu pomognu da ostane na putu koji vodi u večni život (Jak. 5:19, 20). Ali da bi njihov savet uopšte imao svrhu, najpre moraju da utvrde da li je stvarno krenuo pogrešnim putem. Jehova nam svima dozvoljava da donosimo odluke na temelju svoje savesti (Rimlj. 14:1-4). Šta ako brat jeste krenuo pogrešnim putem i starešine zaključe da je neophodno da mu daju savet?
10-12. Šta starešine treba da rade kada daju savet nekome ko ga nije tražio? Navedi primer. (Videti i slike.)
10 Starešinama uopšte nije lako da daju savet nekome ko ga nije tražio. Zašto to kažemo? Apostol Pavle je rekao da neko može krenuti pogrešnim putem, a da toga uopšte nije svestan. Zato starešine moraju najpre uraditi nešto da bi toj osobi bilo lakše da prihvati savet.
11 Davanje saveta nekome ko ga nije tražio može se uporediti sa sejanjem semena na tvrdu zemlju. Pre nego što zemljoradnik počne da seje, mora da obradi zemlju kako bi ona mogla da primi seme. Tek onda može da ga poseje. Na kraju ga zaliva kako bi počelo da klija. Slično tome, pre nego što starešina da savet, on treba takoreći da pripremi zemljište. Na primer, u nekoj zgodnoj prilici može staviti do znanja tom bratu da mu je stvarno stalo do njega i reći mu da bi voleo o nečemu da porazgovaraju. Ako je on poznat kao dobar i brižan starešina, bratu će biti lakše da prihvati njegov savet.
12 Tokom tog razgovora, starešina nastavlja da priprema zemljište tako što kaže da svi grešimo i da nam svima ponekad treba savet (Rimlj. 3:23). Smireno i s poštovanjem, na temelju Biblije pokazuje bratu da je krenuo pogrešnim putem. Kada on shvati da je pogrešio, starešina seje seme tako što mu na jednostavan način objašnjava kako da ispravi stvar. Na kraju zaliva seme tako što ga iskreno pohvaljuje i moli se s njim (Jak. 5:15).
Davanje saveta nekome ko ga nije tražio zahteva veliku ljubav i puno truda (Videti odlomke 10-12)
13. Kako se starešine mogu uveriti da je osoba razumela savet koji je dobila?
13 Ponekad se može desiti da osoba ne razume ispravno savet koji je dobila. Šta starešine mogu uraditi da do toga ne dođe? Trebalo bi da taktično postave neka pitanja na osnovu kojih će videti da li je osoba razumela savet i da li zna da ga primeni (Prop. 12:11).
KAKO DATI SAVET U PRAVO VREME I NA PRAVI NAČIN
14. Da li treba da dajemo savet kada smo ljuti? Objasni.
14 Pošto smo svi nesavršeni, pre ili kasnije ćemo svojim rečima i postupcima povrediti druge (Kol. 3:13). Božja Reč kaže da se ponekad dešava da jedni druge razgnevimo (Ef. 4:26). Ali treba da se suzdržimo i da ne dajemo savete kada smo ljuti. Zašto? Zato što „čovekova ljutnja ne vodi do Božje pravednosti“ (Jak. 1:20). Ako bismo tada davali savet, samo bismo pogoršali situaciju. To ne znači da onome ko nas je naljutio ne smemo da kažemo šta mislimo i kako se osećamo. Međutim, bolje je da se prvo smirimo, pa tek onda da nešto kažemo. Dobar primer u tom pogledu ostavio nam je Elijuj, koji je dao savet Jovu.
15. Šta učimo od Elijuja? (Videti i sliku.)
15 Elijuj je danima slušao Jova kako se brani od optužbi lažnih tešitelja. Bilo mu ga je žao, ali se takođe razgnevio na njega zato što je rekao o Jehovi neke stvari koje nisu tačne i zato što se previše usredsredio na sebe. Pa ipak, Elijuj je strpljivo sačekao da dođe njegov red da govori i obratio se Jovu blagim tonom i s puno poštovanja (Jov 32:2; 33:1-7). Iz njegovog primera učimo nešto veoma važno – savete treba da dajemo kada smo smireni i to treba da radimo u duhu ljubavi i s poštovanjem (Prop. 3:1, 7).
Iako se naljutio na Jova zbog onoga što je rekao, Elijuj se najpre smirio, pa mu je onda s poštovanjem dao savet (Videti 15. odlomak)
NASTAVI DA DAJEŠ I PRIMAŠ SAVETE
16. Koju pouku možemo izvući iz Psalma 32:8?
16 Vodeći citat za ovaj članak kaže da nam Jehova daje savete i bdi nad nama. (Pročitati Psalam 32:8.) To znači da nam Jehova stalno pruža podršku. On ne samo što nam daje savete već nam i pomaže da ih primenimo. Zaista dobar primer za sve nas! Kada smo u prilici da nekome damo savet, ugledajmo se na Jehovu i učinimo sve što možemo da bismo toj osobi pomogli da ga i primeni.
17. S čime se mogu uporediti starešine koji nam daju konkretne savete temeljene na Bibliji? Objasni (Isaija 32:1, 2).
17 Danas je važnije nego ikada da dajemo i primamo dobre savete (2. Tim. 3:1). Starešine koje daju konkretne savete temeljene na Bibliji mogu se uporediti sa „[potocima] vode u bezvodnoj zemlji“. (Pročitati Isaiju 32:1, 2.) Prijatelji koji nam daju savete koji su nam potrebni, a ne one koje želimo da čujemo zapravo nam daju poklon vredan „kao zlatne jabuke u srebrnim posudama“ (Posl. 25:11). Zato nastavimo da stičemo mudrost koja nam je neophodna da bismo davali i primali dobre savete.
PESMA 109 Volimo se žarko, od srca
