Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

135. разред Библијске школе Галад

135. разред Библијске школе Галад

Око 10 500 особа је 14. септембра 2013. пратило доделу диплома студентима 135. разреда Библијске школе Галад у образовном центру Јеховиних сведока у Патерсону, у Њујорку. У овој школи се обучавају искусни Јеховини сведоци да би још боље обављали своје задатке у служби Богу.

Гај Пирс, члан Водећег тела Јеховиних сведока и председавајући програма, изнео је уводни говор темељен на Матеју 28:19, 20: „Зато идите и стварајте ученике од људи из свих народа [...] учећи их да се држе свега што сам вам заповедио.“

Брат Пирс је истакао да су те Исусове речи покренуле ланчану реакцију која траје до данашњег дана. Стварајући ученике, ми учимо људе да поступају по свим Исусовим заповестима. У то наравно спада и његова заповест да проповедамо ’ову добру вест о краљевству‘ (Матеј 24:14). На тај начин сваки нови ученик и сам почиње да проповеда и поучава друге о Краљевству. До чега је то довело? „Број људи [у свету] расте“, рекао је брат Пирс, „али расте и број Јеховиних слугу.“

„Дали су и преко својих могућности.“ Томас Чики, члан Одбора подружнице у Сједињеним Државама, одржао је говор на темељу 2. Коринћанима 8:1-4. Упркос крајњем сиромаштву, браћа из скупштина у Македонији из првог века преклињала су Павла и друге да им омогуће да дају прилоге за сиромашну браћу у Јерусалиму. Студенти Галада су показали такав великодушан и самопожртвован став.

Међутим, можемо бити сигурни да су Македонци били разборити како њихова великодушност не би била на штету њиховој породици или их омела у обожавању Бога. Брат Чики је саветовао студенте да попут те браће имају уравнотежен став у погледу давања.

„Школовање је завршено.“ Самјуел Херд из Водећег тела је нагласио зашто студенти треба да се присећају школовања у Галаду. Као што човеку цео дан у мислима остане пријатна мелодија коју је чуо ујутру, тако и њима треба да остану у мислима лепа сећања на школу Галад дуго након њеног завршетка.

Брат Херд је подсетио студенте да је Божје сећање неограничено. Он је дао име свакој од небројених милијарди звезда и никада неће заборавити ниједну (Псалам 147:4). Колико ће се онда више сећати труда који су студенти уложили док су се школовали у Галаду! Они су скупљали „благо на небу“ и Јехови нико не може украсти лепа сећања на њих (Матеј 6:20).

Пошто Бог памти труд студената и њихову љубав према њему, успомене из Галада могу и студентима бити нешто драгоцено. „Када вам драга сећања на ову школу улепшају дан“, рекао је брат Херд, „немојте заборавити да захвалите ономе ко вам је омогућио да осетите ту радост — Јехови. Немојте дозволити да оно што сте овде научили падне у заборав. Присећање на све то ће вам веома користити.“

„Пронађите утеху у Јеховиној неописивој моћи.“ Инструктор у Галаду Сем Роберсон подстакао је студенте да се приликом суочавања с новим изазовима ослањају на Јеховину моћ, а не на своју снагу. У Ефешанима 3:20 пише да Бог „може учинити неизмерно више од свега што молимо или замислимо“. Његова моћ је нама толико непојмљива да је чак ни изразом ’неизмерно више од свега што замислимо‘ не можемо потпуно описати, јер у стиху стоји да он може и више од тога.

Јехова користи своју неописиву моћ да би помогао сваком хришћанину. Он је као „силан јунак“ у време невоље (Јеремија 20:11). Брат Роберсон је подсетио студенте да ће им Јехова помоћи да се изборе са сваким проблемом и сваком недаћом.

„Сачувајте достојанство у Јеховиној служби.“ Још један инструктор у Галаду, Вилијам Самјуелсон, објаснио је да су студенти Галада стекли достојанство на два начина. Они су пре и током школовања доказали да су вредни поштовања, а то и даље доказују тиме што заступају најузвишенију власт у целом свемиру — Божје Краљевство.

