Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) НОВЕМБАР 2014.

 ИЗ НАШЕ АРХИВЕ

Свитање у Земљи излазећег сунца

Свитање у Земљи излазећег сунца

За јавна предавања у Токију и Осаки одштампан је велики број позивница

ШЕСТОГ септембра 1926, један путујући надгледник се вратио из Сједињених Држава у родни Јапан да би служио као мисионар. Добродошлицу му је изразио једини претплатник на часопис Стражарска кула, који је већ основао групу за проучавање Библије у Кобеу. У том граду су 2. јануара 1927. Истраживачи Библије одржали свој први скуп у Јапану. Присуствовало је 36 особа, а крстило се њих 8. Био је то леп почетак. Али Јапан је тада имао 60 милиона становника. Како ће мала група Истраживача Библије успети да свим тим људима пренесе библијску истину?

У мају 1927, предузимљиви Истраживачи Библије су почели да најављују серију библијских говора, од којих је први требало да се одржи у Осаки. Постављали су рекламне сталке на тротоаре, велике паное по целом граду и послали су 3 000 позивница истакнутим људима. Поделили су 150 000 позивница и најављивали говор у најтиражнијим градским новинама. Позив је био одштампан и на 400 000 возних карата. На дан одржавања говора, из два авиона која су летела изнад Осаке бачено је 100 000 позивница. У дворану Асахи слило се око 2 300 људи који су желели да чују говор „Божје Краљевство је близу“. Будући да је дворана била дупке пуна, за још око 1 000 заинтересованих није било места. Након говора, преко 600 људи је остало кад је почео део с питањима и одговорима. У наредним месецима библијска предавања су одржана у Кјоту и другим градовима у западном делу Јапана.

Истраживачи Библије су у октобру 1927. организовали да се предавања одрже и у Токију. И овог пута су позвани угледни људи, међу којима су били премијер, чланови парламента, свештеници и официри. Говори су најављивани помоћу плаката, реклама у новинама, а одштампано је и 710 000 позивница. На три предавања која су одржана у јапанској престоници дошло је укупно 4 800 људи.

НЕУМОРНИ ПИОНИРИ

Кацуо и Хагино Мијура

Пионири су много допринели томе да порука о Краљевству стигне до сваког домаћинства. Међу првим пионирима била је Мацуе Иши, која је са својим супругом Џизом проповедала у три четвртине земље, од Сапора на северу, па у Сендају, Токију, Јокохами, Нагоји, Осаки, Кјоту, Окајами и Токушими. Сестра Иши и њена рођена сестра Сакико Танака су посећивале високе владине званичнике. У знак поштовања, биле су обучене у кимоно који се носио у формалним приликама. Један од тих људи је за затворске библиотеке наручио 300 комплета књига Харфа Божја и Избављење.

Кад су Кацуо Мијура и његова супруга Хагино прочитали књиге које им је дала сестра Иши, брзо су увидели да је то истина. Крстили су се 1931. и потом постали пионири. Нешто  пре 1930. истину су такође прихватили Харуичи и Тане Јамада, као и многи њихови рођаци. Њих двоје су почели да служе као пионири, а њихова ћерка Јукико је позвана да служи у Бетелу у Токију.

ПОСЕБНЕ ПРИКОЛИЦЕ

У приколици „Велики Јуј“ могло је да преноћи шест пионира

У то време је мало ко имао новца за аутомобил, а путеви су били веома лоши. Зато су Казуми Миноура и други млади пионири путовали и становали у посебним приколицама. Дали су им назив по Јују, енергичном израелском краљу који је возио бојна кола (2. Краљ. 10:15, 16). Три приколице су назвали „Велики Јуј“. Биле су дуге 2,2 метра, а широке и високе 1,9 метара. У свакој су могла да спавају шесторица пионира. Поред тога, у јапанској подружници је било направљено и 11 приколица названих „Мали Јуј“, које су превожене бициклом и имале су места за два пионира. Брат Кијичи Ивасаки, који је учествовао у њиховој изради, причао је: „Свака приколица је имала шатор, као и акумулатор који је обезбеђивао струју за осветљење.“ Пионири су ширили светлост истине по целом Јапану, а нераздвојни сапутник су им биле ове приколице које су вукли и гурали по брдима и долинама, од Хокаида на северу до Кјушуа на југу.

У „Малом Јују“ било је места за два пионира

Пионир Икумацу Ота је испричао: „Кад бисмо стигли у неки град, поставили бисмо приколицу на обали реке или на ливади. Најпре бисмо посетили угледне људе, као што је градоначелник, а потом бисмо нудили литературу од куће до куће. Након што бисмо обрадили цело подручје, ишли смо у следећи град.“

Дан кад се 36 Истраживача Библије окупило на свом првом састанку у Кобеу, могао би се назвати ’даном скромних почетака‘ (Зах. 4:10). Само пет година касније, то јест 1932, у Јапану је проповедало 103 пионира и објавитеља, који су уручили више од 14 000 књига. Данас је у Јапану одлично организовано и сведочење на јавним местима, а скоро 220 000 објавитеља преноси светлост истине широм Земље излазећег сунца (Из наше архиве — Јапан.)

Скице које је Кијичи Ивасаки нацртао за израду приколица у Бетелу