Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула (издање за проучавање)  |  децембар 2013.

Не дозволимо ничему да нас ’поколеба у просуђивању‘

Не дозволимо ничему да нас ’поколеба у просуђивању‘

’Молимо вас, браћо, не дајте се брзо поколебати у просуђивању‘ (2. СОЛ. 2:1, 2)

1, 2. Зашто је превара уобичајена у овом свету и у ком облику се понекад јавља? (Видети слику на почетку чланка.)

ПРЕВАРЕ, подвале и сплетке су постале нешто уобичајено у овом свету. Али то не треба да нас изненади. Захваљујући ономе што пише у Библији, знамо да је Сатана Ђаво мајстор преваре и да он влада овим светом (1. Тим. 2:14; 1. Јов. 5:19). Како се ближи крај овог злог света, Сатана је све гневнији, јер зна да има још само „мало времена“ (Откр. 12:12). Зато можемо очекивати да ће они који су под његовим утицајем све више прибегавати непоштењу и лажима, и да ће им посебна мета бити они који служе Јехови.

2 У средствима информисања се понекад износе нетачне тврдње и отворене лажи о Јеховиним слугама и њиховим веровањима. Те неистине се шире путем новинских чланака, телевизијских емисија и разних веб-сајтова. То негативно утиче на оне који су лаковерни и склони да одмах поверују таквим лажима.

3. Шта ће нам помоћи да не постанемо жртве преваре?

3 Захвални смо што имамо Божју Реч, која је „корисна [...] за поправљање“, јер нам она помаже да се не обесхрабримо када наиђемо на такву врсту противљења (2. Тим. 3:16). Оно што је апостол Павле написао указује на то да су неки хришћани у Солуну били заведени и да су поверовали у неистине. Он им је рекао да не дозволе да их ишта поколеба у просуђивању (2. Сол. 2:1, 2). Шта можемо научити из савета који им је Павле дао и како то данас можемо применити?

ПРАВОВРЕМЕНЕ ОПОМЕНЕ

4. Шта је хришћанима у Солуну помогло да спремно чекају долазак ’Јеховиног дана‘ и шта нама помаже да будемо спремни за тај дан?

4 У првој посланици Солуњанима, апостол Павле је својим суверницима скренуо пажњу  на долазак ’Јеховиног дана‘. Он није желео да његова браћа буду у тами и неспремна, већ их је подстакао да као ’синови светлости бдију и буду трезвени‘. (Прочитати 1. Солуњанима 5:1-6.) Ми данас очекујемо уништење Вавилона Великог, светског царства криве религије. То ће означити почетак великог Јеховиног дана. Ми све боље разумемо како ће Јехова испунити своју намеру. Преко скупштине редовно добијамо правовремене опомене које нам помажу да будемо трезвени. Ако озбиљно гледамо на таква упозорења, бићемо још одлучнији да ’служимо Богу користећи свој разум‘ (Римљ. 12:1).

Павле је у својим посланицама упутио правовремене опомене својој браћи и сестрама (Видети 4. и 5. одломак)

5, 6. (а) О чему је говорио апостол Павле у другој посланици Солуњанима? (б) Шта ће Бог ускоро учинити преко Исуса и шта треба да се питамо?

5 Апостол Павле је Солуњанима убрзо послао и друго писмо. У њему им је скренуо пажњу на предстојећу невољу када ће Господ Исус извршити Божју пресуду „над онима који не познају Бога и који се не покоравају доброј вести“ (2. Сол. 1:6-8). На основу Павлових речи које се данас налазе у другом поглављу те посланице може се закључити да су се неки хришћани у Солуну толико ’узнемирили‘ што се тиче Јеховиног дана да су помислили да је тај дан већ на прагу. (Прочитати 2. Солуњанима 2:1, 2.) Они су само делимично разумели како ће Јехова испунити своју намеру. Апостол Павле је једном другом приликом пишући о пророчанствима отворено рекао: „Наше знање је делимично и наше прорицање је делимично. А кад дође оно које је потпуно, нестаће оно које је делимично“ (1. Кор. 13:9, 10). Међутим, Бог је надахнуо апостола Павла, апостола Петра и другу помазану браћу да забележе упозоравајуће мисли које су њиховим суверницима могле помоћи да сачувају веру.

