Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) МАЈ 2014.

’Моја је храна да вршим Божју вољу‘

’Моја је храна да вршим Божју вољу‘

Шта ти у животу причињава посебно задовољство? Да ли су то везе које остварујеш с другим људима, као што је брак, подизање деце или неговање пријатељстава? Вероватно уживаш и у оброцима са онима које волиш. Међутим, као Божји слуга сигурно налазиш право задовољство и у вршењу Божје воље, проучавању Божје Речи и проповедању добре вести.

Давид, краљ древног Израела, у једном псалму којим је величао Створитеља рекао је: „Боже мој, ја уживам у вршењу воље твоје, и закон је твој дубоко у мени“ (Пс. 40:8). Иако су га у животу притискали многи проблеми, Давид је заиста уживао у томе да врши Божју вољу. Наравно, он није једини који је налазио задовољство у томе.

Апостол Павле је речи из Псалма 40:8 применио на Месију, то јест Христа. Написао је: „Улазећи у свет, он [Исус] каже: ’„Жртву и принос ниси хтео, него си ми припремио тело. Нису ти биле по вољи жртве паљенице и жртве за грех.“ Тада сам рекао: „Ево, дошао сам — у свитку књиге писано је о мени — да вршим твоју вољу, Боже“‘“ (Јевр. 10:5-7).

Док је био на земљи, Исус је волео да посматра природу, да проводи време с пријатељима и да с њима ужива у оброцима (Мат. 6:26-29; Јов. 2:1, 2; 12:1, 2). Међутим, оно што га је највише занимало и у чему је највише уживао било је вршење воље његовог небеског Оца. Једном приликом је рекао: „Моја је храна да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело“ (Јов. 4:34; 6:38). Он је својим ученицима открио у чему је тајна праве среће. Зато су они с великом радошћу и ревношћу преносили другима добру вест о Краљевству (Лука 10:1, 8, 9, 17).

„ИДИТЕ И СТВАРАЈТЕ УЧЕНИКЕ“

Исус је својим следбеницима дао следећу заповест: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да се држе свега што сам вам заповедио. И ја сам с вама у све дане до свршетка овог поретка“ (Мат. 28:19, 20). То значи да ми као његови следбеници треба да проповедамо људима где год их има, да одржавамо контакт са онима који су заинтересовани и да проучавамо  Библију с њима. Све то нам може донети много радости.

Љубав нас подстиче да наставимо с проповедањем и онда када су људи равнодушни

Било да се људи занимају за нашу поруку или не, наш став према служби је кључни фактор који ће одредити да ли ћемо уживати у њој. Зашто настављамо да објављујемо добру вест чак и када су људи равнодушни? Зато што знамо да је проповедање и стварање ученика израз наше љубави према Богу и људима. Заправо, у питању је живот, како наш тако и живот људи око нас (Језек. 3:17-21; 1. Тим. 4:16). Погледајмо сада шта је све помогло неким нашим суверницима да задрже или обнове ревност за службу на подручјима на којима није лако проповедати.

ИСКОРИСТИ СВАКУ ПРИЛИКУ

Неки објавитељи постижу одличне резултате у служби користећи одговарајућа питања. Наша сестра Амалија је једног јутра у парку приметила човека који је читао новине. Пришла му је и питала га да ли је прочитао неку добру вест. Када је одговорио да није, она је рекла: „Желела бих да вам пренесем добру вест о Божјем Краљевству.“ То је заинтересовало овог човека, тако да је почео да проучава Библију. Заправо, Амалија је у том парку започела три библијска студија.

Џенис на своје радно место гледа као на подручје за проповедање. Када су се један радник обезбеђења и једна њена колегиница заинтересовали за један чланак из Стражарске куле, Џенис се понудила да им редовно доноси нова издања. Затим је исто то предложила још једној колегиници, која је била задивљена разноликошћу тема које се обрађују у Стражарској кули и Пробудите се! То је навело још једну колегиницу да пита да ли и она може да добија наше часописе. „Јехова ме је стварно благословио“, каже Џенис. Сада 11 њених колега чита наше часописе.

БУДИ ОПТИМИСТА

Када је разговарао са браћом и сестрама о томе како могу бити ефикаснији у служби од куће до куће, један путујући надгледник им је препоручио да на крају разговора с људима на подручју не кажу само да ће навратити неки други дан. Он је предложио да их питају: „Могу ли вам показати како да боље упознате Библију?“ или: „Који дан и које време би вам одговарали да наставимо наш разговор?“ Он је известио да су браћа и сестре у једној скупштини на овај начин започели 44 библијска студија током једне седмице.

Искуство је показало да је најбоље што пре посетити особу која се заинтересовала за нашу поруку — можда чак у року од неколико дана. Зашто? То ће показати да стварно желимо да помогнемо људима да разумеју Библију. Када је једној жени постављено питање зашто је почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима, она је одговорила:  „Зато што сам видела да им је стварно стало до мене.“

Могли бисмо питати особу с којом смо разговарали: „Могу ли вам показати како да боље упознате Библију?“

Када се вратила из Школе за пионире, Мадаи је убрзо водила 15 библијских студија, а пет је предала другим објавитељима. Неке особе с којима проучава Библију почеле су да редовно долазе на састанке. Шта јој је помогло да почне да проучава Библију са толико људи? У школи је разумела колико је важно да буде упорна у томе да пронађе људе који су се заинтересовали за библијску поруку. Једна друга сестра која је многима помогла да упознају истину из Библије рекла је: „Схватила сам да је истрајност у обављању накнадних посета кључни фактор у помагању особама које желе да упознају Јехову.“

Биће очигледно да нам је заиста стало до оних који желе да боље упознају Библију ако настојимо да их што пре поново посетимо

Накнадне посете и проучавање Библије с неким захтевају од нас доста труда. Међутим, награде премашују било какву жртву. Ако се свесрдно залажемо у служби проповедања, можемо помоћи другима да „добро упознају истину“, а од тога зависи њихово спасење (1. Тим. 2:3, 4). То нам може донети радост и задовољство који се ни са чим не могу мерити.