Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) СЕПТЕМБАР 2015.

Да ли је твоја савест поуздан водич?

Да ли је твоја савест поуздан водич?

„Сврха те заповести је љубав из чистог срца, чисте савести“ (1. ТИМ. 1:5)

ПЕСМЕ: 57, 48

1, 2. Шта је савест и зашто је добро што је имамо?

ЈЕХОВА БОГ је створио људе са слободном вољом, то јест способношћу да бирају између више могућности. Уз то, првом пару и њиховом потомству подарио је поузданог водича — савест, то јест осећај за исправно и погрешно. Ако се мудро користи, савест нам помаже да чинимо добро и да избегавамо лоше поступке. Самим тим, она је доказ да нас Бог воли и да жели да сви људи поступају исправно.

2 У том погледу, ништа се није променило. (Прочитати Римљанима 2:14, 15.) Иако већина људи не живи у складу с библијским начелима понашања, има оних који поступају исправно и мрзе лоше ствари. Савест спречава многе да учине неко злодело. Замисли колико би стање у свету било лошије ако нико не би имао савест. Било би неупоредиво више зла. Заиста можемо бити захвални што нам је Бог дао савест!

3. Како нам добро обликована савест користи?

3 За разлику од већине људи, Јеховине слуге желе да обликују своју савест. Они желе да им савест реагује  у складу с мерилима за исправно и погрешно, добро и лоше, која се налазе у Божјој Речи. Добро обликована савест може у великој мери доприносити јединству у скупштини. Међутим, у обликовање и коришћење савести није укључен само наш ум. У Библији се добра савест доводи у везу с вером и љубављу. Павле је написао: „Сврха те заповести је љубав из чистог срца, чисте савести и нелицемерне вере“ (1. Тим. 1:5). Док обликујемо своју савест и слушамо је, наша љубав према Јехови ће бити већа а наша вера јача. Заправо, начин на који користимо своју савест открива какав је наш однос с Јеховом, шта нам је у срцу и колика је наша жеља да угодимо Јехови. Она је попут унутрашњег гласа који открива какве смо особе.

4. Како можемо обликовати своју савест?

4 На који начин можемо обликовати своју савест? Пре свега, морамо редовно и уз молитву проучавати Библију, дубоко размишљати о томе и примењивати оно што научимо. Очигледно је укључено више од тога да стичемо знање и учимо правила. Док проучавамо Свето писмо, требало би да имамо све јаснију слику о Јехови, његовој личности, особинама и томе шта воли а шта не. Тако се наша савест усклађује с Јеховиним начином размишљања. То ће утицати на наше срце и све више ћемо желети да се угледамо на њега.

5. Шта ћемо осмотрити у овом чланку?

5 Ипак, можда се питаш: Како нам изграђена савест помаже при доношењу одлука? Како можемо показати да поштујемо одлуке које суверници донесу на темељу савести? Како нас савест може покренути да ревно чинимо добра дела? С тим питањима на уму, осмотримо три области у којима нам је потребна изоштрена савест: (1) здравље, (2) разонода и (3) служба проповедања.

БУДИ РАЗУМАН

6. Које питање се јавља када је реч о лечењу?

6 Библија нас подстиче да избегавамо штетне поступке и да будемо умерени у стварима као што су храна и пиће (Посл. 23:20; 2. Кор. 7:1). Премда не можемо избећи старост и болест, примена библијских начела помоћи ће нам да донекле сачувамо добро здравље. У неким земљама, доступне су и конвенционална медицина и различите врсте алтернативног лечења. Подружнице често добијају писма браће и сестара који размишљају о томе коју методу да изаберу. Многи питају: „Да ли Јеховин слуга може прихватити ову врсту лечења?“

7. Шта ће нам помоћи да донесемо одлуке које се тичу лечења?

