Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула  |  октобар 2012.

  Библија мења животе

Библија мења животе

КАКО је човек са несрећним детињством пронашао срећу и постао успешан муж и отац? Шта је подстакло једну жену да се ослободи бројних порока? Прочитајте шта они кажу о томе.

„Осећао сам се безвредно“ — ВИКТОР УГО ЕРЕРА

  • ГОДИНА РОЂЕЊА: 1974.
  • ЗЕМЉА РОЂЕЊА: ЧИЛЕ
  • У ПРОШЛОСТИ: ЗАВИСНИК ОД АЛКОХОЛА

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА:

Рођен сам у граду Ангол, на прелепом југу Чилеа. Никада нисам упознао оца. Када сам имао три године, мајка се с мојим братом и са мном преселила у главни град Сантијаго. Живели смо у малој соби у импровизованом смештају за бескућнике. Користили смо јавни тоалет а воду смо узимали са уличног хидранта.

Након отприлике две године, од државе смо добили малу кућу. Нажалост, у нашем новом комшилуку су злоупотреба дроге и алкохола, криминал и проституција били уобичајена појава.

Касније се мајка удала за једног човека. Он је много пио и тукао је маму и мене. Често сам кришом плакао и жудео за очинском заштитом.

Иако је мајка напорно радила како би нас збринула, били смо веома сиромашни. Понекад смо за јело имали само млеко у праху и шећер. Брат и ја смо се забављали тако што смо кришом одлазили до прозора наше комшинице да гледамо телевизију. Али једног дана нас је ухватила, па је тој забави дошао крај.

Када је очух био трезан — што се није често дешавало — купио би брату и мени нешто за јело. Једном нам је купио мали телевизор. То је једна од ретких лепих успомена из детињства.

У дванаестој години сам научио да читам. Годину дана касније, прекинуо сам школовање и запослио се. Након посла сам ишао са старијим колегама на журке, где смо се опијали и дрогирали. Убрзо сам постао зависник.

Са двадесет година сам упознао Кети, која је постала моја жена. У почетку је све било у реду, али касније сам се вратио свом пређашњем животу. Био сам све гори и гори док се коначно нисам освестио и схватио да ћу тако завршити или у затвору или у гробу. Што је најгоре, због мене је мој син Виктор проживљавао исто што и ја у свом детињству. Био сам тужан, љут на себе и осећао сам се безвредно.

 Отприлике 2001, две Јеховине сведокиње су нас посетиле и Кети је почела с њима да проучава Библију. Делила је са мном оно што је научила. Из знатижеље сам и ја почео да проучавам. Кети се крстила као Јеховин сведок 2003.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ:

Једног дана сам прочитао стих из Руте 2:12, где пише да Јехова награђује оне који покажу веру и траже уточиште у њему. Схватио сам да је неопходно да се променим да бих угодио Богу и да би ме он наградио. Приметио сам да Библија на многим местима осуђује пијанство. Дубоко су ме погодиле речи из 2. Коринћанима 7:1. Ту се налази подстицај да се ’очистимо од сваке прљавштине‘. Зато сам почео да напуштам лоше навике. У почетку ми је било још теже да контролишем нарав, али Кети је увек била уз мене.

На крају сам дао отказ зато што ми је било сувише тешко да се одупрем притиску да пушим и пијем. Иако је то значило да ћемо имати мање средстава за живот, више времена сам могао да посветим проучавању Библије. Тек тада сам почео духовно да напредујем. Кети никада није тражила више него што сам могао пружити, нити је приговарала због скромног живота. Искрено сам јој захвалан за подршку пуну љубави.

С временом сам почео више да се дружим са Сведоцима. Помогли су ми да увидим да Јехова цени моју искрену жељу да му служим упркос мом слабом образовању. Љубав и јединство које смо видели у хришћанској скупштини дубоко су утицали на нашу породицу. Такав мир нисмо пронашли нигде другде. У децембру 2004, и ја сам се крстио.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО:

Лично сам се уверио у истинитост онога што је Јехова рекао према Исаији 48:17: „Ја, Јехова, ја сам твој Бог, који те учи за твоје добро.“ Мајка и брат су били толико одушевљени због тога што сам се променио да и они сада проучавају. Чак је и мојим комшијама драго што сам другачији и што имам срећну породицу.

Моја жена воли Бога и на мене гледа као на поузданог пријатеља и сапутника. Иако никада нисам упознао оца, Библија ме је научила како да одгајам своја три сина. Они ме поштују и, што је најважније, заволели су Јехову и он је за њих стварна особа.

„Иако никада нисам упознао оца, Библија ме је научила како да одгајам своја три сина“

Заиста сам захвалан Јехови што ми је упркос мом несрећном детињству омогућио да имам срећан живот.

 „Била сам пуна беса и агресивна“ — НАБИХА ЛАЗАРОВА

  • ГОДИНА РОЂЕЊА: 1974.
  • ЗЕМЉА РОЂЕЊА: БУГАРСКА
  • У ПРОШЛОСТИ: ПРЕПРОДАВАЛА ДРОГУ

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА:

Рођена сам у Софији у породици из средње класе. Отац је напустио породицу када сам имала шест година. То је за мене био тежак ударац који је оставио дубок ожиљак. Осећала сам се одбачено и недостојно туђе љубави. То је допринело томе да касније постанем бунтовна. Била сам пуна беса и агресивна.

