Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Јеховини сведоци

српски

Шта је Тора?

Одговор из Светог писма

Назив „Тора“ потиче од хебрејске речи која се може превести као „поука“, „учење“ или „закон“ * (Пословице 1:8; 3:1; 28:4). У следећим примерима ћемо видети на шта се хебрејска реч тора односи у Светом писму.

  • Тора се често односи на првих пет библијских књига — Постанак, Излазак, Левитску, Бројеве и Поновљене законе. Ове књиге се називају и Пентатеух, од грчке речи која значи „петокњижје“. Тору је написао Мојсије, па се зато назива и „књига Мојсијевог закона“ (Исус Навин 8:31; Немија 8:1). По свему судећи, првобитно је то била једна књига али је касније ради лакше употребе подељена на пет књига.

  • Тора се односи и на конкретне законе који су били дати Израелцима, као што су на пример „закон [тора] за жртву за грех“, „закон о губи“ и „закон за назиреја“ (Левитска 6:25; 14:57; Бројеви 6:13).

  • Тора се понекад односи и на поуке и савете, било да долазе од родитеља, неког мудрог човека или самог Бога (Пословице 1:8; 3:1; 13:14; Исаија 2:3).

Шта се налази у Тори, то јест Пентатеуху?

  • Запис о томе како је Бог поступао с људима од стварања па до Мојсијеве смрти (Постанак 1:27, 28; Поновљени закони 34:5).

  • Одредбе Мојсијевог закона (Излазак 24:3). Тај Закон чини више од 600 одредби. Веома значајна међу њима је Шема, то јест јеврејска исповед вере. Један део Шеме гласи: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свом својом снагом“ (Поновљени закони 6:4-9). Исус је рекао да је то „највећа и прва заповест“ (Матеј 22:36-38).

  • Божје име Јехова на око 1 800 места. Тора не забрањује коришћење Божјег имена већ садржи заповести према којима се од Божјег народа очекује да користе то име (Бројеви 6:22-27; Поновљени закони 6:13; 10:8; 21:5).

Заблуде о Тори

Заблуда: Закони из Торе су вечни и никада неће престати да важе.

Чињеница: У неким преводима Светог писма се за неке одредбе из Торе, као на пример оне које се односе на сабат, свештенство и Дан очишћења, каже да су вечне (2. Мојсијева 31:16; 40:15; 3. Мојсијева 16:33, 34). Међутим, хебрејска реч која се користи у овим стиховима може се односити и на нешто што траје неко неодређено време, али не мора да значи да је вечно. * Отприлике 900 година након што је Мојсијев закон ступио на снагу, Бог је прорекао да ће га заменити „нови савез“ (Јеремија 31:31-33). Кад Бог „каже ’нови савез‘, онај претходни чини застарелим“ (Јеврејима 8:7-13). Тај закон је био замењен пре отприлике 2 000 година када је Исус Христ дао свој живот као откупну жртву (Ефешанима 2:15).

Заблуда: Јеврејска усмена традиција и Талмуд имају исту тежину као и писана Тора.

Чињеница: Нема библијских доказа о томе да је Бог уз писани закон дао Мојсију и неки усмени закон. Свето писмо каже: „Јехова је још рекао Мојсију: ’Запиши себи ове речи‘ “ (Излазак 34:27). Усмени закон, који је касније био записан и постао познат као Мишна и коначно проширен на Талмуд, садржи јеврејску традицију коју су започели фарисеји. Та предања су често противречна са Тором. Исус је управо због тога рекао фарисејима: „Обезвредили [сте] реч Божју због свог предања“ (Матеј 15:1-9).

Заблуда: Жене не треба да уче оно што пише у Тори.

Чињеница: Мојсијев закон је налагао да се читав Закон чита свим Израелцима, укључујући и жене и децу. Зашто? „Да чују и да науче да се боје Јехове, [њиховог] Бога, и да савесно поступају по свим речима овог закона“ (Поновљени закони 31:10-12). *

Заблуда: Тора садржи скривене поруке.

Чињеница: Мојсије, који је иначе записао Тору, рекао је да је њена порука јасна и разумљива свима и да у њој нема никаквих тајних кодова (Поновљени закони 30:11-14). Та теорија да се у Тори налазе неке скривене поруке има своје корене у Кабали, то јест у традиционалном јеврејском мистицизму, који се води „подмукло измишљеним“ методама тумачења Светог писма * (2. Петрова 1:16).

^ одл. 3 Видети Revised Edition of The Strongest Strong’s Exhaustive Concordance of the Bible, 8451. одредница у делу „Хебрејско-арамејски речник — индекс речи у Старом завету“.

^ одл. 13 Видети Theological Wordbook of the Old Testament, 2. том, стране 672-673.

^ одл. 17 За разлику од онога што сама Тора каже, према јеврејској традицији обично је било забрањено поучавати жене ономе што пише у Тори. На пример, Мишна цитира рабина Елијезера бен Хиркана како каже: „Ко своју ћерку поучава Тори, као да је поучава бестидности“ (Сота 3:4). У Јерусалимском Талмуду пише: „Тору је боље спалити него је читати женама“ (Сота 3:19а).

^ одл. 19 На пример, Encyclopaedia Judaica на следећи начин описује кабалистички поглед на Тору: „Тора у суштини нема неко специфично значење, иако у ствари значи много различитих ствари на много различитих нивоа“ (Друго издање, 11. том, 659. страна).

Сазнајте више

ДОБРЕ ВЕСТИ ИЗ СВЕТОГ ПИСМА

Да ли Бог има име?

Бог има много титула, као што су Свемоћни, Створитељ и Господар. Али Божје лично име се спомиње око 7 000 пута у Светом писму.