6 Да би помогао својој браћи да имају исправно гледиште, апостол Павле је под Божјим вођством објаснио да пре Јеховиног дана треба да се појави велики отпад и „човек безакоња“. * Затим ће, када за то дође време, Господ Исус уништити  све оне који су подлегли том лошем утицају. Апостол Павле је јасно навео разлог те неповољне пресуде. Рекао је да ће они бити осуђени због тога што „нису прихватили љубав према истини“ (2. Сол. 2:3, 8-10). Зато је добро да се питамо: ’Колико заиста волим библијску истину? Да ли сам у току са најновијим објашњењима из овог часописа и друге библијске литературе која се припрема за Божје слуге широм света?‘

МУДРО БИРАЈМО ДРУШТВО

7, 8. (а) Чега су све морали да се чувају хришћани у првом веку? (б) Чега посебно треба да се чувају данашње Божје слуге?

7 Наравно, отпадници и њихова учења нису једина опасност за праве хришћане. Апостол Павле је написао Тимотеју да је „љубав према новцу корен сваког зла“. Рекао је да су ’због ње неки одлутали од вере и нанели себи многе патње‘ (1. Тим. 6:10). Божје слуге морају стално бити на опрезу и што се тиче „дела тела“ (Гал. 5:19-21).

8 Па ипак, сасвим је разумљиво зашто је апостол Павле озбиљно упозорио хришћане у Солуну на људе који су били попут оних које је једном приликом назвао ’лажним апостолима‘. Међу Солуњанима су били неки који су износили „искривљена учења да би одвукли ученике за собом“ (2. Кор. 11:4, 13; Дела 20:30). Исус је касније похвалио хришћане у Ефесу зато што нису ’трпели зле људе‘. Ти Ефешани су ’искушали‘ оне који су заправо били лажни апостоли, то јест варалице (Откр. 2:2). Занимљиво је што је Павле у другој посланици Солуњанима рекао: „Заповедамо вам, браћо, у име Господа Исуса Христа, да се клоните сваког брата који живи неуредно.“ Затим је конкретно навео хришћане који ’неће да раде‘ (2. Сол. 3:6, 10). Ако се од хришћана очекивало да се клоне оних који су били лењи и нису хтели да раде, онда би то још више важило када је реч о онима који су почели да клизе ка отпадништву! У првом веку су Божје слуге морале да пазе да се не друже с таквим појединцима јер је то било веома опасно за њих. Исто важи и данас (Посл. 13:20).

9. У којим ситуацијама треба да будемо посебно опрезни?

9 Велика невоља и крај овог злог света су веома близу и зато је још важније да послушамо те упозоравајуће речи које су под Божјим вођством забележене у првом веку. Сигурно не желимо да ’пропустимо да испунимо сврху‘ Јеховине незаслужене доброте и прокоцкамо вечни живот, било да имамо небеску било земаљску наду (2. Кор. 6:1). Ако неко ко долази на наше састанке покушава да нас увуче у разговор о неким својим тумачењима што се тиче онога што пише у Библији или ако има критички став према старешинама или браћи и сестрама, сасвим сигурно треба да будемо на опрезу (2. Сол. 3:13-15).

„ДРЖИТЕ СЕ ПРЕДАЊА“

10. Којих предања је требало да се држе хришћани у Солуну?

10 Апостол Павле је подстакао хришћане у Солуну да буду „непоколебљиви“ и да се чврсто држе онога чему су били поучени. (Прочитати 2. Солуњанима 2:15.) Али којим су ’предањима‘ они били поучени? То нису била предања која су типична за криву религију и која се стављају у исту раван са оним што стоји у Светом писму. