Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) МАРТ 2014.

Како бринути о остарелим родитељима

Како бринути о остарелим родитељима

„Дечице, немојмо волети само речју и језиком, него делом и истином“ (1. ЈОВ. 3:18)

1, 2. (а) Које проблеме имају многе породице и која се питања намећу? (б) Како родитељи и деца могу изаћи на крај с тим проблемима?

ЗАИСТА је веома болно када схватимо да наши родитељи, некада здрави и јаки, више не могу да брину о себи. Неки су доживели тако нешто када је њихов родитељ сломио кук, оболео од деменције или неке друге тешке болести. А ту је и друга страна медаље. И старијима може тешко пасти да признају да због нарушеног здравља или других околности више не могу да се старају о себи (Јов 14:1). Шта се тада може учинити? Како се можемо бринути о њима?

2 У једном чланку о помагању старијима пише: „Можда у кругу породице није лако разговарати о проблемима које доноси старост. Али ако су чланови породице разговарали о могућностима које имају и ако су утврдили шта могу да учине, лакше ће се снаћи шта год да се деси.“ Веома је важно обавити такав разговор, јер старост неминовно са собом носи одређене проблеме. Па ипак, можемо се донекле припремити и унапред донети неке одлуке. Погледајмо сада како чланови породице у духу љубави могу заједнички наћи решења за неке проблеме.

 ПРИПРЕМИТИ СЕ НА ВРЕМЕ ЗА ’ЗЛЕ ДАНЕ‘

3. Шта чланови породице треба да ураде када родитељи више не могу да брину о себи? (Видети слику на почетку чланка.)

3 Већина старијих ће доживети време када неће моћи да се брину о себи и када ће зависити од туђе помоћи. (Прочитати Проповедника 12:1-7.) Они и њихова деца тада треба да сагледају каква им је помоћ потребна и да пронађу одговарајућа решења. Обично је добро да се чланови породице састану како би разговарали о међусобној сарадњи, потребама родитеља и ономе што могу учинити. Сви они, а посебно родитељи, треба да отворено кажу шта мисле и да трезвено сагледају чињенице. Они би могли разговарати о томе да ли родитељи уз додатну помоћ могу и даље бити у свом дому. * Могу разговарати и о томе шта сваки члан породице може учинити за родитеље (Посл. 24:6). На пример, нека деца се можда могу свакодневно старати о својим родитељима док им друга могу помагати у финансијском погледу. Сви треба да разумеју да свако од њих има своју улогу. Међутим, с временом се њихове околности могу променити и тада ће можда бити потребно да се чланови породице замене у обављању неких послова.

4. Коме се они који брину о остарелим родитељима могу обратити за помоћ?

4 Уколико треба да преузмемо бригу о остарелом родитељу, веома је важно да се што боље упознамо с његовим стањем. Ако ће родитељу због неког обољења с временом бити све теже, добро је да се информишемо о томе какве тешкоће могу касније наступити (Посл. 1:5). Било би добро да се обратимо установама које пружају помоћ старијима. Могли бисмо се распитати да ли би наш родитељ могао добити неку помоћ, која би нам омогућила да се боље и лакше бринемо о њему. Све те промене у породици могу код нас изазвати читав низ емоција. На пример, можда смо збуњени, узнемирени или имамо осећај губитка. Могли бисмо се поверити неком добром пријатељу. Што је најважније, неопходно је да се у молитви поверимо Јехови. Он ће нам дати унутрашњи мир који ће нам помоћи да изађемо на крај са сваком ситуацијом (Пс. 55:22; Посл. 24:10; Фил. 4:6, 7).

5. Зашто је добро благовремено прикупити информације које се тичу бриге о старијима?

5 Неке породице са остарелим родитељима благовремено су поразговарале о томе које им могућности стоје на располагању. Рецимо, да ли би било практично да родитељ живи са неким од своје деце или да иде у старачки дом, или пак постоје неке друге могућности. Они су на време схватили да их ’невоља и патња‘ могу изненадити и припремили су се за њих (Пс. 90:10). Али многи то нису учинили и зато су, када је њиховом остарелом родитељу хитно затребала помоћ, морали у журби доносити важне одлуке. Један стручњак је рекао да је то „као по правилу најгори могући тренутак за доношење таквих одлука“. У тако напетој ситуацији чак може доћи и до свађе. С друге стране, захваљујући благовременом планирању свима ће бити лакше да се привикну на промене (Посл. 20:18).

Чланови породице треба да разговарају о томе како се могу збринути потребе родитеља (Видети одломке 6-8)

6. Зашто је добро разговарати о томе где ће родитељи живети кад остаре?

