Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА ДЕЦЕМБАР 2012

„Историја не лаже“

„Историја не лаже“

Пошта Естоније је 14. јуна 2007. издала комеморативну поштанску марку приказану с десне стране. Том приликом је дато следеће објашњење: „Ова марка је издата у знак сећања на жртве Стаљиновог геноцида над Естонцима.“ У периоду од 1941. до 1951. на десетине хиљада Естонаца депортовано је из своје земље.

„ИСТОРИЈА не лаже.“ Тако гласи једна позната естонска изрека, а сличне изреке се могу чути и у другим земљама. Заиста, прошлост не можемо променити, али можемо нешто научити из ње. Соломон, мудри краљ древног Израела, написао је следеће: „Све сам то видео и усмерио сам срце своје на све што се под сунцем ради, кад човек влада над човеком на несрећу његову“ (Проповедник 8:9).

Снажан доказ у прилог овој библијској изјави представља све оно што се пре више од пола века догађало у Естонији, као и у другим деловима Источне Европе. Човеково владање је донело патњу безбројним недужним људима који су били присилно одведени и насељени у удаљеним крајевима или затворени у радним логорима.

Према естонским историчарима, у периоду од 1941. до 1951. из ове мале земље је прогнано преко 46 000 цивила. Већина њих је прогнана због политичког опредељења, док су други били жртве због своје националности или социјалног статуса. С друге стране, Јеховини сведоци су били на мети прогонилаца због својих верских убеђења.

Напад на богобојазне људе

У једној студији коју је 2004. објавио Универзитет у Тартуу историчарка Ајги Рахи-Там наводи: „Од 1948. до 1951, ухапшена су 72 Јеховина сведока, укључујући и особе које су биле у контакту с њима. Међутим, планирана је једна много већа депортација, која је и спроведена 1. априла 1951, и то не само у балтичким земљама, већ и у Молдавији, западној Украјини и Белорусији.“

Јеховини сведоци су пре 1951. били хапшени, саслушавани, затварани и на њих је вршен психолошки притисак. Нови талас прогонства по свему судећи је био покушај да се Јеховини сведоци истребе из Естоније.

На поменутој поштанској марки налази се датум 1. април 1951. Појављује се и број 382 који се односи на број Сведока и њихове деце који су депортовани тог дана. Ту су урачунати и неки рођаци и  комшије који нису били Јеховини сведоци. Током дана Сведоци су хапшени широм земље. Током ноћи су оне које су ухапсили, како младе тако и старе, стављали у сточне вагоне и слали за Сибир.

1. Ела Том

Међу прогнаним Сведоцима била је и Ела Том, * која је тада имала 25 година. Присећајући се једног типичног саслушања, она прича: „Иследник је покушао да ме застраши и захтевао је да престанем да проповедам. Једном ме је питао: ’Да ли желиш да живиш? Или желиш да умреш са својим Богом на сибирским пољима?‘“ Међутим, Ела је наставила храбро да проповеда добру вест. Послата је у Сибир где је скоро шест година провела у радним логорима.

Међу стотинама појединаца који су били прогнани без судског саслушања налазила се и Хиси Лембер, још једна млада Сведокиња. Сећајући се догађаја који су се одиграли 1. априла 1951, она прича: „Дошли су изненада током ноћи и наредили нам: ’Имате пола сата да се спакујете!‘“ Хиси и њена шестогодишња ћерка одведене су под окриљем мрака на железничку станицу. Воз је уз шкрипу ишао од станице до станице, где су се укрцавали и други Сведоци. „Потрпали су нас у сточне вагоне. На сву срећу, балега је била смрзнута, јер би иначе било јако тешко стајати на њој. Поступали су с нама као са животињама.“

Исцрпљујуће двонедељно путовање било је заиста трауматично искуство. Вагони су били претрпани, а услови нехигијенски. И млади и стари су били понижени и осрамоћени у сваком смислу. Неки су плакали и одбијали храну. Међутим, Сведоци су помагали једни другима и међусобно се храбрили тако што су певали хвалоспеве Богу и делили храну једни с другима. Речено им је да иду на своје „трајно одредиште“ и да је ово „пут без повратка“.

2. Хиси Лембер са ћерком Мајом

Хиси се сећа дирљиве подршке суверника током овог тешког искушења. Она каже: „На једној станици, наш воз је стао поред воза из Молдавије. Из вагона смо чули како један човек пита ко смо и куда идемо. Рекли смо да не знамо где нас воде и да смо Јеховини сведоци из Естоније. Тај разговор су чули Сведоци који су били у возу из Молдавије. Убацили су у наш вагон велику векну хлеба и неколико сувих шљива.“ Она додаје: „Тада смо разумели да нисмо сами и да су Јеховини сведоци хапшени по целом Совјетском Савезу.“

Две Сведокиње у тинејџерским годинама, Корина и њена сестра Ена, више од шест година су биле раздвојене од мајке. Њихова мајка, такође Јеховин сведок, ухапшена је раније и послата у радни логор. Затим су те кобне априлске ноћи девојчице киднаповане из своје куће и укрцане у воз. Корина се са захвалношћу присећа: „У возу нам је једна Сведокиња, која и сама има двоје деце, рекла да ће бринути о нама и да можемо живети с њом и њеном децом као породица.“

Шта се догодило када су стигли на одредиште? Већ сутрадан након њиховог доласка у ледену сибирску пустош почела је понижавајућа „трговина робљем“.  Мушкарци из оближњих земљорадничких задруга дошли су да изаберу раднике за своја имања. Корина прича: „Чули смо како се препиру међу собом говорећи: ’Ти си већ добио возача за трактор, овај ће бити мој‘ или: ’Ја сам већ узео двоје старијих, мораш и ти да узмеш неког‘.“

3. Ена и њена сестра Корина

Корина и Ена су биле храбре девојке. Оне су касније рекле: „Много нам је недостајала наша мама и чезнуле смо за њеним топлим загрљајем.“ Па ипак, остале су духовно јаке и сачувале су смисао за хумор. Корина додаје: „Можда је и добро што нас мајка није видела јер смо понекад морале да радимо напољу на оштрој зими а нисмо имале одговарајућу одећу.“

Сасвим је јасно да су недужни људи у Естонији и другим земљама претрпели велике неправде. Међу њима су били и Јеховини сведоци. (Видети оквир „Несагледиве размере терора“.) Међутим, упркос таквом малтретирању и патњама које су доживели у прошлости, Јеховини сведоци у Естонији су срећан народ који је и дан-данас активан.

Светла будућност

Библија нас уверава да Јехова Бог мрзи неправду. У њој пише: „Јехови, твом Богу, одвратан [је] свако ко чини тако, свако ко чини неправду“ (Поновљени закони 25:16). Премда је Бог толерисао зло у прошлости, ускоро ће доћи време када ће он окончати неправду и зло. Псалмиста је написао: „Још мало, и злога више неће бити; погледаћеш на место његово, а њега неће бити. А кротки ће поседовати земљу, и уживаће у изобиљу мира“ (Псалам 37:10, 11).

Пред нама је заиста светла будућност! Иако не можемо променити прошлост, можемо учинити нешто како бисмо утицали на своју будућност. Приближите се Богу и сазнајте како можете доживети дивно време када ће праведност пребивати (Исаија 11:9).

^ одл. 10 Животна прича Еле Том објављена је у Пробудите се! од априла 2006, на странама 20-24.