Vrati se na sadržaj

OBJAŠNJENJE BIBLIJSKIH STIHOVA

Rimljanima 15:13: „A Bog nada da ispuni vas svake radosti i mira“

Rimljanima 15:13: „A Bog nada da ispuni vas svake radosti i mira“

 „Neka vas Bog, koji daje nadu, ispuni svom radošću i mirom zato što verujete u njega i neka vas sveti duh ispuni obiljem nade“ (Rimljanima 15:13, prevod Novi svet).

 „A Bog nada da ispuni vas svake radosti i mira u vjeri, da imate izobilje u nadu silom Duha svetoga“ (Rimljanima 15:13, Daničić–Karadžić).

Značenje Rimljanima 15:13

 Apostol Pavle je ovim rečima izrazio želju da Bog ispuni njegove suvernike „radošću i mirom“. Ove lepe osobine su povezane sa nadom koju nam Bog daje, kao i sa delovanjem svetog duha.

 Bog nam u svojoj Reči, Svetom Pismu, otkriva čemu se možemo nadati. Prema Rimljanima 15:4, „sve što je nekada napisano [u Svetom pismu] napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom koju daje Pismo imamo nadu“. Iz Svetog pisma saznajemo da Bog obećava da će ukloniti siromaštvo, nepravdu, bolesti i smrt, probleme zbog kojih su ljudi izgubili svaku nadu (Otkrivenje 21:4). Bog će ta obećanja ispuniti preko Isusa Hrista i zato imamo čvrstu nadu u bolju budućnost (Rimljanima 15:12).

 Ispunićemo se nadom koju Bog daje ako imamo poverenja u njega. Što više saznajemo o njemu, još više ćemo se uveriti da je on dostojan našeg poverenja (Isaija 46:10; Titu 1:2). Zahvaljujući sigurnoj nadi koju nam Bog daje, možemo biti ispunjeni radošću i mirom čak i kada prolazimo kroz neki težak period (Rimljanima 12:12).

 Mir, radost i nada su takođe povezani sa svetim duhom, to jest silom kojom se Bog služi. a Bog pomoću svetog duha ispunjava svoja obećanja i to nam uliva nadu. Taj duh nam pomaže i da razvijamo lepe osobine kao što su radost i mir (Galatima 5:22).

Kontekst Rimljanima 15:13

 Poslanica Rimljanima je zapravo pismo upućeno hrišćanima koji su živeli u Rimu. Među njima je bilo i onih koji su bili jevrejskog porekla. Pavle je podstakao sve njih da budu ujedinjeni i da složno sarađuju uprkos tome što dolaze iz različitih kultura i društvenih slojeva (Rimljanima 15:6).

 Pavle je podsetio hrišćane u Rimu na to da je Bog davno prorekao da će doći vreme kada će ga ljudi iz svih naroda ujedinjeno slaviti. Da bi to potvrdio, Pavle je četiri puta citirao nešto iz hebrejskog dela Svetog pisma b (Rimljanima 15:9-12). Želeo je da istakne da su od Hristove službe imali koristi i Jevreji i ljudi iz drugih naroda. I jedni i drugi su imali istu nadu koju daje Bog. Zato je trebalo da svi u skupštini u Rimu, bez obzira na to odakle potiču, prihvataju jedni druge, to jest da budu gostoljubivi i dobri jedni prema drugima (Rimljanima 15:7).

a Više informacija možete naći u članku „Šta je sveti duh?

b Hebrejski deo Svetog pisma poznat je i kao Stari zavet.