Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула (издање за проучавање)  |  новембар 2014.

Питања читалаца

Питања читалаца

Како се врши наименовање старешина и слугу помоћника?

У првом веку наше ере, апостол Павле је рекао старешинама из скупштине у Ефесу: „Пазите на себе и на све стадо у ком вас је свети дух поставио за надгледнике, да пасете Божју скупштину, коју је Бог купио крвљу свог Сина“ (Дела 20:28). Коју улогу свети дух данас има у наименовању старешина и слугу помоћника?

Као прво, свети дух је водио писце Библије да запишу услове које неко мора испунити да би служио као старешина или слуга помоћник. Шеснаест захтева за старешине забележено је у 1. Тимотеју 3:1-7. Још неки предуслови могу се наћи у Титу 1:5-9 и у Јаковљевој 3:17, 18. Захтеви за слуге помоћнике наведени су у 1. Тимотеју 3:8-10, 12, 13. Као друго, они који препоручују и наименују браћу моле се за вођство Јеховиног духа док разматрају да ли неки брат у разумној мери удовољава библијским захтевима. Као треће, брат који је препоручен мора испољавати особине које су плод Божјег светог духа (Гал. 5:22, 23). Према томе, Божји дух је укључен у сваки корак у процесу наименовања.

Али ко заправо именује браћу? У прошлости су све препоруке за наименовање старешина и слугу помоћника прослеђиване подружници. Тамо су браћа коју је опуномоћило Водеће тело разматрала препоруке и доносила одлуке о наименовању. Потом је подружница обавештавала старешинство о одлуци. Старешине су обавештавале браћу о наименовању и питале их да ли желе да га прихвате и да ли заиста испуњавају услове за њега. На крају би пред скупштином било изнето обавештење о томе.

У првом веку су апостоли понекад именовали браћу за неке посебне задатке, као што је био случај кад су одредили седморицу браће да надгледају свакодневно дељење хране удовицама (Дела 6:1-6). Међутим, тај пример не показује да су апостоли такође именовали старешине и слуге помоћнике, јер су браћа о којој се ту говори можда служила као старешине и пре него што им је поверено ово посебно задужење. Како су се онда наименовања вршила у првом веку?

Премда се у Светом писму не наводе све појединости у вези с наименовањем браће у то доба, неки примери нам помажу да разумемо како је то изгледало. На пример, кад су се Павле и Варнава враћали  с првог мисионарског путовања, „у свакој скупштини поставили су им старешине, и уз молитву и пост поверили их Јехови, чији су верници постали“ (Дела 14:23). Годинама касније, Павле је писао свом сапутнику Титу: „Оставио сам те на Криту да исправиш оно што је мањкаво и да именујеш старешине по градовима, као што сам те упутио“ (Титу 1:5). По свему судећи, слично овлашћење је добио и Тимотеј, који је често путовао с апостолом Павлом (1. Тим. 5:22). Из тога је очигледно да су наименовања вршили покрајински надгледници, а не апостоли и старешине у Јерусалиму.

На темељу ових библијских примера, Водеће тело Јеховиних сведока донело је одлуку о измени начина наименовања старешина и слугу помоћника. Почев од 1. септембра 2014. наименовања се врше на следећи начин: Сваки покрајински надгледник пажљиво разматра препоруке у својој покрајини. Током посете скупштини, труди се да упозна браћу која су препоручена, сарађујући с њима у служби ако је то могуће. Након што са старешинством разговара о препорукама, покрајински надгледник има одговорност да наименује старешине и слуге помоћнике у својој покрајини. На тај начин се све одвија ближе узору из првог века.

Старешине разговарају с покрајинским надгледником о брату ког предлажу за наименовање (Малави)

Ко је све укључен у овај процес? Као и увек, „верни и разборити роб“ има одговорност да даје храну слугама (Мат. 24:45-47). То подразумева темељно истраживање Светог писма, уз вођство светог духа, да би се пружила упутства о примени библијских начела која у организационом погледу утичу на све скупштине у свету. Верни роб такође наименује све покрајинске надгледнике и чланове Одбора подружнице. Надаље, свака подружница пружа конкретну помоћ како би се упутства верног роба спровела у дело. Свако старешинство има важну дужност да добро размотри да ли браћа коју препоручују за задужења у Божјој скупштини испуњавају библијске услове за то. Сваки покрајински надгледник носи озбиљну одговорност да пажљиво и уз молитву размотри препоруке старешинстава и потом наименује браћу која испуњавају услове.

Кад знамо како се наименују старешине и слуге помоћници, још боље разумемо улогу светог духа у томе. Самим тим, с више поверења и поштовања гледамо на наименовану браћу у хришћанској скупштини (Јевр. 13:7, 17).

 Ко су два сведока који се спомињу у 11. поглављу Откривења?

У Откривењу 11:3 спомињу се два сведока који ће пророковати 1 260 дана. Затим се каже да ће их једна звер ’победити и убити‘. Али после „три и по дана“, на велико изненађење очевидаца, ова два сведока ће поново оживети (Откр. 11:7, 11).

Ко су та два сведока? Детаљи овог записа помажу нам да откријемо о коме је реч. Као прво, сазнајемо да „њих предочавају две маслине и два свећњака“ (Откр. 11:4). То нас подсећа на свећњак и две маслине из Захаријиног пророчанства. Маслине су предочавале „два помазаника“, то јест намесника Зоровавеља и првосвештеника Исуса, „који стоје поред Господара целе земље“ (Зах. 4:1-3, 14). Као друго, за два сведока се каже да чине чуда слична онима која су чинили Мојсије и Илија. (Упоредити Откривење 11:5, 6 с Бројевима 16:1-7, 28-35 и 1. Краљевима 17:1; 18:41-45.)

Шта је заједничка нит пророчанствима из Захарије и Откривења? У оба случаја, указује се на Божје помазане слуге које су предводиле његов народ током тешког времена кушњи. Стога, у испуњењу 11. поглавља Откривења, помазана браћа која су предводила у време успостављања Божјег Краљевства на небу 1914. проповедала су „у кострети“ три и по године.

Након што су завршили с проповедањем, ти помазаници су у симболичном смислу убијени тако што су послати у затвор на релативно кратак период, који је трајао симболична три и по дана. То је обрадовало непријатеље Божјег народа, који су мислили да су два сведока заустављена (Откр. 11:8-10).

Међутим, као што је и проречено, након три и по дана два сведока су враћена у живот. Ти верни помазани хришћани били су пуштени из затвора, али то није било све — Бог им је преко њиховог Господа, Исуса Христа, поверио посебан задатак. Године 1919. били су међу онима који су постављени за ’верног и разборитог роба‘, који ће се бринути о духовним потребама Божјег народа током последњих дана (Мат. 24:45-47; Откр. 11:11, 12).

Занимљиво је да се у Откривењу 11:1, 2 ови догађаји повезују с мерењем духовног храма. У 3. поглављу Малахије спомиње се слично прегледање духовног храма, након чега је уследило његово чишћење (Мал. 3:1-4). Колико дуго су трајали прегледање и чишћење? Од 1914. до прве половине 1919. године. Овај период обухвата и 1 260 дана (42 месеца) и симболична три и по дана из 11. поглавља Откривења.

Заиста смо радосни због свега што је Јехова предузео да би очистио себи народ који ревно чини добра дела (Титу 2:14). Такође ценимо пример који су оставили верни помазаници који су предводили током тог тешког периода и служили као симболична два сведока. *