Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) НОВЕМБАР 2015.

Поучавај дете да служи Јехови — 2. део

Поучавај дете да служи Јехови — 2. део

„Исус је растао, напредовао у мудрости и уживао све већу наклоност Бога и људи“ (ЛУКА 2:52)

ПЕСМЕ: 41, 89

1, 2. (а) Шта брине неке родитеље чија деца улазе у тинејџерске године? (б) Како млади на најбољи начин могу искористити период адолесценције?

ЗА РОДИТЕЉЕ који су Јеховини сведоци нема веће радости од тога да им се дете крсти. Беренајси, чије се четворо деце крстило пре него што је напунило 14 година, о тим приликама је рекла: „Преплавиле би нас емоције. Били смо пресрећни што су наша деца желела да служе Јехови.“ Она још каже: „Али били смо свесни тога да ће се у тинејџерским годинама суочити с многим изазовима.“ Ако су твоја деца тинејџери, или ће ускоро бити, јасно ти је зашто је Беренајси то рекла.

2 Један стручњак за дечју психологију је рекао да период адолесценције уме да буде буран и за родитеље и за децу. Али такође је додао: „Адолесценција није период ’лудости‘ и ’незрелости‘. То је период у ком највише долазе до изражаја јаке емоције, када дете формира друштвени живот и развија своју креативност.“ Твоје дете у тинејџерским годинама може се још више приближити  Јехови, постављати циљеве и радити на томе да их оствари, као и доносити личне одлуке, на пример да се крсти. То за њега може бити прелеп период духовног напретка као што је био и за Исуса. (Прочитати Луку 2:52.) Коју улогу ти као родитељ имаш током тих преломних година? Размишљај о томе како је Исус, након што је постао зрела особа, испољавао љубав, понизност и проницљивост. Како ти те особине могу помоћи да поучаваш тинејџера да служи Јехови?

НЕКА ТВОЈ ТИНЕЈЏЕР ОСЕТИ ДА ГА ВОЛИШ

3. Из чега се види да је Исус био пријатељ апостолима?

3 Исус је волео своје пријатеље и био им је одан. (Прочитати Јована 15:15.) У библијска времена, није било уобичајено да господар открива робовима своје мисли и осећања. Међутим, Исус својим верним апостолима није био само господар већ и пријатељ. Проводио је време с њима, говорио о својим осећањима и пажљиво их слушао док су му они откривали своја (Мар. 6:30-32). Тиме се развио близак однос између њега и апостола, што их је припремило за одговорности које су стајале пред њима.

4. Како можеш показати да си пријатељ својој деци док си им у исто време ауторитет? (Видети слику на почетку чланка.)

4 „Не можемо бити вршњаци своје деце, али им можемо бити пријатељи“, каже Мајкл, који има двоје деце. Пријатељи проводе време заједно. Размисли уз молитву да ли можеш направити неке промене што се тиче посла и других обавеза да би више времена проводио са својом децом. Пријатељи имају и заједничка интересовања. Потруди се да уживаш у стварима у којима ужива твоје дете — у музици коју воли, или у његовим омиљеним филмовима и спорту. Иларија из Италије каже: „Моји родитељи су се занимали за музику коју ја слушам. Тата ми је постао најбољи друг и имала сам слободу да с њим разговарам и о осетљивим темама.“ То што си пријатељ својој деци и помажеш им да буду блиска с Јеховом не нарушава твој ауторитет (Пс. 25:14). Напротив, тако показујеш да их волиш и поштујеш, а уједно си и приступачнији. Она ће заузврат бити спремнија да ти се отворе и кажу шта их брине.

5. На шта је Исус подстицао своје ученике?

5 Исус је желео да његови вољени ученици и пријатељи осете колику радост доноси живот посвећен служењу Јехови. Зато им је рекао да буду ревни и стварају ученике. Затим их је с пуно љубави уверио да ће им помагати да успеју у томе (Мат. 28:19, 20).

6, 7. Зашто је важно да родитељи помогну деци да стекну добре духовне навике?

6 Несумњиво желиш да твоје дете остане духовно јако. Бог ти је дао ауторитет да поучаваш и васпитаваш своје дете (Еф. 6:4). Зато испуњавај своју одговорност да код детета изградиш навике које ће му помоћи да развије и сачува духовност. Размисли о следећем: Желиш да твоје дете иде у школу јер је образовање важно и надаш се да ћеш му усадити љубав према учењу. Родитељи који воле своју децу исто тако желе да она усвајају „[Јеховин] начин размишљања“ путем хришћанских састанака, конгреса и породичног проучавања. Пошто је образовање које долази од Бога веома важно, трудиш се да усадиш у своје дете љубав према стицању знања о Јехови  и цењење према мудрости (Посл. 24:14). Као што је Исус помагао својим ученицима, и ти желиш да твоја деца буду успешна у служби. Зато им помажеш да заволе да поучавају друге Божјој Речи и да редовно иду у службу.

