Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА ДЕЦЕМБАР 2012

 Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Да ли је Исус погрешио када је рекао да со може постати неслана?

У својој Проповеди на гори, Исус је рекао следбеницима: „Ви сте со земље. Али ако со постане неслана, како ће јој се обновити сланост? Више није ни за шта друго него само да се баци напоље и да је људи газе“ (Матеј 5:13). Со је конзерванс. Због тога је ово поређење највероватније значило да Исусови ученици могу и треба да штите друге од искварености у духовном и моралном погледу.

Наслаге соли на подручју Мртвог мора

У повезаности са оним што је Исус рекао о соли, једна енциклопедија каже: „Со са подручја Мртвог мора најчешће је представљала мешавину више минерала; чиста со би се могла растворити и нестати, при чему би остала само супстанца неутралног укуса“ (The International Standard Bible Encyclopedia). Зато је разумљиво то што је Исус за тај остатак рекао да „више није ни за шта друго него само да се баци напоље“. У енциклопедији се даље наводи: „Иако је због својих примеса со из Мртвог мора углавном лошијег квалитета од других морских соли, представљала је главни извор соли у Палестини јер је била лако доступна (једноставно се могла покупити са обале).“

Шта је у Исусово време значило изгубити драхму?

Драхма

Исус је испричао поређење о жени која је изгубила једну од десет драхми а потом узела светиљку и темељно почистила кућу да би је пронашла (Лука 15:8-10). У Исусово време, вредност драхме била је приближна једној дневници, што значи да новчани губитак о којем је он говорио није био занемарљив. Ипак, таква ситуација је била блиска слушаоцима и из других разлога.

У неким изворима се наводи да су жене често користиле новчиће као украсе. Стога, Исус је можда говорио о новчићу који је био део жениног мираза или драгоценог породичног наслеђа. У сваком случају, разумљиво је да би жени која изгуби један од десет драгоцених новчића било веома стало до тога да га нађе.

Поред тога, куће обичних људи у то доба биле су грађене тако да што мање светла и топлоте улази споља. Имале су тек покоји прозор или их уопште нису имале. Подови су најчешће били прекривени сламом или сувим стабљикама разних биљака. Уколико новчић падне, било би га тешко наћи. Аутор једног дела каже: „Ако би неко на таквом месту изгубио мали предмет као што је новчић, највероватније би га тражио тако што би чистио кућу уз светлост лампе.“