Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула  |  фебруар 2015.

 ПРИМЕРИ ВЕРЕ | ЈОСИФ

„Зар није Бог тај који тумачи снове?“

„Зар није Бог тај који тумачи снове?“

ЈОСИФ хода кроз мрачан ходник док му зној капље с лица. Није му било лако да напорно ради по несносној врућини. У овом затвору, који се сада усијао на врелини египатског сунца, Јосиф као да познаје сваку циглу и сваку пукотину у зиду. Ово је сада читав његов свет. Истина, многи га овде поштују, али ипак је он само затвореник.

Сигурно се често у мислима враћао у далека брда Хеврона, где је некада чувао стада свог оца. Сада му та слобода делује готово незамисливо. Када је имао око 17 година, отац га је послао на пут који га је на крају одвео веома далеко од куће. Његова љубоморна браћа су се у својој мржњи и жељи да га убију окренула против њега и затим га продала као роба. Одведен је у Египат, где је најпре служио у кући египатског дворанина Петефрија. Уживао је његово поверење, све док није лажно оптужен за покушај силовања и послат у овај затвор * (Постанак, поглавља 37 и 39).

Јосиф сада има 28 година, од чега је око десет година провео као роб и затвореник. Благо речено, његов живот није онакав какав је замишљао. Да ли ће икада бити ослобођен? Хоће ли икада поново видети свог старог оца или свог вољеног млађег брата Венијамина? Колико ће дуго остати на овом страшном месту?

Да ли сте се икада осећали као Јосиф? Понекад нам се у животу распрше сви снови из младости. Можда нам стварно изгледа као да нема краја некој тешкој ситуацији или не видимо излаз и мислимо да нећемо издржати. Погледајмо зато шта можемо научити од верног Јосифа.

„ЈЕХОВА ЈЕ И ДАЉЕ БИО С ЈОСИФОМ“

Јосиф је знао да га његов Бог, Јехова, никада није заборавио и то му је сигурно помагало да истраје. Чак и у затвору у страној земљи, Јехова је на многе начине благосиљао Јосифа. Зато читамо: „Јехова је и даље био с Јосифом и био је према њему милостив па му је дао да нађе милост у очима управитеља затвора“ (Постанак 39:21-23). Јосиф је и даље био веома марљив и Бог га је због тога наградио. За њега је сигурно било утешно то што је знао да је Јехова увек с њим.

Да ли ће Јехова дозволити да Јосиф заувек остане у том затвору? Иако Јосиф то није могао да зна, нема сумње да је у молитви рекао Богу шта га брине. Као што то обично и бива, одговор је стигао на сасвим неочекиван начин. Једног дана је у затвору настао метеж када су стигла два нова затвореника — два фараонова дворанина. Били су то краљев главни пекар и главни пехарник (Постанак 40:1-3).

Заповедник телесне страже је поверио Јосифу бригу о ова два човека која су раније  била веома угледна. * Једне ноћи су обојица уснила живописне снове чије значење нису разумели. Када их је Јосиф ујутру видео, запазио је да нешто није у реду, па их је упитао: „Зашто вам је данас лице тако тужно?“ (Постанак 40:3-7). Можда их је управо његово саосећање навело да отворено кажу шта их мучи. Јосиф тада није знао да ће тај разговор довести до прекретнице у његовом животу. Међутим, да ли би уопште било тог разговора да Јосиф није показао да му је стало до њих? Његов пример нас подстиче да се питамо: ’Да ли ме вера у Бога покреће да се занимам за друге људе?‘

Јосиф је био саосећајан према другим затвореницима и поштовао је њихово достојанство

Ова два човека су рекла да су их узнемирили њихови снови, поготово зато што није било никог ко би могао да их протумачи. Египћанима су снови били веома важни и зато су се много ослањали на оне који су тврдили да умеју да их тумаче. Пекар и пехарник нису знали да њихови снови потичу од Јосифовог Бога, Јехове. Али Јосиф је то знао и зато им је рекао: „Зар није Бог тај који тумачи снове? Кажите ми, молим вас, шта сте сањали“ (Постанак 40:8). Јосифове речи су важне за све који данас искрено проучавају Библију. Било би лепо када би сваки верник био понизан попут њега. Треба да будемо спремни да потиснемо понос и ослонимо се на Бога како бисмо на исправан начин разумели поруку коју он има за људе (1. Солуњанима 2:13; Јаковљева 4:6).

