Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА ДЕЦЕМБАР 2012

Да ли верујете да сте већ живели?

Да ли верујете да сте већ живели?

„Повратак у живот је чињеница, као и то да живи настају од мртвих и да душе мртвих настављају да живе.“ (ПЛАТОН, ГРЧКИ ФИЛОЗОФ ИЗ ПЕТОГ ВЕКА ПРЕ Н. Е., ЦИТИРАЈУЋИ СОКРАТА)

„Пошто душа не може пребивати ван тела, а ипак није са̂мо тело, она може бити у једном или другом телу и прелазити из тела у тело.“ (ЂОРДАНО БРУНО, ИТАЛИЈАНСКИ ФИЛОЗОФ ИЗ XVI ВЕКА Н. Е.)

„Нико није мртав; заблуда је да људи умиру [...] Ено их тамо, стоје и гледају кроз прозор, живи и здрави, прерушени у неки нови, чудан облик.“ (РАЛФ ВАЛДО ЕМЕРСОН, АМЕРИЧКИ ЕСЕЈИСТА И ПЕСНИК, XIX ВЕК Н. Е.)

ДА ЛИ сте се икада питали ко сте ви у ствари? Да ли сте некада размишљали о томе да сте раније већ живели? Ако јесте, нисте једини. Још од давнина су о таквим питањима размишљали како људи из источњачких култура, тако и припадници западне културе. Неки су одговоре потражили у веровању познатом као реинкарнација. То веровање подразумева да приликом смрти неопипљива „душа“ напушта тело и затим се једанпут  или више пута заредом поново рађа у другом телу — као човек, животиња или чак биљка.

Премда су неки задовољни таквим објашњењем, како можемо знати да ли је то истина? Шта о томе говори Божја Реч, Библија? Најпре морамо сазнати одакле потиче то веровање.

Порекло веровања у реинкарнацију

Према историчарима и другим стручњацима, становници древног Вавилона, града основаног крајем трећег миленијума пре н. е., спекулисали су о бесмртности људске душе. Питање бесмртности је „заокупљало пажњу вавилонских теолога“, наводи Морис Џастроу у књизи The Religion of Babylonia and Assyria. Он објашњава да је за Вавилонце „смрт била пролаз ка другом облику живота“. Такође додаје: „Без сумње, човекова немогућност да замисли да ће заувек остати без свести била је узрок настанка првобитне теорије о вечном постојању у неком облику.“

Од свог почетка у Вавилону, учења о сељењу и поновном рађању душе проширила су се и у друге делове древног света. Индијски филозофи су изградили читав систем веровања на темељу идеје о кружном току рађања и умирања, који се заснива на закону узрока и последице, то јест карми. Утицајни грчки филозофи такође су прихватили учење о реинкарнацији и тиме допринели његовом ширењу.

У наше време је у западним земљама дошло до наглог пораста интересовања за реинкарнацију. Славне личности и припадници млађе генерације фасцинирани су веровањима и обичајима источњачких религија. Данас постоји обиље књига и страница на интернету које говоре о значају искустава из прошлог живота. У многим земљама је све популарнија такозвана регресивна терапија, која укључује употребу хипнозе с циљем да се у наводним прошлим животима пронађе узрок садашњих здравствених проблема и модела понашања.

Да ли реинкарнација заиста постоји?

Иако ово веровање има древне корене, остаје да се одговори на најважније питање: Да ли реинкарнација заиста постоји? Хришћанима је важно да знају да ли је то веровање спојиво са хришћанским учењима која се заснивају на Библији (Јован 17:17). Пошто је наш Створитељ, Јехова Бог, Извор живота и онај који „открива тајне“, он нам о животу и смрти открива оно што иначе не бисмо могли знати. С поуздањем можемо потражити одговоре у његовој Речи, Библији (Данило 2:28; Дела апостолска 17:28).

Ако дозволимо Библији да саму себе тумачи, биће нам очигледно шта Бог каже о овој теми. На пример, у Постанку 3:19 налазимо речи које је Бог упутио Адаму након што су Адам и Ева згрешили: „У зноју свог лица јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу, од које си и узет. Јер си прах и у прах ћеш се вратити.“ Адам је створен од праха. Када је умро, вратио се у прах. Бог је јасно рекао шта се дешава приликом смрти. Човек се не рађа поново у неком другом облику већ престаје да постоји. * Као што су у супротности топло и хладно, суво и мокро, светлост и тама, тако је и смрт супротност животу. Мртви су заиста мртви! Зар то није једноставно и логично?

Стога, мора постојати неко друго објашњење за сећања из прошлих живота. С једне стране, још увек се не разуме у потпуности како функционише људски мозак, укључујући и подсвест, као ни то какав утицај могу имати лекови и трауматични доживљаји. Захваљујући великој количини информација која се чува у меморији мозга настају снови и замишљени догађаји који могу бити толико живописни да делују веома реално. С друге стране, зле духовне силе понекад  проузрокују натприродне појаве због којих нешто што је нестварно делује као да је стварно (1. Самуилова 28:7-19).

Природно је да човек жели да живи и да зна шта га чека у будућности. Али одакле му та жеља? Занимљиво је да Библија о Створитељу каже следеће: „Чак је и вечност ставио људима у срце“ (Проповедник 3:11). Дакле, људи у срцу имају жељу да живе вечно.

Ако је наш Створитељ, Јехова Бог, усадио људима у срце жељу за вечним животом, логично је да је такође објаснио како се та жеља може задовољити. Библија каже да је Створитељева узвишена намера да благослови послушне људе вечним животом на рајској земљи. „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети“, рекао је краљ Давид под Божјим надахнућем (Псалам 37:29). Једна од основних библијских наука која је нераскидиво повезана с Божјом вечном намером јесте ускрсење мртвих (Дела апостолска 24:15; 1. Коринћанима 15:16-19).

Ускрсење — сигурна нада за умрле

У Библији налазимо осам записа, потврђених сведочанством очевидаца, који говоре о томе да су мртви били враћени у живот на земљи. * У питању је било ускрсење, а не реинкарнација. Када су враћени у живот, чланови породице и пријатељи су их одмах препознали. Ни у једном случају рођаци нису морали да међу новорођеним бебама траже дете које би било реинкарнација њихове драге особе (Јован 11:43-45).

Утешно је знати да Божја Реч говори о томе да ће велика већина оних који су умрли ускрснути у Божјем новом свету, који ће ускоро заменити овај зли свет (2. Петрова 3:13, 14). Сада се све појединости о животу милијарди људи чувају у безграничном, савршеном сећању Јехове, Бога који зна чак и имена свих звезда! (Псалам 147:4; Откривење 20:13). Док буде ускрсавао генерацију за генерацијом у новом свету, сви ће моћи да упознају претке и открију своје породично стабло. Томе се већ сада можемо радовати!

^ одл. 13 Више информација може се наћи у књизи Шта Библија заиста научава?, у 6. поглављу под насловом „Где се налазе мртви?“; издали Јеховини сведоци.

^ одл. 18 Тих осам записа су: 1. Краљевима 17:17-24; 2. Краљевима 4:32-37; 13:20, 21; Лука 7:11-17; 8:40-56; Јован 11:38-44; Дела апостолска 9:36-42; 20:7-12. Док их читате, запазите да су се ова ускрсења одиграла пред многим сведоцима. Девети је запис о ускрсењу Исуса Христа (Јован 20:1-18).