Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА 2008-11-01

Да ли је Реч била „Бог“ или „божанске природе“?

Да ли је Реч била „Бог“ или „божанске природе“?

ПРЕВОДИОЦИ Библије треба да узму у обзир ово питање када преводе први стих Јеванђеља по Јовану. У преводу Нови свет овај стих гласи: „У почетку је била Реч, и Реч је била код Бога, и Реч је била бог“ (Јован 1:1). У неким другим преводима задњи део овог стиха преноси мисао да је реч била „божанске природе“ или се каже нешто слично томе (A New Translation of the Bible, Џејмс Мофат; The New English Bible). Међутим, у многим преводима задњи део Јована 1:1 гласи: „И Реч је била Бог“ (The Holy Bible—New International Version; The Jerusalem Bible; Савремени српски превод).

Зашто се у преводу Нови свет за „Реч“ користи облик „бог“? Разлог је повезан с грчком граматиком и контекстом овог стиха. Та два фактора пружају чврст доказ о исправности превода Нови свет и показују да „Реч“ не треба изједначавати с „Богом“ на кога се претходно указује. Што се тиче граматике, пошто грчки језик који се говорио у првом веку није имао неодређени члан, постоје различита мишљења о томе како треба превести овај стих. Због тога је веома занимљиво осмотрити библијски  превод на језику који се говорио у првим вековима наше ере.

То је превод библијских књига на сахидски дијалект коптског језика. Коптски се говорио у Египту у вековима који су следили непосредно након Исусове службе на земљи, а сахидски дијалект је био рани књижевни облик тог језика. У вези с првим коптским преводима Библије, у једном речнику се каже: „Пошто су [Септуагинта] и [грчки део Светог писма] били преведени на коптски током III века наше ере, коптски превод се темељи на [грчким рукописима] који су много старији од већине постојећих рукописа“ (The Anchor Bible Dictionary).

Сахидски коптски текст је посебно занимљив из два разлога. Прво, као што је већ указано, он одражава разумевање Светог писма у периоду пре IV века наше ере, дакле пре него што је Тројство постало службена црквена доктрина. Друго, коптска граматика је у једном важном погледу слична граматици енглеског и других данашњих језика. Најранији преводи грчког дела Светог писма били су на сиријском, латинском и коптском језику. Попут тадашњег грчког језика, сиријски и латински немају неодређени члан. Међутим, коптски га има. Осим тога, професор Томас Ламдин у својој књизи Introduction to Sahidic Coptic, каже: „Начин на који се у коптском језику користе одређени и неодређени члан веома је сличан коришћењу тих чланова у енглеском.“

Зато коптски превод пружа занимљив доказ о тадашњем разумевању Јована 1:1. Који је то доказ? У сахидском коптском преводу се уз реч „бог“ у задњем делу Јована 1:1 користи неодређени члан. То значи да се у том делу стиха указује на својство неке особе, а не на саму особу. Очигледно је да су преводиоци старог доба увидели да изјава забележена у Јовану 1:1 не значи да Исуса треба поистоветити с Богом. Том изјавом се једноставно указује на одређено својство Речи — она је била бог у том смислу што је била божанске природе, слична Богу, а не Свемоћни Бог.