Најпре је пехарник испричао свој сан. Рекао је да је сањао винову лозу са три младице на којима је родило грожђе. Грожђе је сазрело и пехарник је исцедио сок у фараонов пехар. Јехова је одмах открио Јосифу значење овог сна. Јосиф је рекао пехарнику да три младице представљају три дана и да ће га за толико времена фараон вратити на његов положај. Када је видео да се пехарник орасположио, Јосиф га је замолио: „Молим те, учини добро дело па ме спомени фараону.“ Јосиф је објаснио да је отет из свог дома и да је неправедно затворен (Постанак 40:9-15).

Охрабрен добрим вестима које је пехарник чуо, и пекар је упитао Јосифа за значење свог сна, у ком је видео три корпе хлеба на својој глави и птице које су јеле из једне од њих. Јосифу је откривено значење и овог сна. Али за пекара није било добрих вести. Јосиф је рекао: „Овако гласи тумачење: три корпе представљају три дана. За три дана фараон ће те извести из затвора, па ће ти одрубити главу и обесиће те на стуб, а птице ће јести твоје месо“ (Постанак 40:16-19).  Попут свих верних Божјих слугу, Јосиф је одважно преносио Божје поруке — како добре вести, тако и поруке осуде (Исаија 61:2).

Јосифове речи су се обистиниле после три дана. Фараон је славио рођендан, што није било уобичајено међу Божјим народом. На тој прослави је објавио своју одлуку о двојици слугу. Пекар је био погубљен, баш као што је Јосиф и прорекао, док је пехарник враћен на свој положај. Нажалост, овај немаран човек је заборавио на Јосифа (Постанак 40:20-23).

„ТО НИЈЕ У МОЈОЈ ВЛАСТИ!“

Прошле су две године (Постанак 41:1). Нема сумње да је Јосиф био разочаран. Када му је Јехова открио значење пехарниковог и пекаревог сна, вероватно се понадао да ће изаћи из затвора. Након тога, Јосиф се сваког дана можда будио с надом да је то дан када ће бити ослобођен — а онда би га затекла сурова реалност монотоног затворског живота. Јосифу је можда било најтеже да издржи управо те две године у затвору. Међутим, он никада није престао да се узда у Јехову. Није се препустио очају, већ је био одлучан да истраје и зато су га околности у којима се нашао учиниле још јачим (Јаковљева 1:4).

Сви ми који живимо у овим тешким временима исто тако треба да развијамо истрајност. Да бисмо се суочили с тешкоћама које нам живот стално доноси, потребни су нам одлучност, стрпљење и унутрашњи мир, а то нам само Бог може дати. Као што је помогао и Јосифу, он и нама може помоћи да се боримо против очаја и сачувамо наду (Римљанима 12:12; 15:13).

Иако је пехарник заборавио Јосифа, Јехова није. Једне ноћи је учинио да фараон усни два веома упечатљива сна. У првом сну, фараон је видео како из Нила излази седам лепих и дебелих крава, а за њима и седам ружних и мршавих. Мршаве краве су појеле седам дебелих крава. Касније је фараон сањао стабљику на којој је израсло седам лепих класова. Али онда је израсло других седам класова, сасушених и болесних, који су појели здраве и лепе класове. Ујутру се фараон пробудио веома узнемирен. Зато је позвао све своје мудраце и свештенике који се баве магијом и тражио од њих да му протумаче снове. Нико од њих то није успео (Постанак 41:1-8). Не знамо да ли су били потпуно збуњени или једноставно нису могли да се усагласе око значења, али у сваком случају, фараон није добио оно што је тражио. Па ипак, и даље је очајнички желео да му неко протумачи његове загонетне снове.

Тада је пехарнику прорадила савест. Коначно се сетио Јосифа и рекао фараону за тог изузетног младића који је две године раније у затвору тачно протумачио његов и пекарев сан. Фараон је одмах позвао Јосифа из затвора (Постанак 41:9-13).

