Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА АПРИЛ 2013

 ПРИМЕРИ ВЕРЕ

Он је „ходио са истинитим Богом“

Он је „ходио са истинитим Богом“

НОЈЕ исправља леђа и протеже уморне руке. Можемо га замислити како седи на великој греди и прави кратак предах од посла. Посматра огроман дрвени костур арке док се ваздухом шири оштар мирис вруће смоле и разлежу се звуци алата за обраду дрвета. С тог места, он види своје синове како вредно раде на различитим деловима дрвене конструкције. Већ деценијама му у овом великом подухвату помажу његови синови и снахе, као и његова драга супруга. Много тога је иза њих, али много тога их тек чека.

Људи око њих мисле да су они полудели. Што више арка поприма облик, све се више смеју на саму помисао о потопу који ће захватити читаву земљу. Невоља на коју их Ноје упозорава изгледа невероватно, чак и смешно. Не могу да верују да би ико на нешто тако бесмислено траћио свој живот, па и живот чланова породице. Међутим, Јехова Бог свог слугу Ноја гледа сасвим другачије.

У Божјој Речи пише: „Ноје је ходио са истинитим Богом“ (Постанак 6:9). Шта то значи? То не значи да је Бог ходао земљом нити да је Ноје на неки начин доспео на небо. Ноје је био толико послушан Јехови Богу и толико га је волео да се може рећи да су стварно били пријатељи. Хиљадама година касније у Библији је о Ноју записано следеће: „[Својом] вером је осудио свет“ (Јеврејима 11:7). У ком смислу? Шта ми данас можемо научити из његовог примера вере?

БЕСПРЕКОРАН ЧОВЕК У ИЗОПАЧЕНОМ СВЕТУ

Ноје је одрастао у свету који је вртоглавом брзином понирао све дубље у зло. Свет је био искварен још у данима његовог прадеде Еноха, такође праведног човека који је ходио с Богом. Енох је прорекао да ће Бог судити безбожницима тог времена. Сада је, у Нојево време, морал на још нижим гранама. Штавише, земља се толико напунила насиљем да је Јехова сматрао да се потпуно искварила (Постанак 5:22; 6:11; Јудина 14, 15). Шта је допринело тако страшном стању?

Трагични догађаји су се одвијали међу Божјим духовним синовима, анђелима. Један од њих се већ побунио против Јехове. Тиме што је оклеветао Бога и навео Адама и Еву на грех, он је постао Сатана Ђаво. Затим су у Нојевим данима и други анђели почели да се буне против Јеховине праведне власти. Напустили су свој положај на небу, дошли на земљу, узели људска тела и женили се лепим женама. Ти поносни, себични и бунтовни анђели погубно су утицали на људе (Постанак 3:1-5; 6:1, 2; Јудина 6, 7).

Надаље, из неприродних веза између материјализованих анђела и жена рађало се неприродно потомство. Библија те снажне дивове назива „нефилими“, што дословно значи „обарачи“ — они који обарају друге. Ови злобни насилници допринели су ширењу безбожности и окрутности. Није чудо што је Створитељ сматрао да „човек чини велико зло на земљи и да је свака мисао његовог срца увек усмерена ка злу“. Јехова је  одлучио да уништи тај зли свет за 120 година (Постанак 6:3-5).

Ноје и његова жена су штитили децу од лоших утицаја

Сигурно је било тешко подизати породицу у таквом свету. Па ипак, Ноје је имао успеха. Имао је подршку своје жене. Након што је напунио 500 година, добили су три сина — Сима, Хама и Јафета. * Њих двоје су заједно штитили дечаке од лоших утицаја којима су били изложени. Дечаци се обично диве и завиде снажним људима. Нефилими су били управо такви — „силни људи, људи на гласу“. Ноје и његова жена нису могли сакрити од деце сваку вест о подвизима ових насилника, али могли су да их поуче дивној истини о Јехови, Богу који мрзи зло. Требало је да објасне синовима да њега боли то што су људи насилни и бунтовни (Постанак 6:6).

