Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Шта је свети дух?

Одговор из Светог писма

Свети дух је сила којом се Бог служи (Михеј 3:8; Лука 1:35). Бог шаље свој дух тако што усмерава своју силу тамо где је потребно да би остварио своју намеру (Псалам 104:30; 139:7).

У Светом писму реч „дух“ је превод хебрејске речи руах и грчке речи пневма. Ове речи углавном указују на силу којом се Бог служи, то јест свети дух (Постанак 1:2). Међутим, у Светом писму ове речи се могу односити и на:

У свим наведеним случајевима указује се на нешто невидљиво, али су резултати њиховог деловања видљиви. Слично томе, Божји дух је „попут ветра, невидљив, нематеријалан и моћан“ (An Expository Dictionary of New Testament Words, од Вилијама Вајна).

У Светом писму се на Божји свети дух указује као на „руке“ и „прсте“ (Псалам 8:3; 19:1; Лука 11:20; упоредити с Матејем 12:28). Попут занатлије који користи руке и прсте да би обавио неки посао, Бог је користио свој дух да би:

Свети дух није особа

Пошто се у Светом писму на Божји дух указује као на његове „руке“, „прсте“ и „дах“, очигледно је да свети дух није особа (Излазак 15:8, 10). Као што занатлијине руке не могу да раде независно од његовог ума и тела, Божји свети дух делује само онако како га Бог усмери (Лука 11:13). У Светом писму се Божји дух упоређује и с водом и доводи се у везу с вером и знањем. Сва ова поређења указују на то да свети дух није особа (Исаија 44:3; Дела апостолска 6:5; 2. Коринћанима 6:6).

У Библији пише да се Бог зове Јехова, а његов син Исус Христ, али нигде не пише име светог духа (Исаија 42:8; Лука 1:31). Када је хришћански мученик Стефан имао чудесну визију неба, он је видео две, а не три особе. У Библији пише: „Он је, пун светог духа, упро поглед у небо и угледао Божју славу и Исуса како стоји с десне стране Богу“ (Дела апостолска 7:55). Бог је светим духом омогућио Стефану да има ту визију.

Заблуде о светом духу

Заблуда: „Свети Дух“ је особа и део је Тројства, као што пише у 1. Јовановој 5:7, 8, у библијском преводу Даничић–Караџић.

Чињеница: У библијском преводу Даничић–Караџић, у 1. Јовановој 5:7, 8 између осталог пише: „Отац, Ријеч, и свети Дух; и ово је троје једно. И троје је што свједочи на земљи.“ Међутим, истраживачи су открили да те речи није написао апостол Јован, тако да оне не треба да се налазе у Библији. Професор Брус Мецгер је написао: „Сасвим је сигурно да су ове речи накнадно додате и оне се не смеју налазити у грчком делу Светог писма“ (A Textual Commentary on the Greek New Testament).

Заблуда: У Светом писму се светом духу приписују људске карактеристике и то доказује да је свети дух особа.

Чињеница: Свето писмо понекад приписује светом духу људске карактеристике, али то не доказује да је свети дух особа. Свето писмо такође персонификује мудрост, смрт и грех (Пословице 1:20; Римљанима 5:17, 21). На пример, за мудрост је речено да има дела и децу, а за грех је речено да заводи, убија и проузрокује пожуду (Матеј 11:19; Лука 7:35; Римљанима 7:8, 11).

Такође, апостол Јован је цитирајући Исуса свети дух назвао помоћником (утешитељем) који ће показати шта је грех, даваће упутства, говориће, чути, објавити, прославити и примити. Апостол је користио личну заменицу мушког рода „он“ када је указивао на тог помоћника (Јован 16:7-15). Он је то урадио јер је грчка реч за „помоћника“ (параклетос) именица мушког рода и за њу се по правилима грчке граматике мора користити заменица у мушком роду. Када је Јован говорио о светом духу користећи именицу средњег рода пневма, користио је заменицу у средњем роду „то“ (Јован 14:16, 17).

Заблуда: Крштење у име светог духа доказује да је свети дух особа.

Чињеница: У Библији се понекад користи реч „име“ да би се истакли моћ и ауторитет (Поновљени закони 18:5, 19-22; Јестира 8:10). То је слично изразу „у име закона“, који не значи да је закон особа. Особа крштена „у име“ светог духа признаје његову моћ и улогу у остваривању Божје намере (Матеј 28:19).

Заблуда: Исусови апостоли и други ученици су веровали да је свети дух особа.

Чињеница: То не пише у Светом писму, нити то историја доказује. У делу Encyclopædia Britannica пише: „Дефиниција да је Свети Дух одвојено божанско биће [...] успостављена је на Константинопољском сабору одржаном 381.“ То је било више од 250 година након смрти последњег апостола.

Сазнајте више

Ко је Бог?

Да ли Бог има име и да ли му је стало до нас?

Лаж која је Бога обавила велом тајне

Догмат о Тројству нас спречава да упознамо и заволимо Бога. Да ли заиста можемо волети некога кога је немогуће упознати и схватити?