Одјављивање из хотела Босерт
Јеховини сведоци су у новембру 2012. продали хотел Босерт. Кључеви су предати новом власнику и, попут безброј других гостију, Јеховини сведоци су се одјавили из хотела и отишли. Новац од продаје ће се употребити за библијско образовно дело Јеховиних сведока широм света.
Сведоци су продали ову тринаестоспратницу направљену у италијанском ренесансном стилу зато што ће се њихово главно седиште преселити из Бруклина у нове објекте у Ворвику, који се такође налази у држави Њујорк. За потпуно пресељење у нове објекте вероватно ће бити потребно неколико година.
Један век постојања
Хотел Босерт је 1909. саградио Луис Босерт, њујоршки трговац дрвном грађом. То је требало да буде „стамбени хотел“ који би имао и привремене и сталне станаре. Пошто је убрзо био попуњен, Луис га је 1914. доградио и тиме скоро удвостручио његову величину. Затим је 1916. на крову направљен ресторан.
Јеховини сведоци су током 1980-их купили и реновирали овај објекат како би се ту сместило особље њиховог главног седишта. Балске дворане су претворене у трпезарије, а ресторан на крову у хол за станаре и њихове госте.
У овом објекту су од 2010. године одседали Јеховини сведоци из целог света који су долазили у обилазак нашег главног седишта.
Нови власник планира да га реновира и претвори у хотел. Пошто је Босерт одлично очуван, неће бити тешко да се његове скромне гарсоњере и једнособни станови преуреде у апартмане луксузног хотела.
Враћање старог сјаја
Босерт је годинама био запуштен пре него што су се у њега уселили Јеховини сведоци. Бела фасада била је прљава, а масивни орнаменти од теракоте на ободу зграде били су оштећени. Кроз старе прозоре је дувала промаја. Голубови су били једини гости ресторана на крову. А онда је уследило велико реновирање. У реновирању су учествовали Сведоци из разних делова Сједињених Држава, који су спремно ставили на располагање своје време и вештине.
Сведоци су очистили и реновирали спољашњост зграде од белог камена и гранита. Орнаменте су заменили репликама од фибергласа. Уградили су нове прозоре од махагонија.
Такође су комплетно реновирали унутрашњост зграде, обраћајући посебну пажњу на пријемни хол који је изгубио свој некадашњи сјај. Да би обновили оштећене мермерне зидове, мермер су набавили из истог каменолома у Италији. Радници су такође рестаурирали орнаменте на плафону које је оштетила вода.
Посебан изазов су представљали масивни гвоздени стубови у пријемном холу. За њихов финални изглед првобитно је коришћена скаљиола, италијанска техника којом се постиже имитација мермера. Међутим, претходни власници су више пута префарбали стубове. Нико од волонтера који су реновирали зграду није знао како се ради техником скаљиола, али су у оближњој универзитетској библиотеци пронашли књигу која говори о томе како се постиже имитација мермера. Наоружани информацијама, радници су недељама радили на рестаурацији стубова и на крају им скоро потпуно вратили првобитан изглед.
Реновирање је завршено 1991. Згради је враћена и функционалност и лепота. Као признање за овај изузетан рестаураторски подухват, Босерт је добио награду Луси Мозес.