Данашњи родитељи добро разумеју с чиме су се суочавали Ноје и његова жена. И наш свет је затрован насиљем и бунтовним духом. Чак је и забава намењена деци прожета тиме. Мудри родитељи дају све од себе да заштите децу од таквих утицаја тиме што их поучавају о Јехови, Богу мира који ће једног дана окончати насиље (Псалам 11:5; 37:10, 11). Ноје и његова жена су пример тога да је могуће извести децу на прави пут. Њихови синови су израсли у добре људе и оженили се женама које су исто тако стављале Јехову, правог Бога, на прво место у животу.

„НАПРАВИ СЕБИ АРКУ“

Једног дана се Нојев живот из корена мења. Јехова му се обраћа и говори о својој намери да уништи тадашњи свет. Свом вољеном слузи Јехова заповеда: „Направи себи арку од дрвета које садржи смолу“ (Постанак 6:14).

Арка није била брод, као што неки мисле. Није имала прамац, крму ни кормило, нити је била заобљена или закривљена. У основи, то је био велики ковчег или кутија. Јехова је дао Ноју тачне димензије арке, неке детаље о њеној конструкцији и упутство да је споља и изнутра премаже смолом. Он такође говори Ноју зашто то тражи од њега: „Ја ћу пустити воде потопа на земљу [...] Изгинуће све што је на земљи.“ Затим му даје следећу смерницу: „Уђи у арку, и с тобом твоји синови и твоја жена и жене твојих синова.“ Требало је такође да унесе по неколико од свих врста животиња. Потоп ће преживети само они који се буду нашли у арци (Постанак 6:17-20).

Пред Нојем је био изузетно тежак задатак. Требало је да арка буде огромна — дуга 133 метра, широка 22 и висока 13. Била је много већа од савремених прекоморских дрвених бродова. Да ли је Ноје устукнуо пред тим задатком, жалио се на потешкоће или прескочио неке детаље у жељи да олакша посао? Библија одговара: „Ноје је учинио све онако како му је Бог заповедио. Учинио је управо тако“ (Постанак 6:22).

Посао је трајао деценијама, можда 40 или 50 година. Требало је обарати дрвеће и довлачити дебла, а затим тесати, обликовати  и састављати греде. Арка је имала три нивоа, то јест палубе, више преграда и врата са стране. По свему судећи, при врху су се налазили прозори, а кров је био мало издигнут на средини, с благим нагибом да би се вода сливала (Постанак 6:14-16).

Како године пролазе и арка полако добија облик, Ноју је сигурно драго што има подршку породице. Њему је поверен још један задатак који носи чак и више изазова него градња арке. У Светом писму Ноје је описан као ’проповедник праведности‘ (2. Петрова 2:5). Он храбро предводи у упозоравању злих и безбожних људи на уништење које их чека. Како они реагују? Исус Христ је касније говорио о том времену и рекао да „нису обраћали пажњу“. Објаснио је да су били толико заокупљени свакодневним стварима, као што су јело, пиће и ступање у брак, да нису обраћали пажњу на Нојеве речи (Матеј 24:37-39). Сигурно су многи исмевали њега и његову породицу. Неки су му можда претили и били насилни.

Иако су видели да Ноје има Божји благослов, људи су му се ругали и игнорисали његову поруку

Па ипак, Ноје и његова породица нису одустајали. Они су верно истрајавали у свету који је био решен да изградњу арке, њихов главни циљ у животу, представи као нешто безначајно, узалудно и сулудо. Данас породице које служе Богу могу много научити од Ноја и његове породице. Ми живимо у времену које Библија назива „последњим данима“ овог света (2. Тимотеју 3:1). Исус је рекао да ће наше време бити баш као време у ком је Ноје градио арку. Хришћани који данас носе поруку о Божјем Краљевству треба да се сете Ноја када наилазе на равнодушност, исмевање или чак прогонство. Они нису први којима се то догађа.

„УЂИТЕ У АРКУ“

Деценије пролазе и арка добија свој коначни облик. Ноја само неколико година дели од пуних 600 година када му смрт односи драге особе. Најпре је умро његов отац Ламех. * Пет година касније, у 969. години умро је и Ламехов отац Метузалем, човек који је према библијском запису најдуже живео (Постанак 5:27). И Метузалемов и Ламехов живот се преклапао са животом првог човека, Адама.

