Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

136. разред Библијске школе Галад

136. разред Библијске школе Галад

Након опсежног петомесечног библијског школовања, студентима 136. разреда Галада уручене су дипломе у суботу, 8. марта 2014. У овој школи, искусни Јеховини сведоци уче да буду још делотворнији у служби коју врше и да помажу суверницима да јачају веру у Бога. Програм ове свечаности је пратило укупно 11 548 особа, од којих су неки били присутни у образовном центру Јеховиних сведока у Патерсону, а други су гледали видео-пренос и то на Јамајци, у Канади, Порторику и Сједињеним Државама.

„Размишљајте онако како је размишљао и Христ Исус.“ Дејвид Сплејн, члан Водећег тела Јеховиних сведока и председавајући програма, одржао је уводни говор на темељу Филипљанима 2:5-7: „Размишљајте онако како је размишљао и Христ Исус.“ Док је био на земљи, Исусу није био важан положај у друштву, већ је понизно обављао задатак који је добио од Бога.

На пример, када га је Ђаво кушао, Исус је сваки пут одговорио: „Писано је“, и цитирао је оно што је Мојсије једном приликом рекао израелском народу (Матеј 4:4, 7, 10; Поновљени закони 6:13, 16; 8:3). Иако се могао позвати на ауторитет који има као помазани Божји Син, Исус је понизно истакао Мојсијеве речи. Слично томе, треба да признамо да и други имају одређене способности и да их драге воље похваљујемо.

Брат Сплејн је истакао и у чему се видело Исусово исправно размишљање на крају његове земаљске службе. Исус је у молитви рекао: „Ја сам прославио тебе на земљи, довршивши дело које си ми дао да извршим. А сада ти, Оче, прослави мене код себе славом коју сам имао код тебе пре него што је свет постао“ (Јован 17:4, 5). Исус није тражио додатна задужења. Он је желео само да га Јехова врати тамо где је раније био и да на небу настави да ради оно што је пре радио. Студенти Галада треба да буду попут Исуса тако што ће бити усредсређени на своју службу, а не на положај, и тако што ће бити задовољни њом и ако након школовања у Галаду не добију додатна задужења.

„Не жалите због поднетих жртава.“ Вилијам Маленфонт, помоћник у Одбору за поучавање, подстакао је студенте да буду самопожртвовани попут апостола Павла. Он се није освртао на оно чега се одрекао ради службе Богу, већ је рекао: „Заборављам оно што је иза мене и трудим се да досегнем оно што је испред мене, трчим ка циљу“ (Филипљанима 3:13, 14).

Тиме што неће жалити због жртава које подносе, студенти ће се угледати на Божје верне слуге, како из прошлости тако и из нашег доба. Брат Маленфонт је цитирао Клару Гербер Мојер, која је као мала почела да служи Јехови. Она је написала: „Колика је част за мене што могу да се осврнем на више од 80 година предане службе Јехови — и то без имало кајања! Ако бих имала још један живот, живела бих га на исти начин.“

„Проповедање о Краљевству са анђелима и попут њих.“ Герит Лош, члан Водећег тела, говорио је студентима о двострукој части коју имају они који проповедају добру вест о Краљевству. Прво, када преносе ту вест, они служе попут Божјих анђела јер хебрејска и грчка реч која се у Библији преводи као „анђео“ може значити и „гласник“. Друго, студенте у проповедању добре вести воде небески анђели, као што су водили и Филипа, хришћанина из првог века (Дела апостолска 8:26-35).

Брат Лош је затим испричао шта су неки Јеховини сведоци доживели у служби проповедања. На пример, Габино из Мексика обично куца на врата једном или два пута. Али једном приликом је куцао четири пута. Човек који је отворио врата рекао му је да се спремао да одузме себи живот. „Када сте покуцали четврти пут“, рекао је он, „омча ми је била око врата. Али скинуо сам је да бих отворио врата. Хвала вам што сте били упорни јер да нисте, обесио бих се.“

Иако овакве ситуације могу бити ствар случајности, знамо да многе нису. Оне су доказ да нас Божји анђели воде у делу проповедања широм света (Откривење 14:6).

„Угледан ће добити благослове.“ Мајкл Бернет, инструктор у Галаду, говорио је о Јавису, Јудином потомку, који је био „угледнији од своје браће“. Јавис се молио Богу: „Кад би ме благословио и проширио моје подручје, кад би твоја рука била са мном и кад би ме сачувао“ (1. Летописа 4:9, 10).

Попут угледног Јависа, студенти могу бити конкретни у молитвама Богу, посебно када га моле да им помогне да добро употребе образовање које су стекли у Галаду. Могу га слободно молити и да их чува од невоља, не у том смислу да буду поштеђени проблема, већ да не буду превише тужни или сломљени због неког зла. Бог је услишио Јависа и исто ће учинити и за студенте Галада.

