Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА ОКТОБАР 2012

 Питања читалаца

Да ли је брак услов за срећу?

Да ли је брак услов за срећу?

Да ли Библија говори да особа не може бити испуњена и срећна ако није у браку? На први поглед, можда делује да се на неким местима у Божјој Речи подупире такво гледиште. Зашто се то може рећи?

Према запису из Постанка, Бог је видео да „није добро“ да први човек, Адам, буде сам. Зато је начинио Еву „да га допуњује“ (Постанак 2:18). Глагол „допунити“ значи употпунити нешто тако да представља целину. Из овог записа могли бисмо закључити да особа није потпуна уколико није у браку. Надаље, на многим другим местима у Библији брак се приказује као извор радости и благослова. Један пример је прича о Рути.

Међутим, да ли на основу тога треба да закључимо да хришћани данас не могу бити срећни и испуњени ако нису у браку и немају децу? Никако. Од свих људи који су икада живели на земљи, Исус Христ је био најсрећнији и имао је најиспуњенији живот иако се никада није женио. Он је био најмудрији човек и савршено је одражавао личност „срећног Бога“, Јехове (1. Тимотеју 1:11; Јован 14:9). Исус је набројао шта нам је потребно да бисмо били срећни у овом свету (Матеј 5:1-12). Али у то није уврстио брак.

Да ли то значи да је Библија противречна када говори о браку? Не. Треба да сагледамо брак у светлу остварења Јеховине намере. Он је осмислио брак да људи у њему пронађу радост, блискост и сигурност. Међутим, то уређење је у неким периодима имало и важну улогу у извршавању његове воље. На пример, Бог је открио своју намеру када је Адаму и Еви рекао: „Рађајте се и множите се, напуните земљу“ (Постанак 1:28). Ни Адам ни Ева не би могли засебно испунити ту Божју заповест. Били су потребни једно другом и међусобно су се допуњавали.

Слично томе, брак и породични живот су имали посебну улогу у испуњењу Божје намере у вези са израелским народом. Бог је желео да његов народ буде многобројан како их непријатељи не би могли надвладати. Такође је одредио да ће се у Јудином племену родити Месија, који ће верне људе ослободити последица греха и смрти (Постанак 49:10). Зато су верне Израелке ступање у брак и рађање деце сматрале чашћу. С друге стране, за жену је била срамота и извор жалости ако није удата и нема децу.

А како је данас? Да ли Божја древна заповест да људи „напуне земљу“ обавезује данашње хришћане који живе на нашој пренасељеној планети? Да ли они морају да ступају у брак и рађају децу? Наравно да не (Матеј 19:10-12). Више није потребно да Бог штити лозу у којој се појавио Месија нити народ у ком се Спаситељ родио. Како онда хришћани треба да гледају на брак и самаштво?

У суштини, и једно и друго се може назвати даром од Бога. Знамо да један поклон који савршено одговара једној особи другој уопште не мора одговарати. Брак је свето уређење у ком брачни другови негују љубав и заједништво и представља чврст темељ породице. Али Библија реално каже да они који се венчају у овом несавршеном свету могу очекивати и проблеме, то јест „телесну невољу“. С друге стране, Јехова на самаштво не гледа као на извор срамоте и жалости. Напротив, у његовој Речи се каже да самаштво има очигледне предности у односу на брак (1. Коринћанима 7:28, 32-35).

Дакле, Библија износи уравнотежено гледиште о браку и самаштву. Јехова, Оснивач брака и породице, жели да све његове слуге буду срећне и испуњене, било да су у браку или не.