Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Јеховини сведоци

српски

137. разред Библијске школе Галад

137. разред Библијске школе Галад

У образовном центру Јеховиних сведока у Патерсону, у држави Њујорк, 13. септембра 2014. одржан је програм поводом доделе диплома 137. разреду Библијске школе Галад. У овој школи се обучавају искусни Јеховини сведоци да би могли још више да помажу својим скупштинама и подружницама. Овај програм пратиле су 12 333 особе, како директно у Патерсону тако и путем видео-преноса на Јамајци, у Канади, Порторику и Сједињеним Државама.

Самјуел Херд, члан Водећег тела Јеховиних сведока, био је председавајући програма. У уводним речима нагласио је колико су Јеховине мисли узвишеније од наших (Исаија 55:8, 9). Рекао је да су, и након што им је ум пет месеци био заокупиран Божјим начином размишљања, студенти Галада само загребали површину и да су упознали тек ’обрисе Божјих дела‘ (Јов 26:14). Брат Херд је додао да је сваки скуп на ком говоримо о Божјим мислима поучан и да то важи и за овај програм.

„’Плод духа је дуготрпљивост‘ “ (Галатима 5:22). Џон Ларсон, члан Одбора подружнице у Сједињеним Државама, говорио је о два подручја на којима нам је потребна дуготрпљивост, која је плод Божјег духа. Прво, треба да будемо дуготрпљиви с Јеховом док нас обучава и помаже нам да будемо чврсти у вери (1. Петрова 5:10). Можемо се угледати на Аврахама јер је био дуготрпљив док га је Јехова обучавао и док је чекао испуњење Јеховиног обећања (Јеврејима 6:15).

Друго, треба да будемо дуготрпљиви са собом. Након обуке у Галаду, студенти могу превише очекивати од себе. Ако на почетку не буде све ишло глатко, можда ће се питати: ’Шта није у реду са мном?‘ Говорећи из личног искуства, брат Ларсон их је уверио да могу пребродити све потешкоће ако буду дуготрпљиви са собом и ако и даље буду марљиви док Бог не доврши њихово обучавање (Јеврејима 6:11, 12).

„Будите понизни у срцу и живите вечно!“ Говор Ентонија Мориса из Водећег тела темељио се на другом делу Псалма 22:26, где пише: „Срца ваша нека вечно живе.“ Да бисмо добили тај благослов, морамо бити понизни. Брат Морис је нагласио да ће Јехова престати да нас користи ако изгубимо понизност. Свако од нас, па и дугогодишњи хришћани, могу сметнути с ума колико је важно бити попут Христа Исуса (2. Петрова 1:9).

У Библији можемо читати о онима који су били понизни и о онима који нису. Ирод Агрипа је охоло прихватио ласкање људи и славу која припада само Богу. Зато га је Божји анђео убио и затим су га „изјели црви“ (Дела апостолска 12:21-23). Петар је имао потпуно другачији став, јер када га је Исус укорио рекавши му да његове „мисли нису Божје, него људске“, он по свему судећи није постао зловољан ни љут (Матеј 16:21-23). Прихватио је дисциплину и постао узор у погледу понизности (1. Петрова 5:5).

Неки студенти ће бити бетелски добровољци у некој од подружница Јеховиних сведока. Брат Морис их је упозорио да ће тамо бити несрећни ако нису понизни. Међутим, није увек лако уочити код себе недостатак понизности. На пример, испричао је шта је давно један старешина урадио када је добио савет јер није био понизан. У писму подружници је написао: „Ја не познајем особу која је понизнија од мене.“ Брат Морис је подстакао студенте да се чувају таквог става. Остаће понизни ако не развију надмено гледиште о свом ауторитету и ако признају да највећи ауторитет имају Јехова Бог и Исус Христ.

„Он ’не даје духа на меру‘ “ (Јован 3:34). Мајкл Бернет, један од инструктора у Галаду, подсетио је студенте да ће захваљујући светом духу савладати све потешкоће и сумње које ће се појавити док обављају своја задужења. Божји дух је оспособио Веселеила да изврши захтеван задатак да направи шатор састанка (Излазак 35:30-35). Када је добио свети дух, постао је још вештији занатлија и био је оспособљен да поучава друге. Свети дух може на исти начин помоћи студентима Галада, нарочито ако буду поучавали на темељу Светог писма, које су истраживали током школовања.

