Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула  |  јун 2013.

 С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ: ХОЋЕМО ЛИ ДОЖИВЕТИ СВЕТ БЕЗ ПРЕДРАСУДА?

Предрасуде — глобалан проблем

Предрасуде — глобалан проблем

ЏОНАТАН је Американац корејског порекла. Још као дете је био жртва расних предрасуда. Док је одрастао, сањао је о месту где га људи неће просуђивати по изгледу или расној припадности. Постао је лекар и запослио се у граду на северу Аљаске, где се није много физички разликовао од већине својих пацијената. Веровао је да је ту, где дувају ледени ветрови, коначно пронашао заклон од хладне атмосфере коју стварају предрасуде.

Те наде су се распршиле због једног немилог догађаја. Лечио је двадесетпетогодишњу пацијенткињу која је била у коми. Кад се пробудила, погледала је Џонатана у лице и подругљивим и непристојним речима изразила дубоко укорењену мржњу према Корејцима. За њега је то био болан подсетник на то да од предрасуда не може побећи, ма колико се трудио да пронађе сигурно место и стопи се са околином.

Џонатаново искуство добро приказује сурову реалност. Предрасуда има на сваком кораку.  Чини се да где год има људи, има и предрасуда.

Иако се већина људи слаже да је то нешто лоше, ипак су предрасуде глобалан проблем. Зар то није парадокс? Како може нешто што је толико омражено у исто време да буде толико раширено? По свему судећи, многи који с неодобравањем гледају на предрасуде, нису свесни тога да их и сами имају. Да ли је можда тако и са вама? Шта бисте ви рекли?

ОДГОВОРНОСТ ПОЈЕДИНЦА

Можда нисмо ни свесни тога колико је тешко открити да ли дубоко у срцу гајимо неке предрасуде. Свето писмо следећим речима објашњава због чега је тако: „Срце је варљивије од свега“ (Јеремија 17:9). Стога, лако можемо уверити себе да смо толерантни према свима или да с добрим разлогом имамо негативан став према одређеној групи људи.

Шта бисте помислили у оваквој ситуацији?

Следећи пример нам може помоћи да видимо да некад и не знамо да имамо предрасуде. Замислите да касно увече ходате мрачном улицом. Приближавају вам се два непозната младића. Делују снажно, а чини вам се да један од њих има нешто у руци.

Да ли бисте закључили да сте у опасности? Свакако, из искуства знате да треба да будете опрезни. Али да ли то оправдава закључак да баш ова два младића представљају претњу? Још важније питање је: Које расе или националности су та два младића која сте замислили? Ваш одговор на ово питање може бити отрежњавајућ. Можда ће показати да су одређене предрасуде већ пустиле корен у вашем срцу.

Ако смо искрени, морамо признати да мање-више сви имамо неке предрасуде. Чак и Свето писмо, то јест Библија, говори о једном уобичајеном начину на који се оне манифестују: „Људи просуђују друге на основу изгледа“ (1. Самуилова 16:7, Contemporary English Version). Ова људска склоност често води до катастрофалних последица. Пошто нико није имун на предрасуде, има ли наде да ћемо их се икада ослободити? И да ли ће доћи време када на свету више неће бити предрасуда?

[Фуснота]

^ одл. 17 Најсиромашнији људи у хиндуистичким земљама. Названи су „недодирљиви“ због тога што обављају најтеже и најпрљавије послове и другим људима је забрањено да разговарају са њима.