Како студенти могу сачувати достојанство? Брат Самјуелсон их је подстакао да славу дају Јехови и да поштују друге, као што је и Исус поштовао достојанство оних који су били с њим чак и кад је требало да их исправи и саветује. Какви ће бити резултати тога? Као у случају апостола Павла, достојанство студената ће расти тиме што величају своју службу а не себе (Римљанима 11:13).

„Моћ ових коња налази се у устима.“ Мајкл Бернет, један од инструктора у Галаду, објаснио је да ми поступамо у складу са испуњењем Откривења 9:19, јер оно што учимо на хришћанским састанцима даје моћ нашим речима док проповедамо. Затим је поразговарао са студентима који су испричали и одглумили оно што су доживели у служби проповедања док су били у Галаду. На пример, један студент је пробудио занимање радника на бензинској пумпи питањем: „Када су почела времена незнабожаца и када су се завршила?“ (Лука 21:24). Другом приликом, помогао је том раднику да сазна одговор користећи 4. поглавље Данила и додатак у књизи Шта Библија заиста научава?

„Срце им је ојачано.“ Адријан Фернандез, члан Одбора подружнице у Сједињеним Државама, интервјуисао је два брачна пара из овог разреда. Брат Хелге Шуми је истакао да Библија говори о Божјим слугама које су постале охоле јер су добиле неки посебан задатак и да се зато током обуке у Галаду често могао чути савет да треба остати понизан (2. Летописа 26:16). Слично томе, брат Питер Канинг се осврнуо на мудар савет који су добили о учењу новог језика: „Не будите поносни. Слободно испадните смешни.“ Оба брачна пара су изразила захвалност за то што им је ова обука дала снагу за задатак који је пред њима и ојачала им срце (Јеврејима 13:9).

„Радујте се што је ваше име записано на небесима“ (Лука 10:20). Џефри Џексон из Водећег тела одржао је кључно предавање. За разлику од некадашњих, већина данашњих студената Галада неће бити послата у забачене крајеве и неће имати узбудљива искуства која се могу доживети на необрађеним подручјима. С каквим ставом то треба да прихвате?

Када је Исус послао 70 ученика да проповедају, они су се вратили са узбудљивим вестима да су служећи се Исусовим именом истеривали демоне (Лука 10:1, 17). Исус се сложио да је то што су урадили стварно узбудљиво, а затим је рекао: „Али не радујте се томе што вам се духови покоравају, него се радујте што је ваше име записано на небесима“ (Лука 10:20). Тиме им је ставио до знања да неће сваки дан доживљавати нешто тако узбудљиво. Није требало да се концентришу на оно што су постигли, већ на верност Јехови и на то што су им имена ’записана на небесима‘.

„Оно чему је Исус поучио седамдесеторицу важи и за нас“, рекао је брат Џексон. Не треба да дозволимо да нам достигнућа у служби проповедања буду једини разлог за радост нити основно мерило за нашу верност Јехови. Заправо, ми смо радосни и доказујемо своју верност Јехови када имамо близак однос с њим и марљиво обављамо своју службу.

Исус се такође нашао у ситуацијама које су га могле обесхрабрити. На пример, након што је чудом нахранио хиљаде људи, они су пошли за њим (Јован 6:10-14, 22-24). Па ипак, многе од њих је убрзо саблазнило једно Исусово учење, тако да се након узбудљивог пораста, број ученика нагло смањио (Јован 6:48-56, 60, 61, 66). Међутим, апостоли су били верни Исусу и одлучили су да остану уз њега. Они су добар пример јер се нису концентрисали само на резултате већ на верност Јехови и свој однос с њим (Јован 6:67-69).

Закључак. Студентима су уручене дипломе, након чега је један од њих у име целог разреда прочитао писмо захвалности. Брат Пирс је закључио речима да овај свет не сматра нечим посебним Божје слуге, међу којима су и студенти Галада (Дела апостолска 4:13; 1. Коринћанима 1:27-31). Али Јехова признаје нашу преданост и даје нам свети дух. Пошто за Јехову није од великог значаја наше знање, брат Пирс је рекао: „За њега су од великог значаја наша верност и оданост.“