Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Јеховини сведоци

српски

Да ли Јеховини сведоци наговарају друге да промене религију?

Да ли Јеховини сведоци наговарају друге да промене религију?

Не. У нашем часопису Стражарска кула наводи се: „Није исправно вршити притисак на људе да би променили своју религију.“ * Такав став имамо из следећих разлога:

  • Исус никада није наговарао људе да прихвате његова учења. Знао је да се неће много њих одазвати на његову поруку (Матеј 7:13, 14). Када су се неки његови ученици саблазнили на оно што је рекао, Исус их није наговарао да остану, већ их је пустио да оду (Јован 6:60-62, 66-68).

  • Исус је поучио своје следбенике да не присиљавају друге да промене своја веровања. Уместо да намећу другима добру вест о Краљевству, његови ученици су тражили оне који су желели да је прихвате (Матеј 10:7, 11-14).

  • Бесмислено је приморавати друге да промене религију, јер Бог прихвата само оне који му служе из љубави (Поновљени закони 6:4, 5; Матеј 22:37, 38).

Да ли Сведоци врше прозелитизам?

Тачно је да библијску поруку преносимо „све до краја земље“ и да то чинимо „јавно и идући од куће до куће“, као што пише у Библији (Дела апостолска 1:8; 10:42; 20:20). Као и прве хришћане, и нас понекад оптужују да незаконито вршимо прозелитизам (Дела апостолска 18:12, 13). Међутим, те оптужбе су неосноване. Ми никоме не намећемо своја веровања, већ сматрамо да људи треба да сазнају библијску истину како би могли да направе избор.

Ми не наговарамо људе да промене религију, не спроводимо политичку кампању под окриљем религије, нити нудимо материјалну или социјалну помоћ да бисмо придобили нове чланове. Насупрот томе, неки који тврде да су хришћани срамоте Христа чинећи такве ствари. *

Да ли неко има право да промени религију?

Пророк Аврахам је напустио религију своје породице

Да. У Библији се јасно види да људи имају право да промене своју религију. У њој се налазе примери многих који нису задржали религију својих предака већ су својом вољом одлучили да обожавају истинитог Бога. Аврахам, Рута, неки Атињани и апостол Павле су само неки од њих (Исус Навин 24:2; Рута 1:14-16; Дела апостолска 17:22, 30-34; Галатима 1:14, 23). Осим тога, чак и када особа донесе немудру одлуку и напусти религију коју Бог одобрава, Библија јој не ускраћује то право (1. Јованова 2:19).

Право на промену религије подржава и Општа декларација о правима човека, коју Уједињене нације називају „темељом закона о међународним људским правима“. У овом документу се наводи да свако има „слободу да промени своју религију или веровања“ и „да тражи, прихвати и пружа информације и идеје“, укључујући и религиозне идеје. * Наравно, ово право подразумева и обавезу да поштујемо право других да задрже своја веровања и одбију идеје с којима се не слажу.

Да ли промена религије срамоти породичну традицију?

Не мора да значи. Библија нас подстиче да поштујемо свакога, без обзира на религиозну припадност (1. Петрова 2:17). Поред тога, Јеховини сведоци слушају библијску заповест да поштују родитеље, чак и када они имају другачија веровања (Ефешанима 6:2, 3).

Ипак, не гледају сви тако на промену религије. Једна жена која је одрасла у Замбији каже: „У мом окружењу, промена религије [...] сматра се чином неверства, издајом породице и заједнице.“ Она је то доживела када је као тинејџерка почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима и убрзо након тога одлучила да промени религију. Она каже: „Родитељи су ми стално понављали да сам их разочарала и изневерила. То ми је веома тешко пало, пошто ми њихова подршка пуно значи [...] То што сам изабрала да будем верна Јехови, а не верској традицији, не значи да сам изневерила своју породицу.“ *

^ одл. 2 Видети Стражарску кулу од 1. јануара 2002, страна 12, одломак 15.

^ одл. 8 На пример, Карло Велики је око 785. н. е. издао наредбу да се казни смрћу сваки становник Саксоније који одбије да се крсти као хришћанин. Такође, Аугзбуршким миром из 1555, који су потписале зараћене фракције у Светом римском царству, утврђено је да регионални владар мора бити или римокатолик или лутеран и да сви његови поданици морају припадати његовој религији. Они који нису прихватили веру свог владара морали су да се иселе из земље.

^ одл. 11 Слична права регулише Афричка повеља о правима човека и народа, Америчка конвенција о људским правима и обавезама, Арапска повеља о људским правима из 2004, Декларација ASEAN-а (Савез држава Југоисточне Азије) о људским правима, Европска конвенција о људским правима и Међународни пакт о грађанским и политичким правима. Међутим, чак и земље које тврде да штите таква права не поштују их у истој мери.

^ одл. 14 Јехова је Божје име, као што се може видети у Светом писму.