Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) АВГУСТ 2014.

 ИЗ НАШЕ АРХИВЕ

Драма „Еурека“ помогла је многима да упознају истину

Драма „Еурека“ помогла је многима да упознају истину

„ЕУРЕКА!“ Овај узвик радости приликом неког открића значи „нашао сам“ и често се могао чути током златне грознице у Калифорнији у 19. веку када су многи трагали за златом. Међутим, Чарлс Расел и други Истраживачи Библије пронашли су нешто много драгоценије — библијску истину. Имали су велику жељу да поделе с другима то што су сазнали.

До лета 1914, већ су милиони људи у великим градовима видели „Фото-драму стварања“, осмочасовну презентацију коју је направило Међународно удружење истраживача Библије. Ова библијска презентација с филмовима, живописним слајдовима у боји, занимљивом нарацијом и пријатном класичном музиком водила је гледаоце кроз људску историју, од стварања света па све до краја Христове хиљадугодишње владавине (Откр. 20:4). *

Међутим, појавило се питање како доћи до људи који су духовно гладни, а живе у мањим местима или селима? Зато су Истраживачи Библије у августу 1914. почели с приказивањем драме „Еурека“. То је била скраћена верзија „Фото-драме стварања“, без филмских сцена. За њено приказивање користила се лако преносива опрема. Постојале су три врсте ове скраћене верзије драме, свака на неколико језика. Једна је названа „Еурека икс“ и она је имала све снимљене библијске говоре и музику. „Еурека ипсилон“ је осим тих снимака имала и слајдове у боји. И на крају „Еурека — породична драма“, која је имала неколико говора и неколико песама, била је намењена кућној употреби. Могли су се набавити и фонографи по приступачним ценама, као и опрема за пројектовање.

За приказивање слајдова у боји коришћен је пројектор

Пошто за ове верзије драме није био потребан пројектор за филмове нити велико платно, Истраживачи Библије су их могли бесплатно приказивати на сеоским подручјима и тако доћи до људи који никада раније нису чули поруку о Краљевству. „Еурека икс“, на којој се налазио само звучни запис могла се пуштати независно од тога које је доба дана. Пројектор који се користио за приказивање слајдова у оквиру „Еуреке ипсилон“ могао је радити без струје, уз помоћ карбидне лампе. „Могли смо приказивати те слике на готово сваком месту“, писало је у једном финском издању Стражарске куле. И стварно је било тако!

Захваљујући томе, Истраживачи Библије нису морали да изнајмљују велика позоришта већ су проналазили објекте чије коришћење нису морали да плате, као што су школске учионице, суднице, железничке станице, а понекад су приказивали драму чак и у дневној соби неке веће куће. Често се дешавало да браћа приказују драму под ведрим небом, на импровизованом платну,  направљеном од великог чаршава причвршћеног за један од зидова неког амбара. Ентони Хембук је написао: „Понекад би неки фармер направио мало гледалиште у свом воћњаку тако што би поређао неколико балвана на којима су људи седели и пратили програм.“ Браћа и сестре који су учествовали у приказивању драме користили су запрежна кола, која су звали „Драмска кола“, за превоз опреме, пртљага и посуђа.

Неким пројекцијама је присуствовала само шачица људи, а на неке је дошло на стотине њих. У једном месту у Сједињеним Државама у коме је било 150 становника, приказивањима драме присуствовало је укупно 400 људи. У једном другом месту, неки су препешачили осам километара да би видели презентацију. Шарлот Алберг из Шведске, у чијој малој кући су се окупили људи из комшилука каже да их је драма „дубоко дирнула“. У Аустралији је у једном забаченом рударском граду око 1 500 људи дошло на пројекцију. У Стражарској кули је писало да су у средњим и вишим школама „професори и ђаци просто били очарани сликама, као и говорима и музиком који су пуштани на фонографу“. Драма „Еурека“ је била популарна чак и у местима у којима је било биоскопа.

ЗАЛИВАЊЕ СЕМЕНА ИСТИНЕ

Истраживачи Библије су у то време били организовани у групе које су називали библијским разредима. Настојали су да оснивају нове разреде тако што су из сваког разреда слали говорнике који би другима пренели библијску истину. Драма „Еурека“ им је веома помогла у томе. Тешко је утврдити колико је особа погледало ову скраћену фото-драму. Неке верзије ове драме су се увек изнова приказивале. Осим тога, 1915. године је од 86 тимова који су приказивали ову драму само њих 14 редовно извештавало о пројекцијама. Премда нажалост немамо тачан број, неки подаци показују да је до краја те године ову драму погледало преко милион људи. Око 30 000 њих је затражило библијску литературу.

Драма „Еурека“ је можда оставила тек бледи траг у историји, али по свему судећи погледали су је милиони људи широм света, од Аустралије до Аргентине, од Јужноафричке Републике до Велике Британије, Индије и Кариба. Многи од њих су тако у Библији пронашли истину која је вреднија од злата и могли су узвикнути: „Еурека!“

^ одл. 4 Видети чланак „Из наше архиве — Стогодишњица легендарног филма о вери“, који је изашао у Стражарској кули од 15. фебруара 2014, на странама 30-32.