Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА МАРТ 2013

 С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ: УСКРСЕЊЕ — ЗАШТО ЈЕ ЗНАЧАЈНО ЗА НАС?

Ускрсење Исуса Христа — да ли се заиста догодило?

Ускрсење Исуса Христа — да ли се заиста догодило?

ХЕРОДОТ, грчки историчар који је живео пре 2 500 година, испричао је причу о Египћанима свог времена: „На гозбама код богатих људи одмах после јела носи један од њих у ковчегу мртваца, направљеног од дрвета, који лепом израдом и бојама јако подсећа на правог мртваца, а који је дугачак свега један или два лакта, и показује га сваком госту говорећи: ’Погледај овога, пиј и весели се, јер кад умреш, бићеш као и овај овде!‘“

Такав став према животу и смрти није карактеристичан само за древне Египћане. Данас је веома позната фраза „једимо, пијмо и веселимо се“. Ако је овај живот све што имамо, зашто га не искористити у потпуности? Зашто стремити ка узвишеним вредностима? Ако је смрт крај свему, сасвим је логично живети само за данас. Апостол Павле је на то указао када је описивао став људи који не верују у ускрсење: „Ако мртви не ускрсавају, ’једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети‘“ (1. Коринћанима 15:32).

Наравно, сам Павле није веровао да мртви одлазе у вечни заборав. Био је уверен да се мртви могу вратити у живот с могућношћу да више никада не умру. То уверење је било засновано на догађају од великог значаја, у чију истинитост нимало није сумњао. Реч је о ускрсењу * Исуса Христа, догађају од пресудне важности за веру првих хришћана.

Међутим, зашто је ускрсење Исуса значајно за нас? Како знамо да се заиста догодило? Осмотримо како је Павле  резоновао о тој теми док је писао хришћанима који су живели у Коринту.

ШТА АКО ХРИСТ НИЈЕ УСКРСНУО?

Неки хришћани у древном Коринту нису уопште веровали у дословно ускрсење, док су други били збуњени. У својој првој посланици тамошњим хришћанима, апостол Павле је навео до чега би дошло да се ускрсење није догодило. Написао је: „Ако нема ускрсења мртвих, онда ни Христ није ускрснуо. А ако Христ није ускрснуо, наше проповедање је заиста узалудно и наша вера је узалудна. А онда смо и лажни сведоци Божји [...] Ваша вера је узалудна — још сте у својим гресима. Онда су пропали и они који су умрли у Христу“ (1. Коринћанима 15:13-18).

„Појавио [се] пред више од петсто браће истовремено [...] Затим се појавио Јакову, а онда свим апостолима. А последњем од свих појавио се и мени.“ (1. Коринћанима 15:6-8)

Павлове уводне речи се тешко могу оспорити: Ако мртви не ускрсавају, онда ни Христ није могао да ускрсне. Шта би био исход тога? Проповедање добре вести би било бесмислено, попут невиђене обмане. На крају крајева, Исусово ускрсење је темељ хришћанске вере и у нераскидивој је вези са основним библијским учењима о Божјем праву да влада, његовом имену, Краљевству и нашем спасењу. Ако нема ускрсења, порука коју су Павле и други апостоли преносили није ништа више од празних речи.

Осмотримо шта би то све повукло за собом. Ако Исус није ускрснуо из мртвих, хришћанска вера је узалудна и темељи се на лажи. Надаље, то би значило да су Павле и други ширили лажи не само о ускрсењу Исуса већ и о Јехови Богу, ономе за кога су рекли да га је ускрснуо. Штавише, изјава да је Христ „умро за наше грехе“ такође би била нетачна — јер ако сам Спаситељ није био избављен од смрти, он не би могао спасти друге (1. Коринћанима 15:3). То би значило да су хришћани који су умрли, у неким случајевима као мученици, отишли у заборав с лажном надом да ће бити ускрснути.

Павле је закључио: „Ако се само у овом животу уздамо у Христа, од свих људи нас треба највише жалити“ (1. Коринћанима 15:19). Павле је, као и други хришћани, подносио губитке, трпео прогонства и невоље и био у смртној опасности зато што је веровао у ускрсење и све што је оно омогућавало. То не би имало никакве сврхе ако је ускрсење обична лаж!