7 Ни подружница ни скупштинске старешине немају право да одлуче уместо неког објавитеља, чак и ако он то тражи (Гал. 6:5). Наравно, могу скренути пажњу на Јеховина мерила која треба да узме у обзир када доноси одлуку. Примера ради, хришћанин треба да има на уму заповест да се ’уздржава од крви‘ (Дела 15:29). То значи да је неприхватљиво лечење у ком се користи цела крв или њене четири главне компоненте. Та чињеница би могла утицати на савест особе чак и када одлучује да ли ће користити мање фракције  које се добијају из тих компоненти. * Који нам још библијски савети могу помоћи када размишљамо о методама лечења?

8. Како нам речи из Филипљанима 4:5 помажу када је у питању здравље?

8 У Пословицама 14:15 пише: „Лаковеран верује свакој речи, а паметан пази на кораке своје.“ За неке болести не постоји проверен лек. Зато треба бити опрезан када је реч о методама лечења које се рекламирају на сав глас а заправо су непроверене. Павле је био надахнут да напише: „Нека ваша разумност буде позната свим људима“ (Фил. 4:5). Разумност нас спречава да превише времена посветимо бризи о здрављу и допустимо да духовне активности падну у засенак. Ако се преокупирамо бригом о здрављу, могло би се десити да постанемо усредсређени само на себе (Фил. 2:4). Најважније је да сачувамо духовност. Када је у питању здравље, наша очекивања треба да буду разумна. (Прочитати Филипљанима 1:10.)

Да ли другима намећеш своје ставове? (Видети 9. одломак)

9. Како се начела из Римљанима 14:13, 19 односе на бригу о здрављу и шта може угрозити јединство скупштине?

9 Разуман хришћанин не намеће своје ставове другима. У једној европској земљи, један брачни пар је свесрдно промовисао одређене додатке исхрани, као и режим исхране. Нека браћа су почела да користе те производе, а нека нису. С временом, пошто није било жељених резултата, код многих се јавила озлојеђеност. Брачни пар је имао право да за себе одлучи да ли ће држати неку дијету и користити додатке исхрани. Међутим, да ли је разумно угрозити јединство у скупштини? Једно време су међу хришћанима у Риму постојала опречна мишљења о томе да ли треба јести одређену храну и празновати одређене дане. Који савет им је Павле упутио? Што се тиче празника̂, написао је: „Неко сматра да је један дан важнији од другог, а други сматра да су сви дани једнаки. Нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење.“ Према томе, будимо опрезни да не бисмо спотицали своје сувернике. (Прочитати Римљанима 14:5, 13, 15, 19, 20.)

10. Зашто треба да поштујемо туђе одлуке личне природе? (Видети слику на почетку чланка.)

10 Ако не можемо разумети одлуку личне природе, коју је донео наш суверник, не треба да га одмах осудимо или вршимо притисак на њега да се предомисли. Можда је његова савест још увек слаба и недовољно изоштрена,  или је у неким питањима преосетљива (1. Кор. 8:11, 12). С друге стране, можда ми морамо да преиспитамо своју савест и још више је ускладимо с Божјим начелима. Када су у питању ствари као што је здравље, свако од нас треба да донесе личну одлуку и преузме одговорност за њу.

УЖИВАЈ У УМЕРЕНОЈ РАЗОНОДИ

11, 12. Који библијски савет треба да имамо на уму када бирамо разоноду?

11 Јехова је створио људе тако да уживају у разоноди и да она позитивно утиче на њих. Соломон је написао да постоји „време кад се смеје“ и „време кад се игра“ (Проп. 3:4). Али није свака врста разоноде корисна и пријатна, нити је паметно претеривати с рекреацијом. Како нам савест може помоћи да изаберемо здраву рекреацију и да уживамо у њој?

12 Свето писмо нас упозорава на поступке који су описани као „дела тела“. У то спадају „блуд, нечистоћа, бесрамност, идолопоклонство, бављење спиритизмом, непријатељства, свађе, љубомора, изливи гнева, препирке, поделе, секте, зависти, пијанке, разуздане гозбе и томе слично“. Павле је рекао да „они који тако нешто чине неће наследити Божје краљевство“ (Гал. 5:19-21). С тим на уму, можемо се запитати: ’Да ли ме савест подстиче да избегавам спортове који су насилни или их карактерише такмичарски или националистички дух? Да ли ме унутрашњи глас упозори кад пожелим да гледам филм који садржи порнографске сцене или у ком се неморал, пијанство и спиритизам приказују као нешто прихватљиво?‘

13. Како нам савети из 1. Тимотеју 4:8 и Пословица 13:20 помажу при избору разоноде?

