Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА 2008-08-01

 Важни кораци ка породичној срећи

Комуникација са адолесцентима

Комуникација са адолесцентима

„Некада је комуникација с нашим сином текла без проблема, али сада кад има 16 година, мом мужу и мени је тешко да сазнамо шта мисли. Повлачи се у своју собу и готово да и не прича с нама!“ (МИРЈАМ, МЕКСИКО)

„Некада су моја деца једва чекала да чују шта имам да кажем. Све су упијала! Сада као тинејџери сматрају да не могу да разумем њихов свет“ (СКОТ, АУСТРАЛИЈА)

АКО је ваше дете у адолесцентском добу, вероватно се можете поистоветити с горе цитираним родитељима. У прошлости је комуникација с вашим дететом можда била попут двосмерне улице. Међутим, изгледа да на том путу сада постоје препреке. „Када је био мали, мој син ме је засипао питањима“, каже Анђела из Италије. „Сада ја морам да започнем разговор. Уколико то не учиним, могу проћи и дани без икакве смисаоне комуникације.“

Можда сте и ви попут Анђеле утврдили да се ваше дете, које је раније било живахно и отворено, претворило у безвољног адолесцента. Ваш труд да разговарате с њим наилази само на одсечне одговоре. „Како је било данас?“, питате свог сина. „Добро“, кратко одговара. „Шта има ново у школи?“, питате ћерку. „Ништа“, каже она незаинтересовано. Инсистирањем на разговору питањима као што је: „Зашто тако мало причаш?“, наилазите на ледену тишину.

Наравно, неким адолесцентима није проблем да буду отворени. Међутим, они не кажу оно што њихови родитељи желе да чују. „’Остави ме на миру‘, често би ми говорила моја ћерка када бих је замолила да нешто уради“, присећа се једна мајка из Нигерије по имену Една. Рамон из Мексика запажа нешто слично код свог 16-годишњег сина. „Препиремо се готово сваки дан“, каже он. „Кад год га замолим да нешто уради, он почне да измишља разне изговоре.“

Настојање да се комуницира са адолесцентом који није вољан да разговара представља испит родитељског стрпљења. Библија каже да „намере пропадају где нема поверљивог разговора“ (Пословице 15:22). „Када не знам шта мој син мисли, толико се изнервирам да бих најрадије искочила из коже“, признаје Ана, самохрана мајка из Русије. Зашто баш онда када је комуникација толико битна млади и њихови родитељи као да више не умеју да комуницирају?

Препознати препреке

Комуникација је више од разговора. Исус је рекао да ’уста говоре оно чега је срце пуно‘ (Лука 6:45). Дакле, путем добре комуникације ми сазнајемо нешто о другима и откривамо нешто о себи. Ово последње може представљати проблем за   младе, јер чак и најотвореније дете може постати стидљиво када уђе у пубертет. Стручњаци кажу да се већина адолесцената осећа као да је на позорници пред публиком и да су рефлектори стално уперени у њих. Уместо да такорећи прихвате своју нову улогу, они се осећају толико нелагодно да радије „спуштају завесу“ и повлаче се у свој свет у који родитељи не могу лако ући.

Други фактор који може представљати препреку у комуникацији јесте то што млади имају потребу за самосталношћу. Та појава се једноставно не може заобићи — ваше дете одраста, а део тог процеса је одвајање од породице. То не значи да је оно спремно да живи само. У много чему, ви сте му потребнији него икада. Па ипак, осамостаљивање почиње годинама пре одраслог доба. Током сазревања, адолесценти обично желе сами да размисле о нечему пре него што се отворе пред другима.

Истина, адолесценти можда нису тако затворени пред својим вршњацима. То је запазила и Џесика, која живи у Мексику. „Када је моја ћерка била мала, увек ми се обраћала када је имала неки проблем“, каже она. „Сада прича са својим другарицама.“ Ако је то случај и с вашим дететом, немојте закључити да вам је оно „дало отказ“ као родитељу. Напротив, истраживања показују да чак и ако адолесценти то не признају, они цене савете својих родитеља више него савете својих другара. Онда, како се можете постарати да врата комуникације остану отворена?