7 Како добре духовне навике користе тинејџеру? Ерин, која живи у Јужноафричкој Републици искрено каже: „Кад смо били мали, често смо негодовали и развлачили се када је требало да имамо породично проучавање или идемо на састанак и у службу. Понекад смо намерно ометали породично проучавање да бисмо се извукли. Али наши родитељи нису попуштали.“ Она додаје: „Такво поучавање је код мене развило истрајност. Ако данас нешто поремети моју рутину, настојим да јој се што пре вратим. Мислим да не бих стекла добре духовне навике да наши родитељи нису били тако доследни када су нас васпитавали. Да су били попустљиви, мислим да бих и данас олако гледала на састанке и друге хришћанске активности.“

БУДИ ПРИМЕР У ПОНИЗНОСТИ

8. (а) Из чега се види да је Исус био понизан? (б) Како се Исусова понизност одразила на његове ученике?

8 Иако је Исус био савршен, понизно је признао да не може баш све и да му је потребна Јеховина помоћ. (Прочитати Јована 5:19.) Да ли су га због тога ученици мање поштовали? Напротив! Што се он више ослањао на Јехову, то су више поверења они имали у њега. Касније су и сами постали понизни попут Исуса (Дела 3:12, 13, 16).

9. Како ће на твоје дете утицати твоја понизност и скромност?

9 И ми имамо границе, а за разлику од Исуса још смо и несавршени и често грешимо. Буди скроман, то јест свестан својих граница и признај када погрешиш (1. Јов. 1:8). Примера ради, кога би више поштовао? Шефа који признаје кад погреши или онога ко се никада не извини? Када твој тинејџер види да се извиниш када погрешиш, највероватније ће те више поштовати. Тако ће научити да и сам признаје своје грешке. „Извињавали смо се за своје пропусте и зато су наша деца имала слободу да нам се отворе када су имала проблем“, каже Роузмери, мајка троје деце која су сада већ одрасли људи. „Били смо свесни својих граница, па смо децу поучавали где могу наћи најбоља решења за своје проблеме. Када им је била потребна помоћ, увек бисмо их упутили на библијску литературу, и заједно бисмо се молили.“

10. Како је Исус показао понизност када је давао заповести својим следбеницима?

10 Исус је имао ауторитет да заповеда својим следбеницима шта да раде. Међутим, он је такође увек понизно објашњавао зашто је добро да то раде. Примера ради, није их само подстакао да најпре траже Краљевство и Божју праведност, већ је рекао: „Све ће вам се ово додати.“ Након што је рекао: „Не судите“, Исус је објаснио и зашто: „Јер каквим судом судите, таквим ће вам се судити“ (Мат. 6:31 – 7:2).

11. Зашто је углавном добро да образложиш деци правило или одлуку коју си донео?

11 Кад год је то на месту, објасни због чега си поставио одређено правило или донео неку одлуку. Када тинејџер схвати како размишљаш о некој ствари, спремније ће те послушати. „Ако образложиш своје поступке, стећи ћеш његово поверење јер ће видети да си своје одлуке донео промишљено а не хировито  и самовољно“, каже Бари, који је подигао четворо деце. Не заборави да тинејџер више није мало дете и да сада већ размишља својом главом (Римљ. 12:1). Бари каже: „Тинејџери морају да науче да доносе одлуке и да се при том воде разумом а не емоцијама“ (Пс. 119:34). Када понизно пружаш разлоге за своје одлуке, твоје дете ће осетити да га поштујеш и признајеш да оно одраста.

ПРОНИКНИ У СРЦЕ И УМ

12. Како је Исус захваљујући проницљивости помогао Петру?

12 Исус је био проницљив и увиђао је где је његовим ученицима била потребна помоћ. На пример, када је рекао да ће бити убијен, апостол Петар га је с најбољом намером саветовао да буде добар према себи. Међутим, Исус је увидео да Петрове речи откривају да се води погрешним размишљањем. Да би помогао њему и другима, Исус је отворено рекао колико је опасно штедети се у служби за Јехову и како ће самопожртвоване особе бити награђене (Мат. 16:21-27). Петар је научио лекцију (1. Петр. 2:20, 21).

