Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) ДЕЦЕМБАР 2015.

Јехова нам говори путем своје Речи

Јехова нам говори путем своје Речи

„Слушај, молим те, а ја ћу говорити“ (ЈОВ 42:4)

ПЕСМЕ: 113, 114

1-3. (а) Како знамо да је Божја способност комуникације супериорна у односу на људску? (б) Шта ћемо осмотрити у овом чланку?

ЖЕЉА да подари живот и срећу другим бићима покренула је нашег вечног Бога да створи анђеле и људе (Пс. 36:9; 1. Тим. 1:11). Прво Божје створење апостол Јован је назвао „Реч“ и „почетак Божјих дела стварања“ (Јов. 1:1; Откр. 3:14). Јехова Бог је свом прворођеном Сину откривао своје мисли и осећања (Јов. 1:14, 17; Кол. 1:15). Апостол Павле је говорио о „анђеоским језицима“, из чега се види да и анђели комуницирају, користећи језик који је супериоран у односу на људски (1. Кор. 13:1).

2 Јехова зна све о милијардама својих разумом обдарених створења, како земаљских тако и небеских. У сваком тренутку, он слуша молитве које му милиони људи упућују на различитим језицима. И не само то — у исто време, он комуницира и са анђелима и поверава им различите задатке. Да би све то постигао, његове мисли, језик и начин комуникације морају бити неупоредиво узвишенији од људских. (Прочитати Исаију 55:8, 9.) Кад комуницира с људима, Јехова своје мисли изражава на једноставан начин, како би они могли да га разумеју.

 3 Сада ћемо осмотрити шта је Бог у својој мудрости предузео да би јасним језиком откривао људима своју вољу. Такође ћемо видети како је мењао средства комуникације у зависности од потреба и околности.

БОГ СЕ ОБРАЋА ЉУДИМА

4. (а) На ком језику се Јехова обраћао Мојсију, Самуилу и Давиду? (б) Шта Библија садржи?

4 Кад је у еденском врту разговарао са Адамом, Јехова се служио људским језиком, највероватније неким видом старохебрејског. Касније је своје мисли откривао писцима Библије који су говорили хебрејски, као што су Мојсије, Самуило и Давид, а они су их преносили својим речима и себи својственим стилом. Поред онога што им је Бог рекао, забележили су и шта је он чинио за свој народ. Такође су писали о вери и љубави његових слугу, али и о њиховим пропустима и гресима. У тим древним списима и ми данас налазимо драгоцене поуке (Римљ. 15:4).

5. Да ли је Јехова од свог народа захтевао да користи само хебрејски језик? Објасни.

5 Како је време пролазило и околности се мењале, Бог није ограничавао своју комуникацију с људима на хебрејски језик. Након повратка из изгнанства у Вавилону, неке Божје слуге су у свакодневном говору користиле арамејски. Можда је због тога Јехова надахнуо пророке Данила и Јеремију, као и свештеника Јездру, да неке делове својих књига запишу на арамејском. *

6. Зашто се почело с превођењем Божје Речи на друге језике?

6 Касније је Александар Велики покорио огроман део древног света, па је народни грчки, коине, постао међународни језик. Говорили су га и многи Јевреји, па је стога хебрејски део Светог писма преведен на грчки. Сматра се да су у том подухвату учествовала 72 преводиоца. Превод који је плод њиховог рада назван је Септуагинта. То је први и уједно један од најзначајнијих превода Библије. * Будући да је на њему радио велики број преводилаца, постоје разлике у стилу превођења, од дословног до прилично слободног. Па ипак, Септуагинту су Божјом Речју сматрали и Јевреји који су говорили грчки, а касније и хришћани.

7. На ком језику је Исус вероватно поучавао своје ученике?

7 Кад је Божји прворођени Син дошао на земљу, вероватно је у свакодневном говору и поучавању користио хебрејски (Јов. 19:20; 20:16; Дела 26:14). У првом веку, хебрејски је изгледа био под утицајем арамејског језика, па је Исус користио и неке арамејске изразе. Такође је знао старохебрејски на ком су Мојсије и пророци писали свете списе, који су се сваке седмице читали у синагогама (Лука 4:17-19; 24:44, 45; Дела 15:21). У то време су у Израелу такође били заступљени грчки и латински, али Свето писмо не каже ништа о томе да ли је Исус говорио те језике.

8, 9. Зашто су неке библијске књиге написане на грчком и шта нам то говори о Јехови?

