Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) ОКТОБАР 2014.

„Мислите на оно што је на небу“

„Мислите на оно што је на небу“

„Мислите на оно што је на небу, а не на оно што је на земљи“ (КОЛ. 3:2)

1, 2. (а) У каквој су се опасности у првом веку нашли хришћани у Колосима? (б) Који је савет апостол Павле дао Колошанима?

У ПРВОМ веку су се хришћани у Колосима нашли у опасности. Неки међу њима су сматрали да се и даље треба држати Мојсијевог закона и тако су стварали поделе у скупштини. Други су били поборници аскетизма, једног филозофског учења по коме себи треба ускратити свако задовољство. У настојању да оповргне та лажна учења, апостол Павле је Колошанима упутио једну посланицу у којој је стајало и следеће упозорење: „Пазите да вас неко не одмами филозофијом и празном преваром, што је засновано на људском предању, на начелима овог света, а не на Христовим учењима“ (Кол. 2:8).

2 Ако би ти помазани хришћани и даље размишљали о ’начелима овог света‘, они би тиме окренули леђа ономе што је Јехова учинио за њихово спасење (Кол. 2:20-23). У жељи да им помогне да не наруше своје пријатељство с Богом, Павле им је рекао: „Мислите на оно што је на небу, а не на оно што је на земљи“ (Кол. 3:2). Као Христова браћа, морали су непрестано имати на уму да ће добити нераспадљиво наслеђе,  које се ’за њих чува на небесима‘ (Кол. 1:4, 5).

3. (а) На коју наду мисле помазани хришћани? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

3 У наше време, помазани хришћани такође мисле на Божје небеско Краљевство и на своју наду да ће бити ’Христови сунаследници‘ (Римљ. 8:14-17). С друге стране, како они који се надају вечном животу на земљи могу применити Павлов савет? Како „друге овце“ могу мислити на „оно што је на небу“? (Јов. 10:16). Зашто је добро да размотримо пример древних Божјих слугу какви су били Аврахам и Мојсије, који су и поред потешкоћа мислили на оно што је на небу?

ШТА ЗНАЧИ МИСЛИТИ НА ОНО ШТО ЈЕ НА НЕБУ

4. Како Божје слуге које се надају вечном животу на земљи могу мислити на оно што је на небу?

4 Божје слуге које се надају вечном животу на земљи такође треба да мисле на оно што је на небу. Како? Тако што на прво место у свом животу стављају служење Јехови Богу и његовом Краљевству (Лука 10:25-27). У том погледу нам је Христ савршен пример (1. Петр. 2:21). Попут хришћана у првом веку, и ми смо на удару лажних учења, разних филозофија и материјалистичких ставова, који прожимају овај Сатанин поредак. (Прочитати 2. Коринћанима 10:5.) По узору на Исуса, неопходно је да будемо духовно будни како не бисмо поклекли пред таквим нападима.

5. Како можемо утврдити какав је наш став о материјалним стварима?

5 Да ли је овај свет почео да обликује наше гледиште о материјалним стварима? Наше мисли и дела обично су добар показатељ тога шта нам је у срцу. Исус је рекао: „Где је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце“ (Мат. 6:21). Да бисмо утврдили куда нас води наше срце, добро је да се повремено преиспитамо. Можемо поставити себи следећа питања: ’Колико времена проводим размишљајући о финансијама? Да ли ми много времена одлази на размишљање о послу, куповини и побољшању животног стандарда? Или се трудим да останем усредсређен на служење Јехови?‘ (Мат. 6:22). Исус је рекао да су они којима је најважније да ’скупљају благо на земљи‘ у опасности да наруше своје пријатељство с Јеховом (Мат. 6:19, 20, 24).

6. Како се можемо одупрети телесним жељама?

6 Пошто смо несавршени, тешко је одолети телесним жељама. (Прочитати Римљанима 7:21-25.) Ако бисмо остали без подршке Божјег светог духа, могло би нам се десити да се предамо ’делима таме‘, као што су ’разуздане гозбе и пијанке, блудничење и бесрамна дела‘ (Римљ. 13:12, 13). Уколико желимо да се одупремо ’ономе што је на земљи‘, то јест ономе што распаљује жеље тела, веома је важно да мислимо на оно што је на небу. Наравно, за тако нешто је неопходан труд. Зато је апостол Павле рекао: „Бијем своје тело и држим га у покорности као роба“ (1. Кор. 9:27). Сасвим је јасно да не смемо повлађивати себи ако желимо да останемо у трци за живот. У наставку чланка биће речи о томе како су у древно доба два човека ’угодила Богу‘ (Јевр. 11:6).

