Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) ДЕЦЕМБАР 2015.

Јехова ће те ојачати

Јехова ће те ојачати

„Јехова ће га на постељи болесничкој окрепити“ (ПС. 41:3)

ПЕСМЕ: 23, 138

1, 2. Шта се понекад питамо и које библијске примере у вези с тим имамо?

ДА ЛИ си се икада питао: „Хоћу ли се излечити од ове болести?“ Или си се питао да ли ће ти члан породице или пријатељ оздравити? Таква забринутост је сасвим разумљива кад се човек суочава са озбиљним здравственим проблемима. Сличне бриге су имала два краља у данима пророка Илије и Јелисеја. Краљ Охозија, син Ахава и Језавеље, пао је и озбиљно се повредио. Питао се: „Да ли ћу се опоравити?“ Касније је и краљ Сирије Вен-Адад поставио слично питање када се тешко разболео (2. Краљ. 1:2; 8:7, 8).

2 Наравно, надамо се да ћемо и ми и наши драги поново бити доброг здравља. Па ипак, многи се питају да ли ће им Бог помоћи у томе. У време поменутих краљева, Бог је понекад чинио таква чуда. Преко својих пророка је чак и ускрсавао мртве (1. Краљ. 17:17-24; 2. Краљ. 4:17-20, 32-35). Има ли разлога да очекујемо да ће он и данас чинити нешто слично?

3-5. Какву моћ имају Бог и Исус и која питања се зато јављају?

3 Нема сумње да Бог има моћ да утиче на нечије здравље. Доказе за то налазимо у Библији. Неке  људе је казнио болешћу — примера ради, фараона из Аврахамовог времена и касније Мојсијеву сестру Марију (Пост. 12:17; Бр. 12:9, 10; 2. Сам. 24:15). Бог је упозорио Израелце да ће, ако му буду неверни, пустити на њих болести и невоље (Пон. зак. 28:58-61). Ако би му били послушни, Јехова би отклонио или спречио болести (Изл. 23:25; Пон. зак. 7:15). Такође је излечио неке појединце. Када је Јов био толико болестан да је пожелео да умре, Бог га је излечио! (Јов 2:7; 3:11-13; 42:10, 16).

4 Јасно је да Бог има моћ да лечи болести. Ту моћ је подарио и свом Сину. У Библији читамо како је Исус чудом лечио губаве, епилептичаре, слепе и парализоване. (Прочитати Матеја 4:23, 24; Јов. 9:1-7.) Веома је охрабрујуће то што излечења која је он вршио показују шта ће у много већем обиму чинити у новом свету. Тада „нико од становника неће рећи: ’Болестан сам‘“ (Ис. 33:24).

5 Али можемо ли очекивати да Бог и Исус већ сада врше чудесна излечења? Надаље, ако се деси да се озбиљно разболимо, како да се поставимо у тој ситуацији и како да изаберемо одговарајуће лечење?

„БРИНУЋЕШ О ЊЕМУ У БОЛЕСТИ ЊЕГОВОЈ“

6. Шта знамо о дару лечења који су имали неки од првих хришћана?

6 Из Библије сазнајемо да је у првом веку Бог неким хришћанима дао моћ да чине чуда (Дела 3:2-7; 9:36-42). Међу различитим даровима духа био је и „дар лечења“ (1. Кор. 12:4-11). Али за тај и друге дарове, попут говорења језицима и прорицања, било је речено да ће нестати (1. Кор. 13:8). Данас их више нема. Зато немамо основа да очекујемо да ће Бог чудом излечити нас или неког нама блиског.

7. Како нам речи из Псалма 41:3 уливају сигурност?

7 Па ипак, ако смо болесни, можемо се поуздати у то да ће нам Бог пружити утеху, мудрост и подршку, баш као и својим верним слугама у прошлости. Краљ Давид је написао: „Срећан је онај ко обзирно поступа према убогоме, у дан невоље Јехова ће га избавити. Јехова ће га заштитити и сачувати у животу“ (Пс. 41:1, 2). Знамо да ове речи немају буквално испуњење јер ниједна особа из Давидовог времена која је била добра према убогима није још увек жива. Дакле, Давид није мислио да ће такав човек неким чудом одмах добити вечни живот. Те надахнуте речи значе да ће Бог помагати онима који су му верни и обзирни према другима. Како? Давид каже: „Јехова ће га на постељи болесничкој окрепити, бринућеш о њему у болести његовој“ (Пс. 41:3). Особа која је помагала онима у незавидном положају могла је бити сигурна да је Бог видео њена добра дела. Надаље, захваљујући томе што је Јехова створио наше тело са способношћу да се само обнавља, таква особа се могла надати опоравку уколико се разболи.