8 Исусови први ученици су знали хебрејски. После његове смрти, међу његовим следбеницима је било и оних који су говорили друге језике.  (Прочитати Дела апостолска 6:1.) Како се хришћанство ширило на нова подручја, све већи број хришћана је говорио грчки. Јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану, у којима су описани Исусов живот и служба, била су доступна на грчком језику, који је у то време разумела већина људи. Према томе, језик већине ученика није био хебрејски већ грчки. * Посланице апостола Павла и друге надахнуте књиге такође су биле написане на грчком.

9 Кад су у својим надахнутим списима цитирали хебрејски део Светог писма, хришћани су обично користили Септуагинту. Ти цитати, који незнатно одступају од изворног хебрејског текста, сада су део Светог писма. Тако је преводилачко дело несавршених људи постало део Божје Речи, чије писање је надахнуо Бог који не узвисује ниједну културу ни језик изнад других. (Прочитати Дела апостолска 10:34.)

10. Шта можемо закључити о Јехови из начина на који је откривао људима своју вољу и намеру?

10 Из овог кратког прегледа историје Божје комуникације с људима видели смо да Јехова комуницира с нама у складу с потребама и околностима. Он не захтева од нас да научимо неки други језик да бисмо могли да упознамо њега и његову намеру. (Прочитати Захарију 8:23 и Откривење 7:9, 10.) Јехова је надахнуо писце Библије, али им је дозволио да његове мисли изразе различитим стиловима.

КАКО ЈЕ БОЖЈА ПОРУКА САЧУВАНА

11. Због чега постојање различитих језика није препрека да Божја порука дође до људи?

11 Да ли су различити језици и мања одступања у преводима били сметња да Божја порука дође до људи? Не. На пример, Јехова се побринуо да оно што је Исус говорио буде преведено на грчки и касније на друге језике. У Библији се налази само неколико Исусових речи на изворном језику (Мат. 27:46; Мар. 5:41; 7:34; 14:36). С временом су и Јевреји и хришћани преписивали библијске рукописе и тако их сачували. Ти рукописи су потом превођени на још већи број језика. Око 400 година после Христа, Јован Златоусти је написао да су Исусова учења преведена на језик Сиријаца, Египћана, Индијаца, Персијанаца, Етиопљана и многих других народа.

12. Како су неки покушавали да спрече превођење и штампање Библије?

12 Библија је преведена на многе језике упркос нападима које су покретали људи попут римског цара Диоклецијана, који је 303. н. е. наредио да се униште сви примерци Светог  писма. Било је још много напада на Божју Реч и на оне који су је преводили и делили другима. У 16. веку, Вилијам Тиндејл је почео с превођењем Библије с хебрејског и грчког на енглески. Једном образованом човеку је рекао: „Ако Бог да и поживим довољно дуго, побринућу се да за коју годину дечак за плугом зна више о Светом писму него ти.“ Тиндејл је био принуђен да побегне из Енглеске у континентални део Европе где је довршио и штампао свој превод. Упркос томе што се свештенство свим силама трудило да заплени и спали све Библије које је могло наћи, његов превод је стигао у руке многих. Тиндејл је на крају био издат, задављен и спаљен на ломачи, али његов превод Светог писма је опстао. Био је од велике помоћи током рада на чувеном преводу King James. (Прочитати 2. Тимотеју 2:9.)

13. Шта је установљено након пажљивог изучавања древних рукописа?

13 Чињеница је да међу сачуваним преписима библијског текста има незнатних разлика и да садрже ситне грешке. Међутим, библисти су помно и пажљиво упоређивали хиљаде фрагмената, рукописа и древних превода. Установили су да је библијски текст углавном верно пренесен. Постоји само неколико стихова који се донекле разликују, али то не мења њихов смисао. Резултати испитивања древних рукописа уверили су искрене изучаваоце Библије да је до дан-данас сачувано оно што су њени писци записали под Јеховиним надахнућем (Ис. 40:8). *

14. Колико је Библија распрострањена?

14 Јехова се побринуо да, упркос нападима моћних непријатеља, његова Реч буде најпревођенија књига у историји човечанства. Иако многи људи не верују у Бога, Библија је и даље међу најтраженијим књигама. Цела Библија или неки њени делови доступни су на преко 2 800 језика. Ниједна књига јој није ни близу по броју одштампаних примерака и по распрострањености. Премда неки преводи Библије нису толико јасни или тачни као други, из скоро свих се може сазнати за њену поруку наде и спасења.