13 Библија такође садржи начела која нам помажу да обликујемо своју савест када је реч о рекреацији. Примера ради, истина је да редовно вежбање доприноси здрављу и освежава тело и ум. Међутим, треба имати у виду следеће начело: „Телесно вежбање мало чему користи“ (1. Тим. 4:8). Осим тога, ако желимо да се рекреирамо с другима, да ли је свеједно ко ће то бити? Пословице 13:20 кажу: „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи.“ Јасно је да је неопходно је водити се библијским начелима када бирамо врсту разоноде.

14. Како је једна породица применила начела из Римљанима 14:2-4?

14 Кристијан и Данијела имају две ћерке тинејџерског узраста. Кристијан каже: „Причали смо о рекреацији током породичног проучавања. Сложили смо се да су неки облици забаве прихватљиви док други нису. Причали смо и о томе ко је добро друштво. Наша ћерка се пожалила да се неки млади Сведоци на школском одмору понашају непримерено. Осећала је као да и она треба тако да поступа. Разговарали смо о томе да свако од нас има савест, која треба да утиче на то шта радимо и с ким.“ (Прочитати Римљанима 14:2-4.)

Савест која се темељи на Библији чуваће те од опасности (Видети 14. одломак)

15. Како начело из Матеја 6:33 утиче на наше планирање рекреације?

15 Треба размислити и о томе када је време за разоноду. Да ли су ти приоритет теократске активности, као што су састанци, служба проповедања и лично  проучавање? Или ти се дешава да разонода преовлађује, а за теократске активности једва нађеш времена? Шта је за тебе најважније? Исус је рекао: „Зато тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово додати“ (Мат. 6:33). Да ли те савест усмерава да приоритете одређујеш у духу Исусовог савета?

ПОДСТАКНУТИ НА ДОБРА ДЕЛА

16. На шта нас савест подстиче?

16 Изоштрена савест нас неће само упозоравати на неисправне поступке. Подстицаће нас на добра дела. Најистакнутије од тих дела је учествовање у служби од куће до куће и неформално сведочење. Павла је савест покретала управо на то. Написао је: „То ми је дужност. Заиста, тешко мени ако не објављујем добру вест!“ (1. Кор. 9:16). Док поступамо у складу с тим, савест нас такорећи уверава да радимо оно што је исправно. Такође, кад проповедамо добру вест другима, пружамо им пример који може дубоко утицати на њих. Павле је рекао: „Објављујући истину пружамо пред Богом добар пример свакој људској савести“ (2. Кор. 4:2).

17. Како је једна млада сестра послушала своју савест?

17 Када је Жаклина имала 16 година, у школи се на часовима биологије доста говорило о теорији еволуције. „Пошто не верујем у ту теорију, савест ми није дозвољавала да као обично будем активна на часу. Пришла сам наставнику и објаснила свој став. На моје изненађење, лепо је реаговао и предложио ми да пред целим разредом причам о стварању.“ Жаклина је осетила дубоко задовољство зато што је послушала своју савест, обликовану у складу с Библијом. Да ли и тебе савест подстиче да поступаш исправно?

18. Зашто нам је циљ да имамо добро обликовану савест?

18 Заиста је дивно када дајемо све од себе да свој живот ускладимо с Јеховиним мерилима! У томе нам је савест од непроцењиве помоћи. Своју савест обликујемо тиме што редовно темељно проучавамо Божју Реч, дубоко размишљамо о ономе што сазнамо и трудимо се да поступамо у складу с тим. Она тако постаје поуздан водич на ког се увек можемо ослонити.

^ одл. 7 Видети „Питања читалаца“ у Стражарској кули од 15. јуна 2004, стр. 29-31.