АВРАХАМ ЈЕ „ВЕРОВАО ЈЕХОВИ“

7, 8. (а) Које потешкоће су имали Аврахам и Сара? (б) На шта се Аврахам усредсредио?

7 Аврахам је спремно послушао Јехову када му је рекао да се  пресели у хананску земљу. Пошто је Аврахам имао веру и био послушан, Јехова је с њим склопио савез рекавши: „Од тебе ћу начинити велик народ, благословићу те“ (Пост. 12:2). Међутим, године су пролазиле, а Аврахам и његова жена Сара још увек нису имали деце. Аврахам се можда питао да ли је Јехова заборавио шта му је обећао. Осим тога, живот у Ханану није био лак. Аврахам је са свим својим домаћинством напустио свој дом и рођаке у Уру, једном развијеном граду у Месопотамији. Путовали су више од 1 600 километара да би дошли до Ханана, а тамо су живели под шаторима, претрпели глад и били у опасности од разбојника (Пост. 12:5, 10; 13:18; 14:10-16). Па ипак, нису пожелели да се врате лагодном животу у Уру. (Прочитати Јеврејима 11:8-12, 15.)

8 Аврахам није мислио на „оно што је на земљи“, већ је „веровао Јехови“ (Пост. 15:6). Он се усредсредио на оно што му је Бог обећао и тако је мислио на оно што је на небу. Зато је Свевишњи Бог наградио Аврахама због његове вере када му се појавио и рекао: „’Молим те, погледај небеса и преброј звезде, ако их можеш пребројати.‘ Затим рече: ’Толико ће бити твог потомства‘“(Пост. 15:5). То је сигурно много значило Аврахаму. Сваки пут када је погледао звездано небо, Аврахам је могао да се подсети на то да му је Јехова обећао да ће умножити његово потомство. Када је дошло време које је Бог одредио, Аврахам је заиста добио потомка, као што му је и било обећано (Пост. 21:1, 2).

9. Како нам Аврахамов пример може помоћи да будемо заокупљени духовним активностима?

9 Попут Аврахама, ми чекамо да се испуни оно што нам је Бог обећао (2. Петр. 3:13). Ако не будемо мислили на оно што је на небу, можда ће нам се учинити да испуњење тих обећања касни, а то ће можда негативно утицати на нашу ревност. Рецимо, да ли смо се нечега одрекли да бисмо били пионири или да бисмо на неки други начин више служили Јехови? Ако јесмо, то је за сваку похвалу. Да ли те жртве сада видимо у другачијем светлу? Немојмо заборавити да је Аврахам имао у мислима „град који има праве темеље“ (Јевр. 11:10). Он је „веровао Јехови, и он га је због тога сматрао праведним“ (Римљ. 4:3).

МОЈСИЈЕ ЈЕ ’ВИДЕО НЕВИДЉИВОГ‘

10. Шта је обележило Мојсијеву младост?

10 Мојсије је такође мислио на оно што је на небу. У младости је био „поучен свој египатској мудрости“, при чему није реч о образовању које је било доступно свим Египћанима. Египат је у то време био светска сила, а Мојсије је чак живео на фараоновом двору. Сасвим је разумљиво што је он, захваљујући свом високом образовању, постао „силан у речима и делима“ (Дела 7:22). Можемо само да претпоставимо какве је све прилике имао пред собом. Па ипак, Мојсије се усредсредио на нешто далеко узвишеније, то јест на вршење Божје воље.

11, 12. Шта је Мојсије посебно ценио и како то знамо?

11 По свему судећи, још док је Мојсије био мали, његова мајка Јохаведа поучавала га је о Јехови. За Мојсија је знање о Јехови било далеко вредније од било ког богатства. Зато се одрекао свих повластица које је могао имати као члан фараонове породице. (Прочитати Јеврејима 11:24-27.) Мојсије је мислио на оно што је на небу зато што  је упознао Јехову и развио веру у њега.

12 Мојсије је добио најбоље образовање свог доба. Међутим, знање које је стекао у Египту није користио да се прослави или обогати. Он је ’одбио да се зове сином фараонове кћери и радије је изабрао да буде злостављан заједно с Божјим народом него да привремено ужива у греху‘. Оно што је сазнао о Богу навело га је да врши његову вољу.

13, 14. (а) Како је Мојсије развио особине које су му биле потребне? (б) Како се можемо угледати на Мојсија?