Жене су такође имале важан удео у прављењу шатора састанка (Излазак 35:25, 26). Слично томе, сестре из овог разреда су доказале да су „веште жене“ док подупиру своје мужеве. Брат Бернет је на крају дао следећи савет: „Своје природне способности употпуни понизношћу и послушношћу. Тада ће ти Јехова дати пуну меру свог духа.“

„Да ли ћеш играти са мном?“ Марк Нумар, помоћник у Одбору за поучавање, говорио је о томе шта је краљ Давид учинио када је донео ковчег савеза у Јерусалим (2. Самуилова 6:12-14). Давид се том приликом понизио и радосно је играо с „робињама својих слугу“ (2. Самуилова 6:20-22). Те робиње никад нису заборавиле дан када је краљ Давид играо с њима. Брат Нумар је затим подстакао студенте да ’играју с робињама‘. Упитао их је: „Да ли ћеш радо помагати онима који имају мало задужења или их уопште немају? [...] Да ли ћеш ценити друге због њихових особина и духовности?“

Студенти ће опонашати Јехову ако на овај начин буду испољавали љубав (Псалам 113:6, 7). Иако неки у њиховом окружењу можда неће бити понизни, студенти не треба да дозволе да мане других утичу на њих. „Немој мислити да си неко и нешто“, рекао је брат Нумар и још је додао: „Опходи се с Јеховиним овцама онако како би Јехова то радио.“

„Проповедајте у свакој погодној прилици.“ Вилијам Самјуелсон, надгледник Одељења за теократске образовне програме, говорио је о апостолу Павлу, који је проповедао добру вест у свакој погодној прилици (Дела апостолска 17:17). У наставку ове тачке, студенти су одглумили оно што су доживели у служби проповедања током школовања у Галаду. На пример, један брачни пар је хтео да разговара с продавачицом у продавници прехрамбене робе. Сачекали су да се рашчисти гужва и показали јој кратак филм Зашто проучавати Свето писмо? Рекли су јој да посети веб-сајт jw.org јер је он доступан и на лаоском језику, што је њен матерњи језик. Брачни пар је наставио да посећује ову жену.

„И даље спремно обављајте службу за Божје Краљевство.“ Вилијам Нонкис, из Службеног одељења у подружници у Сједињеним Државама, интервјуисао је четворо студената. Они су већ поступили у складу са Исаијом 6:8 јер су показали да спремно прихватају задатке у служби за Краљевство. Ова школа им је помогла да и даље имају такав став. Сестра Снолија Масеко рекла је да је у школи Галад открила на којим пољима може да буде још боља, на пример, да мудро користи време и након целог дана проведеног у служби за Бога. Она је такође рекла: „Током овог школовања, увидела сам да могу да урадим много више него што сам мислила.“ Брат Денис Нилсен је научио како му оно што пише у Софонији 3:17 може помоћи да се не разочара у служби проповедања. „Ако у служби нисам постигао ништа посебно, треба да се сетим да Јехова весело узвикује“, рекао је он и додао: „И ја треба да имам такав став.“

„Погледајте птице небеске“ (Матеј 6:26). Стивен Лет из Водећег тела одржао је кључни говор овог програма. На темељу Исусовог позива да ’погледамо птице‘, то јест да их пажљиво посматрамо, брат Лет је навео неколико поука које можемо извући посматрајући птице (Јов 12:7).

На пример, пошто Јехова даје храну птицама, сигурно ће бринути и о нама. Ми смо део ’Божјег дома‘ и Јехова нас уверава да се он „брине за своје“ (1. Тимотеју 3:15; 5:8). Наравно, ми треба да урадимо свој део. Као што птице морају да траже храну коју им Бог обезбеђује, ми морамо да ’тражимо најпре краљевство‘ да бисмо добили Божји благослов (Матеј 6:33).

Брат Лет је такође рекао да многе птице посебним звуком упозоравају друге птице на опасност. Слично томе, и ми треба да упозоравамо друге када је то потребно, рецимо кад неки брат „погреши, а да тога и није свестан“ (Галатима 6:1, фуснота). Путем проповедања, ми упозоравамо људе да је „Јеховин дан“ све ближи (Софонија 1:14). Брат Лет је говорио и о томе да птице током сеобе прелећу високе планине. Попут њих, и ми уз Јеховину помоћ можемо савладати наизглед несавладиве препреке (Матеј 17:20).

Закључак. Након што су студентима уручене дипломе, један од њих је прочитао писмо захвалности у име целог разреда. Брат Херд је у закључку рекао да се усађивање Јеховиних мисли у наше срце може упоредити са забијањем клинова у железничке прагове. Потребно је више удараца чекићем да би клин био чврсто постављен. Попут тога, студенти треба да се подсећају на оно што су научили у Галаду. „Требаће вам времена да те поуке ’закуцате‘ дубоко у своје срце“, рекао је брат Херд. Још је додао: „Живите у складу с Божјим мислима и бићете благослов за друге.“