Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА ЈУН 2015.

 С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ | ДА ЛИ ЈЕ НАУКА ЗАСЕНИЛА БИБЛИЈУ?

Како наука утиче на наш живот

Како наука утиче на наш живот

Према једном речнику, наука је „систематско и методско истраживање и знање у коме свако тврђење мора бити засновано на [...] рационалним разлозима“. Из тога можемо закључити да бављење науком изискује доста труда. Дешава се да научници седмицама, месецима или чак годинама понављају неки експеримент и врше испитивања. Премда они не долазе увек до жељених резултата, чињеница је да наука умногоме доприноси квалитету нашег живота. Навешћемо неколико примера.

Једна европска компанија је од чврсте пластике и савремених филтера направила уређај за филтрирање загађене воде. Такви уређаји се користе када дође до природне катастрофе, као што је било после земљотреса на Хаитију 2010. године.

Око наше планете круже сателити помоћу којих функционише Систем за глобално позиционирање (GPS). Иако је првобитно коришћен у војне сврхе, данас овај систем помаже возачима, пилотима, морепловцима, па чак и ловцима и планинарима. Захваљујући овом научном изуму, лакше стижемо тамо где смо се упутили.

Да ли користите мобилни телефон, компјутер и интернет? Да ли путујете авионом? Да ли сте излечени од неке болести захваљујући напретку медицине? Онда и ви можете рећи да имате користи од науке и њених достигнућа. Наука на разне начине побољшава квалитет нашег живота.

ГРАНИЦЕ САВРЕМЕНЕ НАУКЕ

У настојању да помере границе знања, данашњи научници истражују појаве и механизме у природи. Нуклеарни физичари испитују механизме унутар атома, док астрофизичари настоје да докуче како је пре више милијарди година настао свемир. Неки научници иду и корак даље — покушавају да истраже чак и оно што је невидљиво и неопипљиво. Они сматрају да ће, уколико Бог заиста постоји, сигурно пронаћи доказе за то.

Неки истакнути научници и филозофи имају другачији циљ. Као што је писац научних текстова Амир Акзел рекао, они покушавају да пронађу „научни доказ који оповргава постојање Бога“. На пример, један чувени физичар је тврдио да „недостатак доказа о неком богу који има важну улогу у свемиру непобитно доказује да такав бог не постоји“. Други кажу да су чуда која се у Библији приписују Богу заправо „магија“ и „натприродни трикови“. *

Међутим, поставља се питање: Да ли научници знају довољно о природи да би могли  бити толико сигурни у такве закључке? Једноставно речено, не знају. Наука јесте изузетно напредовала, али многи научници признају да постоји још много тога што не знају и много тога што вероватно никада неће моћи да докуче. Када је реч о томе да ли можемо разумети све што постоји у природи, физичар и добитник Нобелове награде Стивен Вајнберг је рекао: „Никада нећемо све докучити.“ Професор Мартин Рис, признати астроном из Велике Британије, написао је: „Постоје ствари које људи никада неће разумети.“ Заиста, савремена наука не успева да одгонетне многе појаве и процесе у природи, од механизама у сићушној ћелији па све до феномена у бескрајном свемиру. Ево три примера:

  • Биолози не разумеју у потпуности процесе који се одвијају у ћелијама. Наука није до краја објаснила како ћелије троше енергију, како производе протеине и како се деле.

  • Гравитација непрестано утиче на нас. Међутим, може се рећи да је она и даље мистерија за физичаре. Они не разумеју у потпуности како нас гравитација вуче према тлу или како одржава Месец у Земљиној орбити.

  • Космолози процењују да се око 95 посто свемира састоји од нечега што је невидљиво и што научни инструменти не могу детектовати. Они су то поделили у две категорије, у тамну материју и тамну енергију, али њихову природу још увек не разумеју.

Постоји још много тога што збуњује научнике. Зашто је важно да то узмемо у обзир? Један писац научних текстова примећује: „Далеко је више онога што не знамо него онога што знамо. По мени, наука треба у нама да пробуди дивљење и жељу да сазнамо више, а не да нас учини догматичнима.“

Ако се питате да ли је наука засенила Библију и учинила непотребном веру у Бога, размислите о следећем: Пошто врхунски научници са својим прецизним инструментима само донекле разумеју природу, да ли треба да одбацимо све оно што је ван домашаја науке? Следеће речи из једне познате енциклопедије такође потврђују да наука има своје границе: „Након скоро 4 000 година постојања астрономије, свемир нам је још увек непознат готово исто колико је био и Вавилонцима“ (Encyclopedia Britannica).

Јеховини сведоци поштују право сваке особе да сама одлучи у шта ће веровати. Ми се трудимо да следимо библијски савет који гласи: „Нека ваша разумност буде позната свим људима“ (Филипљанима 4:5). Стога вас позивамо да на основу следећих чињеница сами процените какав склад постоји између науке и Библије и како се оне међусобно допуњују.

^ одл. 9 Неки одбацују Библију због црквених учења, било некадашњих било данашњих, као што су учење да је Земља центар свемира или да је Бог створио свет за шест дословних дана. (Видети оквир „ Библија и научне чињенице“.)

Сазнајте више

Да ли Бог постоји?

Свето писмо пружа одговор који се темељи на пет снажних доказа.

Шта Библија каже о стварању?

Библија описује шест „дана“ у којима је Бог створио живот. Да ли су то били дани од 24 сата?

Библијско гледиште о здрављу

Сазнајте шта Библија каже о болестима и лечењу.