13, 14. (а) Како можеш препознати да је вера твог детета ослабила? (б) Како можеш помоћи свом детету?

13 Моли се Јехови за разборитост како би проникнуо у срце и ум свог детета и знао како да му помогнеш (Пс. 32:8). Примера ради, шта ти може открити да је вера твог тинејџера ослабила? Можда није радостан као пре, критично говори о суверницима или је тајновит. Немој пребрзо закључити да води двоструки живот и да је починио озбиљан грех. * Али немој ни игнорисати те знаке и претпоставити да је то само пролазна фаза.

Стварај прилике у којима твоје дете може да се зближи са суверницима (Видети 14. одломак)

14 Попут Исуса, постављај свом детету питања, али ради то благо и с поштовањем. Примера ради, ако би пребрзо извлачио ведро из бунара, нешто воде би се просуло. Слично томе, ако си нестрпљив у разговору с дететом, изгубићеш  драгоцену прилику да сазнаш његове мисли и намере. (Прочитати Пословице 20:5.) Раније цитирана Иларија каже: „У тинејџерским годинама сам била растрзана између истине и друштва у школи. Та унутрашња борба је утицала на моје расположење и мојим родитељима то није промакло. Једне вечери су споменули да су приметили како сам тужна и питали ме шта ме мучи. Бризнула сам у плач, испричала све што ми је на срцу и замолила их да ми помогну. Загрлили су ме, рекли да ме разумеју и обећали да ће ми помоћи.“ Иларијини родитељи су одмах нешто предузели како би јој помогли да стекне нове, праве пријатеље међу суверницима.

15. Наведи пример који показује да је Исус био проницљив.

15 Исус је показао проницљивост и тиме што је тражио добро у другима. Примера ради, када је Натанаило чуо да је Исус из Назарета, рекао је: „Може ли ишта добро доћи из Назарета?“ (Јов. 1:46). Шта би ти само на основу ове изјаве закључио о Натанаилу? Да је критичан? Маловеран? Да има предрасуде? Исус је био проницљив и усредсредио се на Натанаилове добре стране. Рекао је за њега: „Ево правог Израелца, у коме нема преваре“ (Јов. 1:47). Исус је могао да чита срца и користио је ту способност да би тражио добро у другима.

16. Како можеш помоћи свом детету да развија добре особине?

16 Истина је да не можеш читати срца, али уз Божју помоћ можеш проникнути у срце и ум свог детета. Да ли ћеш ту способност искористити да би тражио добро у свом тинејџеру? Нико не жели да се осећа као промашај. Зато ни у мислима ни наглас никада немој окарактерисати свог сина или ћерку као „бунтовника“ или „проблематично дете“. Чак и ако те разочара, стави му до знања да видиш његов потенцијал и искрену жељу да поступа исправно. Запажај сваку промену и знак напретка и похвали га. Кад год је могуће, повери му веће одговорности. Тада ће до изражаја доћи његове добре особине. Исус је то чинио са својим ученицима. Око годину и по дана након што је упознао Натанаила (кога су још звали и Вартоломеј), Исус га је изабрао за апостола, и Натанаило је оправдао његово поверење (Лука 6:13, 14; Дела 1:13, 14). Ако похваљујеш и храбриш свог тинејџера, он се неће осећати као неко ко никад није довољно добар, већ као способан хришћанин ког ће Јехова користити.

ПОУЧАВАЊЕ КОЈЕ ДОНОСИ НЕИЗМЕРНУ РАДОСТ

17, 18. Каква те награда чека ако се истрајно трудиш да помогнеш свом тинејџеру?

17 Док одгајаш децу, можда се понекад осећаш као апостол Павле, који је многима постао отац у духовном смислу. Пошто је веома волео своју духовну децу у Коринту, бринуо је за њих и осећао тескобу у срцу (2. Кор. 2:4; 1. Кор. 4:15). Виктор, који има два одрасла сина и ћерку, каже: „Није било лако када су били у тинејџерским годинама. Па ипак, било је више лепих него ружних тренутака. Захваљујући Јехови, били смо пријатељи с нашом децом.“

18 Свесрдно се труди да поучаваш своју децу да служе Јехови. Тако ћеш показати да их волиш. Замисли колико ћеш радости доживети ако твоја деца одлуче да служе Богу и „живе по истини“! (3. Јов. 4).

^ одл. 13 Родитељима може бити од помоћи књига Млади питају — практични одговори на њихова питања, 1. том, стр. 317 и 2. том, стр. 136-141.