Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА ЈУЛ 2014

 С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ | ЗАШТО ДОБРИ ЉУДИ ПАТЕ?

Зашто добри људи пате?

Зашто добри људи пате?

Пошто је Јехова Бог * све створио и свемоћан је, многи сматрају да је он одговоран за све што се дешава у свету, па тако и за лоше ствари. Међутим, осмотрите шта Библија каже о правом Богу:

  • „Јехова је праведан на свим путевима својим“ (Псалам 145:17).

  • „Сви [су] путеви његови правда. Он је веран Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:4).

  • „Јехова [је] веома самилостан и милосрдан“ (Јаковљева 5:11).

Бог не узрокује лоше ствари. Међутим, да ли он наводи друге да чине зло? Никако. Свето писмо каже: „Кад је у кушњи, нека нико не говори: ’Бог ме искушава.‘“ Зашто? „Јер се Бог не може искушавати злим стварима нити он икога злом искушава“ (Јаковљева 1:13). Бог не искушава никога, то јест не наводи људе да поступају лоше. Он нити узрокује зло нити наводи друге да га чине. Шта је онда узрок зла и патње?

НА ПОГРЕШНОМ МЕСТУ У ПОГРЕШНО ВРЕМЕ

Библија указује на један разлог због ког људи пате: „Време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога“ (Проповедник 9:11). Да ли ће особа бити погођена неком несрећом пуно зависи од тога где се налази у неком тренутку. Пре око 2 000 година, Исус Христ је говорио о једној несрећи у којој је страдало 18 особа, када се на њих срушила једна кула (Лука 13:1-5). Они нису страдали због свог начина живота, већ једноставно зато што су били испод те куле када се она срушила. Недавно је, у јануару 2010, страшан земљотрес погодио Хаити. Влада те земље је изнела податак да је погинуло око 300 000 људи. Сви су они изгубили живот без обзира на то ко су и какви су били. Такође, болест не бира кога ће и када погодити.

Зашто Бог не заштити добре људе од катастрофа?

Можда се питамо: ’Зар Бог није могао спречити те страшне несреће? Зар није могао да заштити добре људе?‘ Да би нешто учинио у тим ситуацијама, морао би унапред да зна шта ће се догодити. Премда он сигурно има способност да унапред види будуће догађаје, вреди осмотрити следеће питање: Да ли Бог ту своју моћ користи увек и у свакој прилици? (Исаија 42:9).

У Библији стоји: „Бог је наш на небесима. Све што је желео да учини, учинио је“ (Псалам 115:3). Јехова чини оно што сматра да је потребно, а не све оно што може. То се примењује и на његову способност да унапред види догађаје. На пример, иако  је у древним градовима Содому и Гомори зло било веома велико, Бог је патријарху Аврахаму рекао: „Одлучио сам да сиђем и да видим да ли заиста раде то због чега вика допире до мене, и да знам ако није тако“ (Постанак 18:20, 21). Како то да Јехова није знао колико је велико зло у тим градовима? Зато што је неко време тако одлучио. Дакле, он може да изабере да ли ће користити своју способност да унапред зна све (Постанак 22:12). То ни на који начин не указује на неку његову слабост. Пошто је ’дело његово савршено‘, он своју способност да види будућност уравнотежује са својом намером; он никада не присиљава људе да поступају на одређени начин * (Поновљени закони 32:4). Шта из тога можемо закључити? Јасно је да Бог своју способност да предвиђа будуће догађаје користи селективно и промишљено, у зависности од ситуације.

Зашто Бог не сачува недужне људе од криминала?

ДА ЛИ СУ ЉУДИ ОДГОВОРНИ?

Људи носе део одговорности за зло које се догађа. Библија на следећи начин описује како долази до лоших поступака: „Свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами. Затим жеља, када је зачета, рађа грех, а грех, кад се учини, доноси смрт“ (Јаковљева 1:14, 15). Када човековим поступцима управљају неисправне жеље, последице су увек лоше (Римљанима 7:21-23). Историја показује да су људи починили велике грозоте и нанели огромну патњу другима. Штавише, зли људи врше утицај и на друге и тако још више доприносе ширењу зла (Пословице 1:10-16).