13 Мојсије је веома ценио Јехову и његов народ. Када је имао 40 година, мислио је да је спреман да избави Божји народ из Египта (Дела 7:23-25). Међутим, било му је потребно још нешто пре него што би му Јехова поверио тај задатак. Требало је да развије понизност, стрпљење, благост и самосавладавање (Посл. 15:33). Мојсију је била потребна обука која ће га припремити за предстојеће тешкоће. Служећи неколико деценија као пастир, Мојсије је развио особине које је Бог желео да види код њега.

14 Колико су године које је провео као пастир обликовале Мојсија? Божја Реч каже да је он постао „најкроткији човек на земљи“ (Бр. 12:3). Развио је понизност, што му је олакшало да буде стрпљив док помаже разним људима да реше своје проблеме (Изл. 18:26). Слично томе, можда и ми треба да стекнемо одређене особине које ће нам помоћи да преживимо ’велику невољу‘ и уђемо у Божји праведан нови свет (Откр. 7:14). Да ли смо у стању да будемо у добрим односима с другима, укључујући и оне за које сматрамо да су превише темпераментни или преосетљиви? На месту је да послушамо савет апостола Петра, који је својим суверницима рекао: „Свакога поштујте, сву браћу волите“ (1. Петр. 2:17).

МИСЛИМО НА ОНО ШТО ЈЕ НА НЕБУ

15, 16. (а) Зашто је важно да размишљамо о ономе што је исправно? (б) Зашто Божје слуге треба да се примерно понашају?

15 Живимо у ’нарочито тешким временима‘ (2. Тим. 3:1). Зато је веома важно да размишљамо о ономе што је исправно, јер ће нам то помоћи да останемо духовно будни (1. Сол. 5:6-9). Погледајмо како то можемо чинити на три подручја нашег живота.

16 Наше понашање. Апостол Петар је нагласио колико је важно да наше понашање буде примерно. Он је рекао: „Нека ваш живот међу људима из света буде узоран, да би они, видевши ваша добра дела [...] славили Бога“ (1. Петр. 2:12). Без обзира на то да ли смо код куће, на послу или у школи, да ли се рекреирамо или смо у служби проповедања, трудимо се да својим понашањем прославимо Јехову. Наравно, сви смо несавршени и зато грешимо (Римљ. 3:23). Међутим, наша несавршеност нас неће надвладати ако се и даље будемо ’борили у доброј борби вере‘ (1. Тим. 6:12).

17. Како се можемо угледати на Христа Исуса што се тиче начина размишљања? (Видети слику на почетку чланка.)

17 Наш начин размишљања. Да бисмо се примерно понашали, морамо размишљати на исправан начин. Апостол Павле је рекао: „Размишљајте онако како је размишљао и Христ Исус“ (Фил. 2:5). Какав је био Исус? Био је понизан и због тога је био самопожртвован у својој служби. Најважније му је било да проповеда добру вест  о Божјем Краљевству (Мар. 1:38; 13:10). За Исуса је Божја Реч била највећи ауторитет (Јов. 7:16; 8:28). Он је савесно проучавао свете списе како би могао да цитира из њих и да заступа и објашњава оно што стоји у њима. Ако настојимо да будемо понизни и ревни у служби проповедања и марљиви у проучавању Библије, наш начин размишљања биће сличнији Христовом.

Исусу је било најважније да проповеда добру вест о Божјем Краљевству (Видети 17. одломак)

18. Како треба да служимо Јехови?

18 Наше залагање у служби проповедања. Јехова је одредио да се у „Исусово име савије свако колено оних који су на небу и оних који су на земљи“ (Фил. 2:9-11). Па ипак, и поред свог узвишеног положаја, Исус ће се на крају понизно подложити вољи свог Оца, а то се очекује и од нас (1. Кор. 15:28). Како то можемо учинити? Тако што ћемо се свим срцем залагати у служби која нам је поверена, наиме у стварању ученика од људи из свих народа (Мат. 28:19). Осим тога, од нас се очекује да „чинимо добро свима“, то јест нашим ближњима и нашој браћи (Гал. 6:10).

19. Шта би било добро да одлучимо?

19 Сигурно смо захвални Јехови што нас подсећа на то да треба да мислимо на оно што је на небу. Да бисмо то и даље чинили, неопходно је да „истрајно трчимо трку која је пред нама“ (Јевр. 12:1). Чврсто одлучимо да све што чинимо чинимо „целом душом као Јехови“, свом небеском Оцу, а он ће нас наградити за наш труд (Кол. 3:23, 24).