Са четрнаест година сам први пут побегла од куће. Често сам крала новац од мајке, баке и деке. У школи сам због своје насилне нарави стално упадала у невоље. Због тога сам за свега неколико година променила пет школа. Напустила сам школу три године пре него што је требало да завршим. Живела сам врло неморално. Постала сам зависна од цигарета и марихуане. Пуно сам пила и често ишла на журке. Такође сам почела да се бавим препродајом дроге. Нисам видела сврху живота у безнадежном свету у ком људи пате и умиру. Зато сам живела од данас до сутра.

Када сам имала 24 године, ухапшена сам на аеродрому у бразилском граду Сао Паулу, због умешаности у незакониту препродају дроге. Осуђена сам на четири године затвора.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ:

Јеховини сведоци су 2000. почели једанпут седмично да посећују затвор у ком сам била. Једна Сведокиња по имену Маринес била је нарочито љубазна према мени. У мени је пробудила жељу да сазнам више о Библији. Пошто никада раније нисам чула за Јеховине сведоке, питала сам друге затворенице шта знају о њима. На моје изненађење, већина њих је била негативна. Једна од њих ми је рекла да се придружим било којој религији само не Јеховиним сведоцима. Због тога сам била још више радознала; хтела сам да откријем зашто их сви толико мрзе. Уверила сам се да је разлог то што припадају правој религији. На крају крајева, у Библији пише да ће бити прогоњени сви они који се искрено труде да следе Исуса (2. Тимотеју 3:12).

У то време сам добила задатак да радим у згради управе затвора. Једног дана сам у складишту пронашла кутије са старијим издањима часописа Стражарска кула и Пробудите се! * Понела сам их у своју ћелију и почела да их читам. Што сам више читала, више сам се осећала попут путника у зажареној пустињи који је пронашао извор свеже воде. Пошто сам имала времена на претек, проучавала сам Библију сваког дана по неколико сати.

Једног дана су ме звали из управе затвора. Очекивала сам да ћу бити пуштена,  па сам на брзину покупила своје ствари, поздравила се са свима и отрчала у канцеларију. Међутим, када сам стигла, рекли су ми да је против мене подигнута нова оптужница због поседовања лажних докумената. Због тога сам осуђена на још две године.

Испрва сам била сломљена, али након пар дана сам почела да увиђам да је тако боље за мене. Иако сам много тога научила из Библије, у срцу сам и даље желела да се вратим старом животу када изађем из затвора. Требало ми је више времена да се променим.

Понекад сам сматрала да је немогуће да ме Бог прихвати као свог слугу. Али размишљала сам о неким библијским стиховима, као на пример 1. Коринћанима 6:9-11. Ту се види да су у првом веку неки били лопови, пијанице и изнуђивачи пре него што су почели да служе Јехови. Ипак, променили су се уз његову помоћ. Ти примери су ме веома охрабрили.

Није ми било тешко да се ослободим неких порока. Примера ради, прилично брзо сам оставила дрогу. Али пушење је било друга прича. Више од годину дана сам водила борбу пре него што сам успела да прекинем. Помогло ми је то што сам се информисала о томе колико је пушење штетно за здравље. Изнад свега, помогле су ми непрестане молитве Јехови.

’Пронашла сам најбољег Оца — оног који ме никада неће напустити!‘

Како сам била све ближа Јехови, постепено сам савладала осећање одбачености које ме је мучило откад нас је отац напустио. Дирнуле су ме речи из Псалма 27:10, где стоји: „Ако ме и отац и мајка оставе, Јехова ће ме прихватити.“ Схватила сам да сам пронашла најбољег Оца — оног који ме никада неће напустити! Сада мој живот има сврху. У априлу 2004, шест месеци након изласка из затвора, крстила сам се као Јеховин сведок.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО:

Сада сам срећна. Пошто више не робујем штетним навикама, бољег сам физичког и емотивног здравља него у младости. Имам срећан брак и уживам у блиском пријатељству са својим небеским Оцем, Јеховом. Међу његовим народом сам пронашла многе очеве, мајке, браћу и сестре (Марко 10:29, 30). Захвална сам им јер су веровали у мене — чак пре него што сам ја веровала у себе.

У неким тренуцима ме због прошлости мучи осећање кривице. Али утеху ми пружа обећање о новом свету у ком се лоше успомене ’неће у сећање враћати‘ (Исаија 65:17). А до тада, због свог искуства могу да саосећам с људима који се суочавају са сличним изазовима. У том погледу, моја прошлост је предност. На пример, није ми тешко да без предрасуда проповедам наркоманима, алкохоличарима и криминалцима. Уверена сам у то да ако сам ја могла да се променим и угодим Јехови, то може свако!

^ одл. 29 Издају Јеховини сведоци.