Људи чине велике грозоте и наносе огромну патњу другима

Да ли Бог треба да спречи људе да чине зло? Осмотримо како је човек створен. У Библији се каже да је Бог створио човека по својој слици, што значи да има способност да одражава његове особине (Постанак 1:26). Људи су добили дар слободне воље и зато могу одлучити да ли ће волети Бога и чинити оно што је исправно у његовим очима (Поновљени закони 30:19, 20). Ако би Бог приморавао људе да поступају на одређени начин, зар не би тиме погазио њихову слободну вољу? У том случају људи би били попут робота, који раде оно за шта су програмирани. Исто би се могло рећи и када би судбина, то јест оно што муслимани називају кисмет, диктирала наше поступке и догађаје у животу. Заиста можемо бити срећни што Бог поштује наше достојанство и допушта нам да изаберемо свој животни пут. Међутим, то не значи да ће последице  људских грешака и лоших одлука заувек мучити човечанство.

ДА ЛИ ЈЕ КАРМА УЗРОК ПАТЊЕ?

Ако бисте некој особи хиндуистичког или будистичког порекла поставили питање с насловне стране овог часописа, вероватно бисте добили одговор попут овог: „Људи пате због закона карме. Они трпе последице својих поступака из прошлих живота.“ *

Добро је проценити учење о карми у светлу онога што Библија каже о смрти. У еденском врту, одакле потиче човечанство, Створитељ је рекао првом човеку, Адаму: „Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети“ (Постанак 2:16, 17). Адам би живео вечно да није био непослушан Богу и тиме згрешио. Смрт је била казна за непослушност Божјој заповести. Када је Адам добио децу, „смрт [се] проширила на све људе“ (Римљанима 5:12). Зато се може рећи да је ’плата за грех смрт‘ (Римљанима 6:23). Библија такође објашњава: „Ко је умро, ослобођен је од свог греха“ (Римљанима 6:7). Другим речима, људи након смрти више не плаћају за своје грехе.

Милиони људи данас сматрају да је патња повезана с кармом. Они који верују у то обично мирно прихватају своју и туђу патњу. Али чињеница је да то веровање не пружа никакву наду да ће једног дана нестати зло и патња. Верује се да особа може бити избављена из циклуса поновног рађања једино ако живи у складу с друштвеним нормама и с посебном врстом спознања. Наравно, те идеје су далеко од онога што стоји у Библији. *

ГЛАВНИ УЗРОК

Да ли сте знали да је главни узрок патње „владар света“ — Сатана Ђаво? (Јован 14:30)

Главни узрок зла није човек. Сатана Ђаво, који је у почетку био веран Божји анђео, „није остао постојан у истини“ и увео је грех у свет (Јован 8:44). Он је започео побуну у еденском врту (Постанак 3:1-5). Исус Христ га је назвао Злим и ’владарем света‘ (Матеј 6:13; Јован 14:30). У целини гледано, човечанство следи Сатану тиме што под његовим утицајем одбацује Јехову (1. Јованова 2:15, 16). „Цео свет је у власти Злога“, стоји у 1. Јовановој 5:19. И друга духовна створења су постала зла и придружила се Сатани. Библија показује да Сатана и његови демони ’заводе цео свет‘, због чега је на земљи настало тешко стање (Откривење 12:9, 12). Дакле, Сатана Ђаво је првенствено одговоран за зло.

Јасно је да Бог никоме не наноси патњу нити треба да га кривимо што она постоји. Штавише, он је обећао да ће је уклонити, о чему ће бити речи у наредном чланку.

^ одл. 3 Јехова је Божје име, као што се може видети у Светом писму.

^ одл. 11 Више информација о томе зашто Бог допушта зло може се наћи у 11. поглављу књиге Шта Библија заиста научава?, коју су издали Јеховини сведоци.

^ одл. 16 Више информација о пореклу онога што је познато као закон карме може се наћи у брошури Шта се догађа с нама кад умремо?, стране 8-12; издали Јеховини сведоци.

^ одл. 18 Библијско учење о стању мртвих и нади за умрле објашњава се у 6. и 7. поглављу књиге Шта Библија заиста научава?

Сазнајте више

Зашто Бог допушта зло и патњу?

Како се зло појавило и зашто Бог дозвољава да оно и даље постоји? Да ли ће патњи икада доћи крај?