6 Некима је можда непријатно да разговарају с родитељима о променама у кући или о евентуалном пресељењу. Међутим, многи су рекли да су тек касније увидели колико је било добро што су с родитељима разговарали о томе. Зашто сматрају да је то било добро? Зато што је много лакше разговарати о томе пре него што настану  проблеми. Тако имају прилику да се у духу љубави и разумевања припреме за промене које ће можда наступити. Чак и ако родитељи желе да остану у својој кући и да што дуже буду самостални, добро је да с децом разговарају о томе какву би помоћ желели ако би им она била потребна.

7, 8. О чему чланови породице треба да разговарају и зашто?

7 Током таквих разговора, родитељи треба да кажу деци шта желе, какве су им финансијске могућности и шта би им највише одговарало. Захваљујући томе, она ће моћи да донесу одговарајуће одлуке уколико родитељи то не буду могли. Деца ће вероватно уважити њихове жеље и настојати да им у што већој мери омогуће да буду самостални (Еф. 6:2-4). На пример, да ли родитељи очекују да им неко од деце понуди да се преселе код њега и његове породице или очекују нешто друго? Они треба да буду реални и да имају на уму да вероватно неће сви делити њихово мишљење, као и то да је и њима и њиховој деци потребно време да ускладе размишљања.

8 Сви чланови породице треба да разумеју да се планирањем и разговором могу предупредити многи проблеми (Посл. 15:22). То се односи и на питања повезана с лечењем. Обавезно треба разговарати о тачкама које су наведене у Посебној медицинској пуномоћи коју користе Јеховини сведоци. Свако има право на то да добије информације о лечењу које му се нуди, као и на то да одлучи да ли ће га прихватити. У том погледу старији могу изнети своје жеље путем унапред припремљеног упутства. У земљама у којима је то законски могуће, они могу поверити некоме да буде њихов пуномоћник, који ће се постарати за то да се поштују њихове жеље што се тиче лечења. Било би добро да старији, они који брину о њима и пуномоћници имају код себе копије докумената који ће им бити потребни у неким хитним случајевима. Неки старији су решили да такву документацију држе са својим тестаментом и другим важним документима који се тичу осигурања, финансија, контакта с државним службама и слично.

КАДА СЕ ПРОМЕНЕ ОКОЛНОСТИ

9, 10. Када ће родитељима бити посебно потребна помоћ њихове деце?

9 Чланови породице најчешће желе да старији буду самостални колико год им то дозвољава њихово стање. Они можда и даље могу да припремају себи оброке, да чисте кућу, узимају лекове и контактирају с другима. Имајући то у виду, њихова деца вероватно неће морати да се превише укључују у њихове свакодневне активности. Али с временом може доћи до тога да се родитељи све теже крећу, да не могу ићи у куповину или да постају доста заборавни. Деца тада треба да нешто предузму.

10 У великом броју случајева последице старења су сметеност, депресија, неконтролисано пражњење бешике и црева, губитак вида, слуха и  памћења. Али такве сметње се вероватно могу медицинским путем ублажити и зато деца треба одмах да реагују када тако нешто примете. У неком тренутку може доћи до тога да морају преузети бригу о стварима које је родитељ раније сам обављао. Можда уместо њих морају плаћати рачуне, подмиривати неке друге обавезе, возити их код лекара и друго (Посл. 3:27).

11. Шта ће помоћи родитељима да се лакше навикну на промене?

11 Ако је очигледно да здравствено стање родитеља неће бити боље, онда вероватно треба променити начин на који им се пружа помоћ или променити нешто у кући у којој живе. Што су промене мање, биће им лакше да се навикну на њих. Ако деца живе далеко од родитеља, можда се могу побринути да неки суверник или комшија редовно посећује њихове родитеље и да их обавештава о њиховом стању. Да ли им је само потребна помоћ око кувања и чишћења? Да ли ће им мање измене у дому олакшати да се крећу по кући и да буду безбеднији док користе купатило и слично? Можда би им помоћ геронто-домаћице омогућила да сачувају извесну меру самосталности. Међутим, ако за њих није безбедно да живе сами, неопходно је да добију сталну помоћ. Каква год да је ситуација, било би добро да се чланови њихове породице распитају да ли они испуњавају услове за неки вид помоћи коју обезбеђује држава. * (Прочитати Пословице 21:5.)

ШТА СУ НЕКИ ПРЕДУЗЕЛИ

12, 13. Како они који не живе близу својих родитеља могу показати да их поштују и да брину о њима?

12 Деца сигурно желе да својим родитељима обезбеде све што им је потребно. Захваљујући томе што знају да су потребе њихових родитеља задовољене, они нису толико забринути. Међутим, због других обавеза, многи не живе близу својих родитеља. Неки од њих користе годишњи одмор да буду с родитељима и помогну им у обављању кућних послова који су за њих претешки. Деца могу показати родитељима да их воле тако што ће им се редовно или чак свакодневно јављати телефоном, писмима или мејлом (Посл. 23:24, 25).