Када је напунио 600 година, патријарх Ноје добија још једну поруку од Јехове Бога: „Уђите у арку, ти и цео твој дом.“ Бог такође говори Ноју да уведе у арку све врсте животиња — по седморо од чистих које су се могле принети на жртву, а од осталих по двоје, мужјака и женку (Постанак 7:1-3).

Замислите тај незабораван призор. Са свих страна слива се на стотине створења — нека ходају, док друга лете, гмижу, гегају се или тромо корачају. То је непрегледно мноштво живих душа најразличитијих величина, облика и нарави. Не треба да мислимо да је сироти Ноје морао да тера, јури или покушава да приволи све те дивље животиње да уђу у затворен простор. У запису стоји да су једноставно ’ушли к Ноју у арку‘ (Постанак 7:9).

Неко би могао приговорити: ’Да ли је то уопште могуће? Како су све те животиње заједно могле мирно живети у затвореном простору?‘ Вреди размислити о следећем: Да ли је заиста ван домашаја Створитеља свемира да контролише животиње које је створио? Зар не може да их припитоми ако је то потребно? На крају крајева, Јехова је  раздвојио Црвено море и на неко време зауставио сунце. Зашто онда не би могао да учини све оно што је записано у вези с Потопом?

Бог је свакако могао да одлучи да спасе животиње на неки други начин. Међутим, он је мудро изабрао начин који нас подсећа на то да је од самог почетка бригу о свим живим бићима на земљи поверио људима (Постанак 1:28). Многи родитељи данас користе причу о Ноју да поуче децу томе колико Јехова воли људе и животиње које је створио.

Јехова говори Ноју да ће Потоп доћи за недељу дана. Сигурно цела породица има пуне руке посла. Замислите колико је труда потребно да би се све животиње сместиле и да би се уредно сложила њихова храна. Такође треба допремити ствари свих чланова породице. Вероватно Нојева жена и снахе дају све од себе да од арке направе свој нови дом.

Како на све то реагују други људи? Још увек ’не обраћају пажњу‘, иако својим очима виде да Ноје има Јеховин благослов у свему што ради. Сигурно су видели како животиње послушно улазе у арку. Међутим, њихова равнодушност не треба да нас изненади. Данас људи не обраћају пажњу на бројне доказе који потврђују да живимо у последњим данима овог света. И као што је апостол Петар прорекао, појавили су се ругачи који исмевају оне који озбиљно схватају Божје упозорење (2. Петрова 3:3-6). Исто тако су људи исмевали Ноја и његову породицу.

Када престаје то исмевање? У запису стоји да је „Јехова затворио врата“ арке када је Ноје увео своју породицу и животиње. Нема сумње да је то ућуткало све ругаче који су се затекли у близини. А ако то није, киша сигурно јесте — и то већ с првим капима! Падала је, и падала, и падала, све док није поплавила целу земљу, баш као што је Јехова и рекао (Постанак 7:16-21).

Да ли је Јехови било драго што је погубио те зле људе? Наравно да није (Језекиљ 33:11). Напротив, пружио им је довољно времена да се промене и чине оно што је исправно. Да ли је то било могуће? Нојев живот пружа одговор на то питање. Тиме што је ходио са својим Богом, Јеховом, и слушао га у свему, он је показао да је било могуће преживети Потоп. У том смислу он је својом вером осудио свет и допринео томе да изађе на видело колико су ти људи били зли. Његова вера је спасла и њега и његову породицу. Ако се угледате на Нојев пример вере, можете учинити много добра за своје најближе. И ви можете попут Ноја ходити с Јеховом Богом, то јест бити његов пријатељ, и то заувек.

^ одл. 10 Људи су на почетку историје живели много дуже него ми данас. Њихова дуговечност се по свему судећи може приписати томе што су били ближи савршенству и виталности које су Адам и Ева имали.

^ одл. 20 Ламех је свом сину дао име Ноје, што вероватно значи „одмор; утеха“. Тада је изрекао пророчанство да ће Ноје испунити значење свог имена тиме што ће човечанству донети одмор од напорног рада на земљи коју је Бог проклео (Постанак 5:28, 29). Ламех није доживео испуњење тог пророчанства.