Замислимо како се Јосиф осећао када су фараонови гласници дошли по њега. Брзо се пресвукао и обријао — вероватно је по египатском обичају сасвим обријао главу. Нема сумње да се жарко молио Јехови да буде уз њега током важног разговора који га је очекивао. Ускоро се нашао пред самим фараоном у раскошној дворани краљевске палате. У запису читамо: „Тада је фараон рекао Јосифу: ’Уснио сам сан, али нико не може да га протумачи. Чуо сам да ти можеш протумачити сан кад га чујеш.‘“ Из Јосифовог одговора поново видимо његову понизност и веру у Бога. Рекао је: „То није у мојој власти! Бог ће фараону објавити добро“ (Постанак 41:14-16).

Јосиф је понизно рекао фараону: „То није у мојој власти!“

Јехова воли понизне, верне људе, тако да није чудо што је Јосифу открио оно што нису знали мудраци и свештеници. Јосиф је објаснио фараону да његова два сна имају исто значење. Тиме што је два пута објавио шта ће се догодити, Јехова је показао да је то „чврсто одлучио“ и да ће се то сигурно испунити. Дебеле краве и здрави класови представљали су седам година обиља у Египту, док су мршаве краве и болесни класови представљали седам година глади које ће уследити након тога. Услед те глади ће се исцрпсти све залихе у земљи (Постанак 41:25-32).

 Фараон је разумео да је Јосиф исправно протумачио снове. Али шта је сад могао да уради? Јосиф га је посаветовао да пронађе „разборитог и мудрог човека“ који ће се побринути да се током седам година обиља вишак рода сакупи у житнице и да се затим то жито подели народу у време глади (Постанак 41:33-36). Премда је Јосиф због свог искуства и вештина био и те како оспособљен за тај посао, није истицао себе. То би било незамисливо за једног тако понизног човека. А пошто је имао јаку веру, знао је да то није ни потребно јер га Јехова може поставити на тај положај ако то жели. Ако имамо праву веру у Јехову, не треба да будемо амбициозни нити да истичемо себе, већ можемо мирно све препустити у његове руке.

„МОЖЕМО ЛИ НАЋИ НЕКОГА КАО ШТО ЈЕ ОВАЈ ЧОВЕК?“

Фараон и све његове слуге увидели су колико је мудар Јосифов план. Фараон је такође признао да је Јосифов Бог стајао иза тих мудрих речи. Својим слугама на двору је рекао: „Можемо ли наћи некога као што је овај човек, у коме је Божји дух?“ Јосифу је рекао: „Пошто ти је Бог дао да све то знаш, нико није тако разборит и мудар као што си ти. Ти ћеш бити управитељ мог двора и цео мој народ безусловно ће те слушати. Једино ћу престољем бити већи од тебе“ (Постанак 41:38-41).

Фараон је одржао реч. Јосиф је убрзо био обучен у хаљине од финог ланеног платна. Фараон му је ставио око врата златан ланац, дао му печатни прстен и краљевска кола, као и сву власт да путује по земљи и спроведе свој план у дело (Постанак 41:42-44). У само једном дану, Јосиф је из затвора доспео у палату. Кад се пробудио тог јутра, био је само обичан затвореник, а кад је отишао на спавање, био је први човек до фараона. Јасно је да је Јосифово поверење у Јехову Бога било оправдано. Јехова је видео сву неправду коју је овај његов слуга доживео током година и реаговао је у право време и на прави начин. Јехова није желео само да исправи неправду која је нанета Јосифу већ и да сачува будући израелски народ. О томе ће бити више речи у једном од наредних чланака у овој рубрици.

Ако се налазимо у тешкој ситуацији, на пример ако већ годинама трпимо неку неправду, немојмо очајавати. Сетимо се Јосифа. Пошто никада није престао да буде саосећајан, понизан, истрајан и веран, Јехова га је на крају наградио.

^ одл. 4 Видети чланке „Примери вере“ у издањима Стражарске куле од 1. августа и 1. новембра 2014.

^ одл. 10 У древном Египту се правило више од 90 врста хлеба и пецива. Зато је фараонов главни пекар био веома угледан човек. А главни пехарник је надгледао слуге које су се бринуле да фараоново вино, а можда и пиво, буду врхунског квалитета. Они су такође штитили краља од покушаја тровања, што је била реална опасност, пошто су дворске интриге и покушаји убиства краља били веома чести. Није било ништа необично да пехарник постане краљев поверљив саветник.