Kako pomoći osobi koja pati od nekog anksioznog poremećaja

„Često imam jako lupanje srca, iznenada me oblije hladan znoj i gubim dah. Preplave me osećanja užasnog straha, teskobe i konfuzije.“ (Izabela u svojim četrdesetim; pati od paničnog poremećaja)

ANKSIOZNOST se može opisati kao „neodređen strah, teskoba i zabrinutost“. Na primer, da li ste se nekada uplašili kada ste naišli na opasnog psa? Šta se dešava kada pas ode? Prođu vas strah i uznemirenost. Kada onda ta osećanja prerastu u poremećaj?

Kada više nema razloga za strah i teskobu a osoba ih oseća, to jest kada strah postane hroničan, to može biti znak anksioznog poremećaja. Prema jednoj nedavnoj studiji, koja je u periodu od godinu dana sprovođena u više evropskih zemalja, anksiozni poremećaji su najčešća grupa mentalnih poremećaja. Rezultati studije pokazuju da u zemljama u kojima je vršena ta studija, 12 posto osoba od 18 do 65 godina, to jest 36,3 miliona Evropljana pati od nekog anksioznog poremećaja. Razmislite o Izabeli, citiranoj na početku. Snažna osećanja koja muče osobe poput nje mogu imati ozbiljne posledice po osobu.

Pored toga, to može uticati i na ukućane. Ali, nije sve tako crno. Jedna publikacija američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje kaže: „Efikasne terapije za lečenje anksioznih poremećaja su dostupne i u tom pravcu se vrše  istraživanja koja otkrivaju nove metode lečenja. Na taj način se većini obolelih može pomoći da vode produktivan, ispunjen život.“

Članovi porodice i prijatelji takođe mogu biti od pomoći. Kako?

Kako pomoći

Pružajte podršku. Monika, koja ima generalizovani anksiozni poremećaj i posttraumatski stres, kaže sa čim se ona suočava: „Većina ljudi ne razume moje emocionalne probleme.“

Osobe koje pate od ovakvih poremećaja često se boje da ih drugi neće razumeti pa se trude da sakriju svoj problem. Zbog toga se može pojaviti osećaj krivice koji pogoršava emocionalno stanje. Zato je veoma važno da članovi porodice i prijatelji budu prava podrška.

Potražite informacije o poremećaju. Naročito je dobro da to urade osobe koje su bliske sa onim ko ima ovaj problem, na primer, članovi uže porodice i bliski prijatelji.

Budite izvor utehe. Apostol Pavle, hrišćanski misionar iz prvog veka, podstakao je prijatelje u Solunu sledećim rečima: „Tešite jedni druge i izgrađujte jedni druge“ (1. Solunjanima 5:11). To možemo i rečima i tonom glasa. Treba da pokažemo da nam je zaista stalo do našeg prijatelja i ne treba da ga osuđujemo ili da govorimo ono što bi ga povredilo.

Pogledajmo kakvi su bili tobožnji prijatelji Jova, čoveka po kome je jedna biblijska knjiga dobila ime. Ti ljudi su sugerisali da Jov prikriva svoje grehe i da je njegova patnja rezultat tog zataškavanja.

Dakle, pazite na osećanja osobe koja pati od nekog anksioznog poremećaja. Pažljivo je slušajte. Pokušajte da stvari sagledate iz njenog ugla, a ne svog. Ne prenagljujte sa zaključcima dok je slušate. Jovovi lažni prijatelji su to radili i zato su bili nazvani ’okrutnim tešiteljima‘. Zbog njih se osećao još gore! (Jov 16:2).

Ne zaboravite koliko je važno pažljivo slušanje. Pustite osobu da otvoreno kaže kako se oseća. To vam može pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi. Pomislite koliko će joj to značiti. Tako ćete možda doprineti tome da joj život bude bolji i smisaoniji.

 [Okvir/Slika na 27. strani]

Tipovi anksioznih poremećaja

Veoma je važno biti upoznat sa anksioznim poremećajima, naročito kada je u pitanju neki član uže porodice ili blizak prijatelj. Saznajte nešto o pet tipova takvih poremećaja.

Panični poremećaj. Setite se Izabele s početka ovog članka. Snagu joj ne oduzimaju samo panični napadi. „I kad je sve u redu plaši me pomisao da ću opet dobiti napad“, kaže ona. Zato oni koji pate od ovog poremećaja često izbegavaju mesta na kojima su imali napad. Neki su se toliko učaurili da ne izlaze iz kuće, a neki uspevaju da se suoče s nekom situacijom samo kada je pored njih osoba kojoj veruju. Izabela kaže: „Napad može izazvati sama pomisao na to da sam sama. Mama mi uliva osećaj sigurnosti. Ne mogu da podnesem da nije u mojoj blizini.“

Opsesivno-kompulzivni poremećaj. Osobe opsednute bakterijama ili prljavštinom osećaju se prisiljeno da stalno peru ruke. Rejnan koji pati od ovog poremećaja kaže: „U mom umu vlada uznemirenost dok se stalno vraćam na greške iz prošlosti, uvek ih iznova analiziram i sagledavam iz svih mogućih uglova.“ Kao rezultat javlja se opsesija da se drugim ljudima priznaju greške iz prošlosti. Rejnanu je stalno potrebna podrška. Ali lekovi mu pomažu da drži svoju opsesiju pod kontrolom. *

Posttraumatski stresni poremećaj. Nedavnih godina ovim terminom se opisuje više psiholoških simptoma koje ljudi mogu doživeti posle krajnje traumatičnog događaja, tokom kog je postojala pretnja fizičkim povređivanjem ili je do njega i došlo. Osobe koje imaju posttraumatski stres lako se preplaše, bivaju razdražljive, emocionalno otupele, gube interesovanje za stvari u kojima su ranije uživale i teško im je da osete naklonost prema drugima, posebno prema onima s kojima su nekada bili bliski. Neki postaju agresivni, čak i nasilni, i izbegavaju situacije koje ih podsećaju na traumatičan događaj.

Socijalna fobija ili socijalni anksiozni poremećaj. Ovaj izraz se odnosi na osobe koje su strašno uznemirene i pune kompleksa u odnosima s drugima. Neke od njih imaju izrazit, uporan strah od tuđih pogleda i boje se da ne budu procenjivane i kritikovane. Mogu biti zabrinute danima ili nedeljama pre nekog događaja. Taj strah može biti toliko intenzivan da ih ometa u poslu, školi i drugim uobičajenim aktivnostima. Takođe im je teško da stiču i održavaju prijateljstva.

Generalizovani anksiozni poremećaj. Monika, koju smo ranije spomenuli, pati od ovog poremećaja. Dan joj prolazi u „preteranoj brizi“, čak iako ima malo ili nimalo razloga za nju. Oboleli imaju mračne slutnje i previše su zabrinuti za zdravlje, novac, porodične probleme i probleme na poslu. Sama pomisao na to kako će izdržati još jedan dan, u njima može izazvati teskobu. *

[Fusnote]

[Slika na 26. strani]

„Tešite jedni druge“