Кључ успеха — рушење баријера

Замислите да се дуго возите путем који је потпуно прав. Километрима нисте морали готово ништа посебно да радите како бисте одржали правац. А онда одједном наилазите на оштру кривину. Да бисте остали на путу, немате избора него да прилагодите вожњу. Нешто слично се дешава када ваше дете уђе у адолесцентско доба. Можда годинама нисте морали да мењате своје родитељске методе. Међутим, сада живот вашег детета улази у оштру кривину и ви морате ’прилагодити вожњу‘, то јест своје методе. Поставите себи следећа питања.

Да ли сам спреман да разговарам онда када мој син или ћерка жели да се отвори? У Библији стоји: „Као златне јабуке у сребрним посудама, такве су речи изговорене у право време“ (Пословице 25:11). Као што овај стих јасно наводи, често је кључ у томе да се изабере право време. Да то илуструјемо: Земљорадник не може нити убрзати нити одложити време жетве. Он једноставно мора искористити то време када оно дође. Вашем детету је можда у неко одређено доба дана лакше да разговара. Немојте пропустити ту прилику. „ Моја ћерка би често дошла у моју спаваћу собу ноћу, и остајала би и по сат времена“, каже Френсис, самохрана мајка из Аустралије. „Пошто нисам ноћни тип особе, није ми увек било лако, али управо у тим касним сатима разговарале смо о свему.“

САВЕТ: Ако изгледа да ваше дете није спремно да разговара, урадите нешто заједно — прошетајте се, провозајте се, одиграјте неку игру или обавите неке кућне послове. Често је младима у тим неформалним приликама лакше да се отворе.

Да ли разумем оно што се крије иза речи?‘ У Јову 12:11 пише: „Зар ухо не испитује речи као што непце проба храну?“ Сада је посебно важно да ’испитујете‘ оно што ваше дете каже. Адолесценти су често искључиви када говоре о нечему. На пример, ваш син или ћерка можда каже: „Увек се понашаш као да сам дете!“ или „Ти ме никада не слушаш!“ Уместо да се задржавате на речима „увек“ и „никад“ упорно покушавајући да докажете да то није тачно, имајте на уму да ваше дете вероватно не мисли буквално оно што каже. На пример, „Увек се понашаш  као да сам дете“ може да значи „Имам осећај да немаш поверења у мене“, док реченица „Ти ме никада не слушаш“ може значити „Желим да ти кажем како се заиста осећам.“ Покушајте да разумете шта се крије иза речи.

САВЕТ: Када ваше дете изговори неке тешке речи, реците нешто попут овога: „Видим да си узнемирен и желим да те саслушам. Реци ми зашто мислиш да се понашам према теби као према детету.“ Затим га саслушајте без прекидања.

Да ли нехотице спречавам комуникацију покушавајући да натерам своје дете да прича?‘ У Библији стоји: „Плод праведности сеје се у миру и убраће га они који мир творе“ (Јаков 3:18). Својим речима и понашањем створите мирну атмосферу како би вашем детету било лакше да прича. Запамтите да сте ви на дететовој страни. Зато се трудите да се не поставите као јавни тужилац који оптужује сведока на суду. „Мудар родитељ неће говорити свом детету нешто попут ’Када ћеш већ једном одрасти?‘ или ’Колико пута сам ти то рекао?‘“, каже отац из Кореје по имену Ан. „Након што сам много пута направио такву грешку, запазио сам да моје синове иритира не само начин на који им се обраћам већ и оно што им говорим.“

САВЕТ: Ако адолесцент не одговара на ваша питања, покушајте другачији приступ. На пример, уместо да питате своју ћерку како јој је прошао дан, испричајте како сте ви провели дан и сачекајте њену реакцију. Или да бисте открили шта ваше дете мисли о нечему, поставите питање тако да оно не буде усмерено директно на њега. Питајте га шта неки његов другар мисли о томе, а затим нека вам каже како би га он посаветовао.

Комуникација са адолесцентима није немогућа. Прилагодите своје методе тренутним потребама. Разговарајте с другим родитељима који су имали успеха у томе (Пословице 11:14). Када разговарате са сином или ћерком, ’будите брзи да чујете, а спори да говорите и спори да се љутите‘ (Јаков 1:19). Изнад свега, никада немојте одустати од тога да васпитавате децу „на Јеховин начин и помажите им да усвоје његов начин размишљања“ (Ефешанима 6:4).

РАЗМИСЛИТЕ...

  • Које промене запажам код свог детета откако је ушло у адолесцентско доба?

  • Како се могу побољшати у комуникацији?