13 Каква год да је породична ситуација, треба видети шта је свакодневно потребно родитељима. Када неко не живи близу својих родитеља који су Сведоци, може потражити савет од старешина у њиховој скупштини. Сигурно треба и да целу ту ситуацију укључи у своје молитве. (Прочитати Пословице 11:14.) Деца треба да поштују своје родитеље чак и када они нису у истини (Изл. 20:12; Посл. 23:22). Наравно, неће све породице донети исте одлуке. Неки су решили да се родитељи преселе код њих или ближе њима. Међутим, то није увек могуће. Због тога што не желе да оптерете своју децу, неки родитељи би радије да живе сами. Неки имају довољно средстава да плаћају неког да им помаже око одређених ствари, што им можда и више одговара (Проп. 7:12).

14. На које проблеме могу наићи они који су преузели већи део бриге о родитељима?

14 Изгледа да у многим породицама већи део бриге о родитељима пада на једно дете, можда на оно које живи најближе њима. Али они који су у таквој ситуацији не би смели да због бриге о родитељима запоставе потребе своје породице. И они сигурно имају границе што се тиче времена и снаге. Можда ће се и њихове околности променити па ће због тога бити потребно да се брига о родитељима другачије организује. Да ли је један члан породице у том смислу преузео на себе превише посла? Да ли би се остали могли више укључити, можда тако  што ће се смењивати у бризи о родитељима?

15. Шта се може учинити да члан породице који брине о родитељима не буде потпуно исцрпљен?

15 Када родитељи не могу да функционишу без туђе помоћи, постоји опасност да члан породице који брине о њима буде потпуно исцрпљен (Проп. 4:6). Деца сигурно желе да учине за њих све што могу, али можда ће с временом испуњавање неких одговорности почети да превазилази њихове снаге. Уколико дођу у такву ситуацију, веома је важно да буду реални и да се некоме обрате за помоћ. Ако им други повремено прискоче у помоћ, могуће је да они неће прерано размишљати о томе да родитеље сместе у старачки дом.

16, 17. С којим потешкоћама се чланови породице могу сусрести док брину о родитељима и шта ће им помоћи да изађу на крај с тим? (Видети и оквир „Захвална својим родитељима“.)

16 Сигурно није лако посматрати како године остављају траг на нашим родитељима. Многи који брину о родитељима у одређеној мери се боре с тугом, забринутошћу, фрустрацијом, љутњом, осећајем кривице, па чак и гневом. Понекад родитељ може рећи нешто грубо или бити незахвалан. Ако се то деси, не треба се одмах наљутити. Један психолог је рекао: „Најбоље ћете се изборити са осећањима, а посебно с негативним, ако признате себи да су се код вас јавила. Немојте их порицати нити пребацивати себи што их имате.“ Добро је да се о томе разговара с брачним другом, неким чланом породице или добрим пријатељем. На тај начин се може трезвено размислити о својим емоцијама.

17 Чланови породице с временом могу увидети да више нису у стању да брину о родитељу и да је неопходно да га сместе у одговарајућу установу. Једна наша сестра је скоро сваког дана посећивала своју мајку, која је била у старачком дому. Она је рекла: „Наша породица једноставно није могла да 24 часа дневно пружи мами потребну негу. Није нам било лако да одлучимо да је сместимо у старачки дом. То нам је изузетно тешко пало. Али било је то најбоље за њу током последњих месеци њеног живота и она је то прихватила.“

18. У шта могу бити уверени они који брину о својим родитељима?

18 Није нимало лако бринути о остарелим родитељима и то је прилично захтевно у емоционалном погледу. Једноставно не постоји неки скуп исправних одлука што се тиче бриге о родитељима. Па ипак, благовремено планирање, добра сарадња, отворена комуникација и, што је најважније, горљива молитва, могу нам помоћи да покажемо поштовање према родитељима. Сазнање да смо им обезбедили оно што им је потребно може нам пружити задовољство. (Прочитати 1. Коринћанима 13:4-8.) Изнад свега, можемо бити уверени да ћемо имати мир који Јехова даје онима који поштују своје родитеље (Фил. 4:7).

^ одл. 3 Одлука коју ће донети родитељи и деца вероватно ће зависити од средине у којој живе. Негде је сасвим нормално, па чак и пожељно да више генерација једне породице живи под истим кровом или да се често посећују.

^ одл. 11 Они чији остарели родитељи још увек живе сами треба да се побрину да неко поуздан има кључеве од њихове куће тако да у неком хитном случају може реаговати.