Vrati se na sadržaj

SAVETI ZA PORODICU | RODITELJSTVO

Značaj igre u razvoju deteta

 Spontana igra kod dece podstiče radoznalost i maštu, doprinosi njihovom razvoju i pomaže im da budu spretnija.

 U to na primer spada:

  •   Crtanje

  •   Pravljenje kolača

  •   Igre pretvaranja

  •   Pevanje

  •   Slaganje kocki

  •   Igranje raznim predmetima (čak i obična kartonska kutija može razbuktati maštu)

 U mnogim zemljama pasivna zabava i organizovane aktivnosti sve više potiskuju spontanu igru.

 Treba li to da vas brine?

 Šta treba da znate

  •   Spontana igra doprinosi razvoju deteta. Ona unapređuje fizičko i mentalno zdravlje, podstiče kreativnost i pomaže deci da razviju veštine komuniciranja. Tako deca uče da budu strpljiva, da donose dobre odluke, da kontrolišu svoje emocije i da se dobro slažu sa onima s kojima se igraju. Jednostavno rečeno, igra priprema decu za odraslo doba.

  •   Previše vremena pred ekranom loše utiče na dete. Preterano korišćenje elektronskih uređaja može stvoriti zavisnost i često se dovodi u vezu sa gojaznošću dece i agresivnim ponašanjem. Roditelji treba da imaju na umu da elektronski uređaji nisu najbolje igračke za njihovo dete.

  •   Planirane aktivnosti imaju i svoje loše strane. Kada deca imaju previše organizovanih aktivnosti, jednostavno nemaju vremena za spontanu igru koja im je preko potrebna, jer upravo takva igra kod njih podstiče radoznalost i kreativnost.

 Šta možete učiniti

  •   Pobrinite se da dete ima vremena da se igra. Koliko god vam okolnosti dozvoljavaju, pustite decu da se igraju napolju da bi što bolje upoznala prirodu. Dozvolite im da rade ono u čemu uživaju i dajte im igračke koje razvijaju kreativnost. *

     Za razmišljanje: Koje osobine i veštine moje dete može razviti zahvaljujući spontanoj igri i kako mu to kasnije u životu može koristiti?

     Biblijsko načelo: „Telesno vežbanje je korisno“ (1. Timoteju 4:8).

  •   Ograničite vreme koje dete provodi pred ekranom. Dobro razmislite pre nego što detetu date u ruke telefon ili tablet ili ga pustite da gleda TV da biste vi mogli nešto drugo da radite. Pedijatri kažu da deca mlađa od dve godine uopšte ne treba da gledaju u ekran, a deca uzrasta od dve do pet godina ne treba da budu ispred ekrana više od sat vremena dnevno. *

     Za razmišljanje: Koliko ću dozvoliti detetu da bude ispred ekrana? Da li bi trebalo da za to vreme budem pored njega? Ima li drugih korisnih stvari koje bi mogle da mu zaokupe pažnju?

     Biblijsko načelo: „Dobro pazite kako živite – nemojte živeti kao nemudri, nego kao mudri. Mudro koristite vreme“ (Efešanima 5:15, 16).

  •   Nemojte preterivati sa organizovanim aktivnostima. Tačno je da one mogu pomoći vašem detetu da nauči nešto novo ili da se oproba u nekom sportu. Međutim, previše organizovanih aktivnosti često stvara dodatni stres, ne samo deci već i roditeljima koji ih vode na sve te aktivnosti. Naravno, načelo iz Efešanima 5:15, 16 može se primeniti i u ovom slučaju.

     Za razmišljanje: Da li moja deca imaju previše organizovanih aktivnosti? Ako ih imaju, šta bi tu moglo da se promeni?

     Biblijsko načelo: Prosudite šta je najvažnije (Filipljanima 1:10).

^ odl. 16 Mnoge fabričke igračke ne podstiču decu da budu kreativna. Za razliku od njih, jednostavne igračke ili predmeti poput kocki za slaganje ili kartonskih kutija pružaju detetu priliku da razvije maštu.

^ odl. 19 „Vreme provedeno ispred ekrana“ odnosi se na zabavu, a ne na razgovore sa porodicom i prijateljima putem video-poziva ili na praćenje sastanaka ili drugih programa u krugu porodice.