„Задржите горљив дух.“ Марк Нумар, инструктор у Галаду и помоћник у Одбору за поучавање, изнео је говор на темељу 1. Солуњанима 5:16-19. Као што дословној ватри требају гориво, кисеоник и топлота да би горела, студенти треба да испуне три услова да би задржали горљивост у служби.

Прво, „увек се радујте“ (1. Солуњанима 5:16). Студенти могу наћи радост, која ће им бити попут горива, тако што ће размишљати о благословима који проистичу из Јеховиног одобравања. Друго, „непрестано се молите“ (1. Солуњанима 5:17). Молитва је попут кисеоника без којег би се ватра угасила. Наше молитве треба да буду довољно дуге да у њима можемо излити срце Богу. Треће, „за све захваљујте“ (1. Солуњанима 5:18). Ако нам је срце пуно захвалности, наш однос с Јеховом и браћом биће срдачан и топао. „Задржите срдачан и топао дух“, рекао је брат Нумар, „који је потпуно супротан хладном и критички настројеном духу.“

„Хвалимо Јехову с небесима.“ Сем Роберсон, инструктор у теократским школама, у уводу своје теме говорио је о библијским изразима из којих се види да сунце, месец и звезде хвале Јехову (Псалам 19:1; 89:37; 148:3). Он је истакао да и студенти имају част да хвале Јехову, а онда су неки од њих испричали и одглумили шта су недавно доживели у служби проповедања. На пример, један студент је захвалио човеку у инвалидским колицима што је с поштовањем реаговао кад је студент стао аутом и пустио га да пређе улицу. Почели су да разговарају и човек је прихватио понуду да бесплатно проучава Библију. Док су проучавали током наредних седмица, наш брат је био у прилици да разговара с више особа које су дошле човеку у посету и да им сведочи. Тако је захваљујући том првом разговору на улици започето још седам библијских студија.

„Божје образовање нас јача.“ Доналд Гордон, помоћник у Одбору за издавање, интервјуисао је два брачна пара из разреда. Један од те браће је рекао да су током школовања стално истицане мисли из Ефешанима 3:16-20. Студенти су из тога научили да ће ојачати ако буду понизни и приступачни и ако разумеју да Јехова увек има много посла за сваког Сведока. Једна од интервјуисаних сестара је рекла да јој се много допало како је један од инструктора у Галаду подстицао студенте да не буду попут велике рибе у малој посуди, у којој нема простора за раст и напредак, већ попут мале рибе у огромном океану. Она је рекла: „Схватила сам да ће ми Јехова помоћи да растем духовно уколико се у његовој организацији владам као мања.“

„Нека вас се Јехова сећа по добру.“ Марк Сандерсон, члан Водећег тела, одржао је кључно предавање, а тема се заснивала на Немијиној молитви: „Сети ме се, Боже мој, по добру“ (Немија 5:19; 13:31). Немија се није плашио да ће Јехова заборавити њега и његов труд, већ га је молио да га се сети с наклоношћу и да га благослови.

Слично томе, студенти се могу поуздати у Јехову да ће их се он сећати по добру ако примењују основне поуке које су добили у Галаду. На пример, велика љубав према Јехови треба да им буде главна покретачка снага у служби њему (Марко 12:30). Аврахам је свим срцем волео Јехову, коме је остао у посебном сећању. И након хиљаду година од његове смрти, Јехова је говорио о њему као о ’свом пријатељу‘ (Исаија 41:8).

Брат Сандерсон је затим подсетио студенте да воле ближње, посебно своју браћу и сестре по вери (Марко 12:31). Попут доброг Самарићанина, који је „био ближњи човеку који је пао у руке разбојницима“, и они треба да имају иницијативу и помажу онима којима је помоћ потребна (Лука 10:36). Затим је навео пример Николаса Ковалека, који је након школовања у Галаду служио као обласни надгледник. Брат Ковалек је био познат по срдачности и љубави. Једном је подстакао неког путујућег надгледника и његову супругу да буду марљиви у својој служби, рекавши: „Рано у дану, рано у седмици, рано у месецу, рано у години.“ Ипак, након неколико дана сарадње, рекао је сестри: „Заборави шта сам рекао. Већ се превише напрежеш. Успори да би могла дуго да служиш Јехови.“ Његов љубазан, саосећајан савет помогао је сестри да деценијама остане у пуновременој служби.

На крају је брат Сандерсон подстакао студенте да добро употребе образовање које су добили у Галаду тако што ће поучавати и обучавати друге (2. Тимотеју 2:2). Тако ће тамо где буду служили моћи да јачају и учвршћују братство и могу бити сигурни да ће их Јехова памтити по добру (Псалам 20:1-5).

Закључак. Након што су студентима уручене дипломе, један од њих је прочитао писмо захвалности у име целог разреда. Петнаесторо студената је закључило програм акапела певањем песме 123 из песмарице Певајмо у част Јехови, „Пастири су дар од Бога“.

 

 

 

Сазнајте више

Које школе могу похађати пионири?

Које школе могу похађати они који су се посветили проповедању добре вести?