Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА ДЕЦЕМБАР 2012

Козметичка средства у библијско доба

Козметичка средства у библијско доба

Жене из библијских времена користиле су козметичка средства за улепшавање очију, лица и коже

Након купања, жена маже омекшалу кожу мирисним уљима. Затим отвара украсну кутију у којој се налазе бочице, посудице и теглице, све то направљено од стакла, слоноваче, шкољки или камена. То је њена колекција уља и парфема с финим мирисом балзама, кардамона, цимета, тамјана, меда, смирне, и томе слично.

Она из кутије узима неколико фино израђених кашичица и чинија. Затим меша средства која је изабрала за тај дан. Док се огледа у бронзаном огледалу, наставља са третманом улепшавања.

ПО СВЕМУ судећи, жене су од давнина придавале велики значај улепшавању. Цртежи из древних гробница у Месопотамији и Египту, као и фреске и мозаици откривају да је коришћење козметичких средстава тада било уобичајено. Посебно дивљење изазивају слике Египћанки са нашминканим очима, уоквиреним у облику бадема.

Шта се може рећи о Израелкама? Да ли су и оне имале козметичка средства? Шта су користиле? Наравно, одговоре не можемо наћи на фрескама или на цртежима у гробницама из древног Израела. Али неки библијски записи, као и археолошке ископине са тог подручја могу нам пружити мали увид.

Козметички прибор

Козметичке посуде од кречњака, Израел

На подручју Израела су ископани многи предмети повезани са коришћењем козметичких средстава и парфема. Између осталог, ту су плитке камене посуде за мрвљење и мешање, дугуљасте парфемске бочице, алабастарске теглице за чување мелема, као и ручна огледала од углачане бронзе. На ручки једне кашике од слоноваче с једне стране је изрезбарено палмино лишће, а с друге стране лице жене и око ње голубице.

Украшене шкољке су биле популарне као козметичке посудице међу имућнима. На подручју Ханана и Египта пронађене су кашичице од слоноваче или дрвета, изрезбарене у облику девојака које пливају и у другим занимљивим облицима. Све нам то открива да су жене из тог доба доста користиле козметичка средства.

Улепшавање очију

Библија каже да се једна Јовова ћерка звала „Керен-Апуха“, што на хебрејском значи „рог са црном бојом (за очи)“. То је заправо посуда или кутија у којој се чувала шминка, вероватно прашак или боја за извлачење линије очију (Јов 42:14). Њено име можда алудира на њену лепоту али такође открива да су се жене из тог доба шминкале.

 Занимљиво је да се у Библији шминка за очи увек помиње у вези са женама на лошем гласу, попут препредене краљице Језавеље и блуднице која у пророчанствима Јеремије и Језекиља представља неверни Јерусалим (2. Краљевима 9:30; Јеремија 4:30; Језекиљ 23:40). Ископан је велики број стаклених и камених посудица са штапићима за наношење црне боје око очију. Судећи по томе, многе жене у отпадничком Израелу — нарочито жене краљевског рода и оне из имућних породица — усвојиле су навику да се претерано шминкају и истичу очи.

Мирисна уља за свету службу и личну употребу

Производња и коришћење парфема на бази маслиновог уља има дугу историју у Израелу. У библијској књизи Излазак налази се рецепт за прављење светог мирисног уља који су свештеници користили у храмској служби. То је мешавина цимета, смирне и другог ароматичног биља (Излазак 30:22-25). Археолози су у  Јерусалиму открили радионицу, за коју сматрају да потиче из првог века нове ере, у којој су се правили мириси и тамјан за службу у храму. У Библији се много пута спомињу мирисна уља која су се користила у светој служби Богу, али и у свакодневном животу (2. Летописа 16:14; Лука 7:37-46; 23:56).

Глинена бочица за парфем, Израел

Подручје Израела је било сушно па су мирисна уља и те како била добродошла у личној хигијени. Уље се није користило само за заштиту коже због топле суве климе већ и због козметичких својстава (Рута 3:3; 2. Самуилова 12:20). Млада Јестира је пре изласка пред краља Асвира имала дванаестомесечни третман улепшавања — шест месеци масаже уљем од смирне, а потом шест месеци балзамом (Јестира 2:12).

Парфеми и парфимисана уља били су на цени као и сребро и злато. Када је краљица Саве кренула на своје епско путовање у посету краљу Соломону, међу драгоценостима које је понела нашло се злато, драго камење и балзам (1. Краљевима 10:2, 10). Када се краљ Језекија хвалио својим благом пред вавилонским изасланицима, поред сребра, злата и оружнице, поносно је показао и ’балзам и скупоцено уље‘ (Исаија 39:1, 2).

Из различитих врста цвећа, воћа, лишћа, смола или коре дрвета могу се добити врло мале количине парфема или етеричног уља. Библија помиње многе ароматичне биљке попут алоје, балзамовог дрвета, бдела, иђирота, касије, цимета, тамјана, смирне, шафрана и нарда. Неке од њих су потицале из тог подручја и успевале су у долини реке Јордан. Друге су се легендарним „путем тамјана“ увозиле из Индије, јужне Арабије и других места.

Загонетни балзам

Као што смо видели, балзам се помиње у библијским записима о краљици Јестири, краљици Саве и краљу Језекији. У једној пећини близу Кумрана, на западној обали Мртвог мора, 1988. пронађен је мали ћуп уља. Појавила су се многа питања. Да ли је то последњи узорак чувеног балзама? Стручњаци немају коначан одговор. До дан-данас узгајивачи покушавају да добију некада славне саднице балзамовог дрвета.

Посудица од слоноваче, Израел

По свему судећи, балзам о ком се говори у Библији производио се на подручју око Ен-Гада. Тамо су ископане пећи, ћупови и разни предмети од метала и костију, датирани на шести век пре н. е., налик на предмете који су у другим крајевима коришћени за прављење парфема. Већина изучавалаца верује да балзамово дрво потиче из Арабије или Африке. Мирис се добија из биљног сока. Балзам је био толико цењен да су се методе узгајања ове биљке и производња балзама чували у тајности.

Балзам се чак користио у политичким преговорима. На пример, према историчару Јосифу Флавију, Марко Антоније је набавио више ових драгоцених садница и затим их поклонио египатској краљици Клеопатри. Римски историчар Плиније помиње да су током јудејског рата у првом веку н. е., јудејски ратници покушали да униште балзамово дрвеће да не би доспело у руке Римљана.

На основу библијских записа и археолошких ископина можемо стећи увид у уметност улепшавања у библијско доба. Библија не осуђује коришћење козметике и улепшавање. Она истиче да је важно бити скроман и разборит (1. Тимотеју 2:9). Апостол Петар је истакао да је ’миран и благ дух драгоцен у Божјим очима‘. То је свакако одличан савет за хришћанке, и старије и млађе, у овом свету у ком се мода и стилови непрестано мењају (1. Петрова 3:3, 4).