ЗАШТО ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМО

Павле није сматрао да је оно у шта су хришћани веровали било темељено на лажи. Знао је да је Исус ускрснуо, а доказе за то је изнео Коринћанима следећим речима: „Христ је умро за наше грехе, као што пише у Писмима; био је сахрањен и ускрснуо је трећи дан, као што пише у Писмима; појавио се Кифи, а затим дванаесторици.“ * Даље Павле каже: „Затим се појавио пред више од петсто браће истовремено. Већина њих још је жива, а неки су помрли. Затим се појавио Јакову, а онда свим апостолима. А последњем од свих појавио се и мени“ (1. Коринћанима 15:3-8).

Павле најпре с уверењем износи чињеницу да је Христ умро за наше грехе, да  је био сахрањен и да је ускрснуо. Зашто је Павле био толико сигуран у то? Један разлог је сведочанство бројних очевидаца. Ускрснули Исус се појавио појединцима (укључујући самог Павла), малим групама и чак мноштву од 500 људи, од којих су многи сигурно били неповерљиви када су чули да је Исус ускрснуо (Лука 24:1-11). Већина тих очевидаца су још увек били живи у Павлово време и могли су да потврде те догађаје (1. Коринћанима 15:6). Изјаве једног или два сведока лако би се могле занемарити, али не и сведочанство 500 или више њих.

Такође, запазите да је Павле два пута споменуо да су се смрт, сахрана и ускрсење Исуса догодили „као што пише у Писмима“. То значи да су се испунила пророчанства о Месији записана у хебрејском делу Светог писма. Тиме је потврђено да је Исус заиста био обећани Месија.

Упркос изјавама сведока и ономе што пише у Светом писму, било је и још увек има оних који сумњају да је Исус ускрснуо. Неки кажу да су тело украли његови ученици који су потом тврдили да су видели ускрсење. Међутим, пошто нису имали ни моћ ни утицај, ученици нису могли да савладају римске чуваре на уласку у гробницу. Други тврде да је Исусово појављивање након ускрсења било обично привиђење. Али то се не слаже с чињеницом да се он појављивао различитим људима у различито време. Поред тога, да ли је разумно сматрати да је неко привиђење припремило и послужило рибу, што је ускрснули Исус урадио у Галилеји? (Јован 21:9-14). Да ли би привиђење у  облику човека позвало посматраче да га дотакну? (Лука 24:36-39).

Упркос томе, неки приговарају да је ускрсење превара коју су осмислили Исусови ученици. Али које користи би они имали од тога? Сведочење о ускрсењу је ученицима донело исмевање, патњу и смрт. Зашто би толико ризиковали за пуку лаж? Штавише, они су најпре сведочили у Јерусалиму, наочиглед својим противницима, који су били спремни да нађу било који изговор да их осуде.

Ускрсење је било управо оно што је ученицима давало храброст да сведоче о свом Господу упркос најсуровијем прогонству. Истина о ускрсењу је постала суштина онога у шта хришћани верују. Први хришћани нису излагали живот опасности да би проповедали о једном мудром учитељу који је страдао. Ризиковали су живот објављујући Исусово ускрсење јер је оно било доказ да је он Христ, Божји Син, моћна, жива особа која је била уз њих и помагала им. Оно је такође било засигурање да ће и они ускрснути. Заиста, да Исус није враћен у живот, не би било ни хришћанства а можда никада не бисмо ни чули за Исуса Христа.

Међутим, зашто је Исусово ускрсење значајно за нас данас?

^ одл. 5 Грчка реч која је у Светом писму преведена као „ускрсење“ дословно значи „поновно устајање“. То подразумева враћање особе у живот, с њеном личношћу, животним искуством и сећањима.

^ одл. 13 „Дванаесторица“ је други израз за апостоле, иако их је неко време након смрти Јуде Искариотског било само једанаест. Приликом једног Исусовог појављивања, дванаесторицу је представљало највише десет апостола, будући да је Тома био одсутан (Јован 20:24).