Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА ЈУЛ 2014

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Шта се у древно доба користило како би чамци били непромочиви?

Лајонел Касон, стручњак за древне бродове, објашњава шта су римски бродоградитељи радили након што су спојили даске неког брода или чамца. Обично су „спојеве, па и целу спољашњост, премазивали катранском смолом [битуменом] или катранском смолом и воском, а једним слојем те смоле премазивали су и унутрашњост“. Много пре Римљана, древни Акађани и Вавилонци такође су користили битумен како би своје чамце учинили непромочивим.

У библијским земљама је течног битумена било у изобиљу

У хебрејском делу Светог писма, у Постанку 6:14, помиње се слична техника. Хебрејска реч преведена са „смола“ очигледно се односи на природни битумен.

Природни битумен се јавља у течном и у чврстом стању. Древни бродоградитељи су користили течни битумен и директно су га наносили на чамце. Након наношења, течни битумен би се осушио, стврднуо и стварао непромочив слој.

У библијско доба је битумена било у изобиљу. Долина Сидим, на подручју Мртвог мора, „била је пуна јама са земљаном смолом [„битуменом“, фуснота]“ (Постанак 14:10).

На који начин се у древно доба конзервирала риба?

Риба је одавно важан део исхране. Неки апостоли су пре него што су почели да следе Исуса били рибари на Галилејском мору (Матеј 4:18-22). Барем део њиховог улова носио се у оближње „фабрике“.

Дрворез на ком су приказани египатски рибари

Техника конзервирања која се вероватно користила у древној Галилеји и данас је заступљена на неким подручјима. Најпре се из рибе изваде изнутрице а затим се она добро опере. Како је даље текао тај процес описује се у књизи Studies in Ancient Technology: „Крупна со се утрљава у шкрге, уста и крљушт. Усољене рибе се слажу једна на другу, а затим се прекривају сувом простирком. Тако се остављају 3-5 дана, а онда се окрећу и стоје отприлике још толико. За то време течност из њих испари, а со продре у месо. Након оваквог сушења, риба се стврдне.“

Не зна се колико дуго је риба конзервирана на овај начин могла да траје. Међутим, чињеница да су древни Египћани извозили сушену рибу у Сирију указује да је то могло бити прилично дуго.