ПОТРЕБА ЗА НОВИМ ПРЕВОДОМ БИБЛИЈЕ

15. (а) Како је у савремено доба духовна храна постала доступна већем броју људи? (б) Зашто се наша литература пише на енглеском?

15 Када је почетком прошлог века мала група Истраживача Библије почела да служи као „верни и разборити роб“, већи део духовне хране био је на енглеском језику (Мат. 24:45). „Верни и разборити роб“ се свесрдно трудио да библијске публикације буду доступне на све више  језика и сада је тај број нарастао на 700. Попут народног грчког језика у првом веку, енглески се данас увелико користи у економији и образовању и распрострањен је у целом свету. Зато се наше публикације пишу на енглеском и потом преводе на друге језике.

16, 17. (а) Коју потребу је Божји народ увидео? (б) Шта је учињено да би се удовољило тој потреби? (в) Шта је брат Нор рекао о преводу Нови свет?

16 Сва наша литература се заснива на Библији. Средином 20. века, најраспрострањенији превод на енглеском био је King James из 1611. године. Међутим, језик који је коришћен у њему прилично је застарео. Осим тога, Божје име се налазило у само неколико стихова, док се у древним библијским рукописима појављује више хиљада пута. У том преводу је било и неких преводилачких грешака, као и накнадно додатих стихова којих нема у поузданим древним рукописима. И други енглески преводи су имали недостатке.

17 Био је потребан превод Библије који би на савременом језику верно пренео поруку изворних списа. С тим циљем је основан Одбор за библијски превод Нови свет, који је у периоду од 1950. до 1960. објавио превод Библије у шест томова. Најављујући излажење првог тома, на обласном конгресу, 2. августа 1950, брат Натан Нор је рекао: „Све нам је потребнији превод на савременом језику, који је у складу с библијском истином и омогућава нам да је још боље разумемо тиме што верно преноси поруку изворног текста; превод који је савременом читаоцу разумљив исто као што су изворни списи Христових ученика били разумљиви једноставним, скромним, обичним, понизним људима њиховог доба.“ Уједно је изразио наду да ће тај превод помоћи милионима људи да упознају Јехову.

18. Које су одлуке допринеле томе да се Библија преведе на већи број језика?

18 Остварењу те наде је у великој мери допринело то што је до 1963. грчки део Светог писма — превод Нови свет издат на још шест језика — на холандском, француском, немачком, италијанском, португалском и шпанском. Водеће тело Јеховиних сведока је 1989. у нашем главном седишту основало одељење чији је задатак био да потпомогне рад на превођењу Библије. Затим је 2005. одлучено да треба дати приоритет превођењу Библије на језике на којима излази овај часопис. Захваљујући томе, цело Свето писмо — превод Нови свет или неки његови делови до сада су издати на преко 130 језика.

19. Који значајан догађај се одиграо 2013. и о чему ће бити речи у следећем чланку?

19 С проласком година мењао се и језик, па се увидело да је потребно ревидирати енглеско издање превода Нови свет. Првог викенда у октобру 2013. одржан је 129. годишњи састанак корпорације Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania. Програм је уживо или путем интернета пратило 1 413 676 особа у 31 земљи. Сви су били одушевљени кад је један члан Водећег тела објавио излажење ревидираног превода Нови свет на енглеском. Редари су одмах почели да деле присутнима примерке ревидиране Библије. Многи су били дирнути до суза. Док су читани стихови из ревидираног издања, присутни су се могли уверити да је овај превод Божје Речи бољи него икад. У следећем чланку ћемо осмотрити нека обележја овог превода, као и његових издања на другим језицима.

^ одл. 5 Примера ради, Јездра 4:8; 7:12, Јеремија 10:11 и Данило 2:4 написани су на арамејском језику.

^ одл. 6 Реч Септуагинта значи „седамдесеторица“. Сматра се да је превођење започето у Египту, у трећем веку пре н. е. и да је завршено 150. године пре н. е. Овај превод је још увек важан, јер даје изучаваоцима увид у значење неких тешко разумљивих хебрејских речи и делова Библије.

^ одл. 8 Неки сматрају да је Матеј написао своје јеванђеље на хебрејском и да га је касније превео на грчки.

^ одл. 13 Видети брошуру Књига за све људе, стр. 7-9, „Како је та књига опстала?“