8. Шта је Давид тражио од Јехове, према Псалму 41:4?

8 Давид је рекао: „Јехова, смилуј ми се. Излечи душу моју, јер сам ти згрешио“ (Пс. 41:4). Можда се те речи односе на период када је Авесалом покушао да му преотме престо, а Давид био болестан и немоћан да му се супротстави. Иако му је Бог опростио, Давид није заборавио свој грех с Витсавејом и његове последице (2. Сам. 12:7-14). Па  ипак, био је сигуран да ће Бог бринути о њему „на постељи болесничкој“. Али да ли је тим речима Давид тражио да га Бог чудом излечи и продужи му живот?

9. (а) Шта је Јехова учинио за Језекију? (б) Шта је Давид очекивао од Јехове?

9 Годинама касније, Бог је излечио краља Језекију који се „на смрт разболео“. У његовом случају Бог је одлучио да интервенише. Језекија се опоравио и живео још 15 година (2. Краљ. 20:1-6). С друге стране, Давид се није молио Богу да га чудом излечи. Контекст показује да се молио да Бог према њему поступа онако како је обећао да ће поступати према обзирном човеку. То је обухватало и бригу о њему „на постељи болесничкој“. Пошто му је Бог опростио грех, Давид је могао да га моли за утеху и подршку, као и за то да се опорави (Пс. 103:3). И ми можемо тако поступати.

10. Шта можемо закључити на основу ситуација са Трофимом и Епафродитом?

10 Баш као што Давид није био чудом излечен нити му је живот био продужен, то се није десило ни сараднику апостола Павла, Трофиму. Знамо да је Павле понекад добијао моћ да лечи болесне. (Прочитати Дела апостолска 14:8-10.) Библија о једној таквој прилици каже: „Публијевог оца је мучила грозница и дизентерија, па је лежао. Павле је ушао к њему, помолио се, положио руке на њега и излечио га“ (Дела 28:8). Али он није учинио исто за Трофима, који га је пратио на једном мисионарском путовању (Дела 20:3-5, 22; 21:29). Када се Трофим разболео и није могао да настави пут, апостол Павле га није излечио већ га је оставио у Милету да се опорави (2. Тим. 4:20). Слично томе, кад се један други Павлов пријатељ, Епафродит, толико „разболео да је скоро умро“, нема назнака да га је Павле чудом излечио (Фил. 2:25-27, 30).

ПРЕДУЗМИ РАЗУМНЕ МЕРЕ

11, 12. Како је Лука помагао Павлу и шта можемо рећи о његовој стручности?

11 „Лука, вољени лекар“, писац Дела апостолских, такође је путовао с Павлом (Кол. 4:14; Дела 16:10-12; 20:5, 6). Логично је претпоставити да је давао Павлу лекарске савете и да је и другима у њиховој групи помагао кад су били болесни. Његова помоћ је била драгоцена јер је и Павле понекад био болестан за време путовања (Гал. 4:13). Лука је поступао у складу са Исусовим речима: „Не треба лекар здравима, него болеснима“ (Лука 5:31).

12 У Библији се не говори о томе где се и када Лука школовао за лекара. Павле га спомиње у свом писму Колошанима, па се претпоставља да су га они познавали. Вреди запазити да је у близини Лаодикије постојала медицинска школа. У сваком случају, Лука није био неки лаик који свима одреда дели савете. Он је био лекар. То се види по медицинским изразима које је користио у свом јеванђељу и у Делима апостолским, као и у појединостима које је укључио у опис Исусових излечења.

13. Шта треба да имамо на уму пре него што некоме дамо савет о здрављу?

13 Време у ком су хришћани добијали чудесне дарове, међу којима је и дар лечења, одавно је прошло. Међутим, пошто желе да помогну, неки добронамерни суверници дају савете о здрављу чак и када им то други не траже. Наравно, нема ништа лоше у томе да се понекад да неки уопштени, практичан  предлог. Павле је то урадио када је Тимотеј имао стомачних проблема, вероватно због загађене воде. * (Прочитати 1. Тимотеју 5:23.) Међутим, то уопште није исто што и упорно препоручивати сухришћанину биљни препарат, лек или начин исхране, који можда не би имали исти ефекат код њега или би му чак могли нашкодити. Уз такво убеђивање, понекад се може чути и реченица: „Један мој рођак је имао сличан проблем, па је почео да користи то и то и било му је боље.“ Можда иза таквих препорука стоји најбоља намера, али треба да задржимо на уму да чак и лекови и препарати који су у широкој употреби могу имати нежељено дејство. (Прочитати Пословице 27:12.)

