Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) АВГУСТ 2015.

 ИЗ НАШЕ АРХИВЕ

„Јехова вас је довео у Француску да упознате истину“

„Јехова вас је довео у Француску да упознате истину“

КАО дечаку, Антоану Скалекију је пони или неки други коњ био нераздвојан пратилац. Заједно с њим би се пробијао кроз слабо осветљене тунеле, преносећи товаре угља у руднику који се налазио 500 метара под земљом. Након што се Антоанов отац повредио када је дошло до урушавања у руднику, породица је била принуђена да пошаље Антоана да мукотрпно ради у руднику девет сати дневно. Једном је Антоан замало изгубио живот приликом одрона.

Алат и опрема коју су користили пољски рудари; рудник у Дешију, у близини места Сен ле Нобл, где је Антоан Скалеки радио

Антоан је био једно од многобројне деце која су рођена у пољским породицама у Француској током 1920-их и 1930-их. Због чега су се неки Пољаци доселили у Француску? Након што је Пољска поново постала независна после Првог светског рата, јавио се озбиљан проблем пренасељености. С друге стране, Француска је у рату изгубила више од милион мушкараца и били су јој преко потребни рудари. Стога су у септембру 1919. француска и пољска влада потписале споразум о имиграцији. У Француској је 1931. живело 507 800 Пољака, од којих се велики број настанио у рударским крајевима на северу.

Марљиви пољски досељеници донели су са собом своју културу, заједно са снажним религиозним осећањима. „Мој деда Јозеф говорио је о Светом писму с дубоким поштовањем које му је усадио његов отац“, присећа се Антоан, који сада има 90 година. Недељом су пољске рударске породице облачиле своју најбољу одећу и ишле у цркву, као што су радиле у својој домовини, због чега су им се подсмевали неки Французи које религија није занимала.

Многи Пољаци су у региону Нор Па де Кале први пут дошли у контакт са Истраживачима Библије, који су тамо ревно проповедали од 1904. Почевши од 1915, Стражарска кула је излазила на пољском сваког месеца, док је Златни век (сада Пробудите се!) почео да излази на том језику 1925. Многим породицама су се допале библијске теме у тим часописима, као и књига Харфа Божја.

Антоанова породица је сазнала за Истраживаче Библије од његовог ујака, који је први пут био на њиховом састанку 1924. Те исте године су Истраживачи Библије одржали свој први већи скуп на пољском језику, у месту Брије ан Артоа. Након мање од  месец дана, у истом граду је представник главног седишта, Џозеф Ратерфорд, одржао јавно предавање на ком је било 2 000 људи. Тако велики број присутних, међу којима је било највише Пољака, оставио је дубок утисак на брата Ратерфорда. Зато им је рекао: „Јехова вас је довео у Француску да упознате истину. Сада ви и ваша деца морате помоћи Французима! Још увек има пуно посла око стварања ученика, а Јехова ће се побринути да буде радника који ће обавити тај задатак.“

Јехова је то и учинио! Ти објавитељи су свим срцем проповедали, баш као што су и вредно радили у рудницима. Неки од њих су се вратили у своју родну Пољску да би пренели другима драгоцену истину коју су сазнали. Међу онима који су отишли из Француске како би преносили добру вест широм Пољске били су Теофил Пјасковски, Шчепан Косјак и Јан Забуда.

Многи објавитељи пољског порекла остали су у Француској и наставили да ревно проповедају заједно с тамошњом браћом и сестрама. На конгресу одржаном 1926. у месту Сен ле Нобл, програм на пољском пратило је 1 000 присутних, а на француском њих 300. У Годишњаку за 1929. стајало је: „Током ове године се 332 Пољака крстило у знак предања Богу.“ Пре избијања Другог светског рата, од 84 скупштине у Француској 32 су биле пољске.

Пољска браћа и сестре у Француској путују на конгрес. На аутобусу је натпис „Јеховини сведоци“

Године 1947, многи Јеховини сведоци су прихватили позив који је пољска влада упутила својим грађанима, па су се вратили у Пољску. Међутим, и после њиховог одласка, резултати онога што су постигли са својим француским суверницима били су очигледни — те године је забележен пораст у броју објавитеља од 10 посто. Затим је у периоду од 1948. до 1950. уследио пораст од 20, 23, и чак 40 посто! Да би ти нови објавитељи били оспособљени за службу, француска подружница је 1948. наименовала прве покрајинске надгледнике. Од петорице који су одабрани, четворица су била Пољаци, међу којима је био Антоан Скалеки.

Многи Сведоци у Француској и даље носе пољска презимена својих предака, који су неуморно радили како у рудницима тако и у служби проповедања. И данас многи досељеници упознају истину у Француској. Било да се врате у своју домовину било да остану у свом новом дому, они ревно преносе добру вест о Краљевству, баш као и њихови претходници из Пољске. (Из наше архиве — Француска.)