Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Да ли је Свето писмо у складу с науком?

Одговор из Светог писма

Да. Иако Свето писмо није научни приручник, оно је тачно када се дотиче ствари које имају везе с науком. Осмотрите неке примере из којих се види да су Свето писмо и наука у складу, као и да су у њему записане научне чињенице које су се потпуно разликовале од уобичајених веровања људи тог доба.

  • Свемир је имао почетак (Постанак 1:1). Насупрот томе, многи древни митови су говорили да свемир није створен, већ да је настао из постојећег хаоса. Вавилонци су веровали да су богови који су родили свемир дошли из два океана. Према другим легендама, свемир је настао из огромног јајета.

  • Свемиром не управља неко божанство према свом тренутном расположењу, већ разумно постављени природни закони (Јов 38:33; Јеремија 33:25). Митови из целог света кажу да су људи беспомоћни када су у питању непредвидиви и понекад немилосрдни поступци богова.

  • Земља лебди у простору (Јов 26:7). У прошлости су многи веровали да је земља равна плоча и да стоји на неком диву или животињи, као што су бизон или корњача.

  • Вода испарава из океана и других водених површина и затим пада у облику кише, снега и града, захваљујући чему реке и извори увек изнова добијају воду (Јов 36:27, 28; Проповедник 1:7; Исаија 55:10; Амос 9:6). Древни Грци су сматрали да се реке напајају водом из подземних океана и то веровање је трајало све до 18. века.

  • Планине се подижу и спуштају, а оне које данас постоје некада је прекривао океан (Псалам 104:6, 8). Неки митови говоре супротно, то јест да су богови створили планине оваквим какве их данас видимо.

  • Одржавање хигијене чува здравље. Израелци су имали закон по ком су били обавезни да се оперу након што додирну леш, да ставе у карантин оне који имају заразну болест и да затрпају свој измет (Левитска 11:28; 13:1-5; Поновљени закони 23:13). С друге стране, у време када су дате ове заповести, Египћани су лечили отворене ране наносећи на њих смесу у којој је био људски измет.

Да ли се нешто у Светом писму коси с науком?

Логичним проучавањем Светог писма долазимо до закључка да у њему не постоји ништа што се коси с науком. Ево неких уобичајених заблуда у вези с тим:

Заблуда: Свето писмо каже да је свемир створен за шест дана од по 24 часа.

Чињеница: Свето писмо не наводи када је тачно у прошлости Бог створио свемир (Постанак 1:1). Дани стварања описани у 1. поглављу Постанка јесу временски периоди за које није речено колико су трајали. Осим тога, за укупан период стварања неба и земље такође је употребљен израз „дан“ (Постанак 2:4).

Заблуда: Свето писмо каже да је вегетација створена пре сунца, које омогућава фотосинтезу (Постанак 1:11, 16).

Чињеница: На основу онога што пише у Светом писму можемо закључити да је сунце, једна од звезда које сачињавају небеса, створено пре вегетације (Постанак 1:1). Дифузна сунчева светлост је продрла до земљине површине током првог „дана“ стварања, то јест временског периода. Пошто се атмосфера рашчистила до трећег „дана“, светлост је била довољно јака да омогући фотосинтезу (Постанак 1:3-5, 12, 13). Сунце је тек касније постало јасно видљиво са земље (Постанак 1:16).

Заблуда: Свето писмо каже да се сунце окреће око земље.

Чињеница: У Проповеднику 1:5 пише: „Сунце излази, сунце залази и онда жури на место одакле излази.“ Међутим, овде је само реч о наизгледном кретању сунца посматрано са земље. Људи и данас користе изразе као што су „излазак“ и „залазак сунца“, иако знају да се земља окреће око сунца.

Заблуда: Свето писмо каже да је земља равна.

Чињеница: Свето писмо користи израз „до краја земље“ да би указало на најудаљеније делове земље, што не значи да је она равна и да има крај (Дела апостолска 1:8). Слично томе, израз „четири краја земље“ је стилска фигура којом се указује на целу земљу, што је слично метафори „четири стране света“, коју данас користимо (Исаија 11:12; Лука 13:29).

Заблуда: Свето писмо каже да је обим круга тачно три пута већи од његовог пречника, али његов пречник треба помножити с бројем пи (π), то јест са око 3,1416.

Чињеница: Према мерама ’ливеног мора‘ записаних у 1. Краљевима 7:23 и 2. Летописа 4:2, оно је имало пречник од 10 лаката и „да би се обухватило било је потребно уже од тридесет лаката“. Могуће је да су ове мере заокружене на целе бројеве. Још једна могућност је да су обим и пречник ливеног мора указавали на однос између његових унутрашњих и спољашњих димензија.

Сазнајте више

Да ли Јеховини сведоци верују у креационизам?

Да ли сте знали да су неке креационистичке идеје заправо у супротности са Светим писмом?

Свето писмо — књига од Бога

Како вам Свето писмо може помоћи да се изборите с проблемима? Зашто можете веровати његовим пророчанствима?