БУДИ ОПРЕЗАН

14, 15. (а) Зашто треба да будемо опрезни када су у питању понуде за различите препарате? (б) Како нам Пословице 14:15 помажу када су у питању препоруке о здрављу?

14 Сасвим је природно то што желимо да будемо здрави и уживамо у животу и служби Богу. Па ипак, наследили смо несавршеност, и самим тим смо подложни болестима. Обично има више начина како се нека болест може лечити. Свако има право да за себе доноси одлуке о лечењу. Нажалост, у овом похлепном свету има оних који желе да зараде на туђој болести. Неки продају „лекове“ и „препарате“ у чијим се рекламама износе непроверене тврдње и наводна излечења. Други појединци и компаније у први план стављају најскупље производе како би што више зарадили. Болесној особи која очајнички тражи олакшање или начин да продужи себи живот ови „лекови“ могу деловати примамљиво. Али немојмо заборавити на упозорење из Светог писма: „Лаковеран верује свакој речи, а паметан пази на кораке своје“ (Посл. 14:15).

15 Паметна особа ће бити на опрезу нарочито када „реч“, то јест препорука, долази од онога чије су квалификације под знаком питања. Она би можда овако размишљала: „Он каже да је овај витамин, биљни препарат, односно начин исхране некоме помогао, али да ли има довољно поузданих доказа за то? Људи се разликују. Имам ли ваљан разлог да верујем како ће то помоћи и мени? Треба ли ту тему да више истражим и чак се консултујем с неким ко је стручан на том пољу?“ (Пон. зак. 17:6).

16. Како нам разборитост помаже када је у питању избор лечења?

16 Божја Реч нас подстиче да „разборито [...] живимо усред овог садашњег света“ (Титу 2:12). Разборитост свакако игра важну улогу када нам објашњења о дијагностичким методама и терапијама звуче чудно и мистериозно. Може ли онај ко спроводи ту методу или је препоручује дати задовољавајуће објашњење како она делује? Да ли је она у складу са досадашњим сазнањима и да ли је призната међу стручњацима? (Посл. 22:29). Или промотери само апелују на емоције? Можда тврде да је та метода откривена или коришћена на другом крају света, далеко од очију јавности. Да ли таква тврдња ишта доказује и да ли уопште делује разумно? Код неких дијагностичких метода и облика лечења користе се „тајни састојци“  или „енергија организма“. Ту треба бити нарочито опрезан јер нас Бог упозорава да се чувамо свега што је повезано с магијом и врачањем (Ис. 1:13; Пон. зак. 18:10-12).

„ОСТАЈТЕ ЗДРАВО!“

17. Која жеља је сасвим природна?

17 Водеће тело је у првом веку скупштинама послало важно писмо. У њему је наведено чега хришћани треба да се клоне, а на крају је стајало: „Ако се од свега овога чувате, биће вам добро. Остајте здраво!“ (Дела 15:29). Поздрав којим се писмо завршава може значити и „будите снажни“. Несумњиво желимо да будемо доброг здравља и снажни док служимо нашем величанственом Богу.

Ми се трудимо да чувамо здравље и снагу док служимо нашем Богу (Видети 17. одломак)

18, 19. Шта нас очекује у новом свету?

18 Докле год траје овај свет и докле год смо несавршени, болест је неизбежна реалност. Сада не можемо очекивати неко чудесно излечење. Али Откривење 22:1, 2 говори да ће доћи време када ћемо бити потпуно здрави. Апостол Јован је у визији видео „реку воде живота“ и „дрвеће живота“, са лишћем „за лечење народа̂“. Све то се не односи ни на један биљни препарат ни сада ни у будућности. Ова визија представља све што Јехова чини преко Исуса да би послушним људима подарио вечни живот — нешто што једва чекамо (Ис. 35:5, 6).

19 Док имамо у мислима предивну будућност, чак и када нас мучи болест не сумњамо да је Јехови стало до сваког од нас. Попут Давида, можемо бити сигурни да ће нас Бог ојачати ако се разболимо. Тада ћемо и ми моћи да кажемо: „Због беспрекорности моје ти ме подржаваш, и дајеш ми да пред лицем твојим довека стојим“ (Пс. 41:12).

^ одл. 13 Једна књига о историјату вина каже: „Експериментима је доказано да узрочник тифуса и други опасни микроби умиру убрзо након што дођу у контакт с вином“ (The Origins and Ancient History of Wine).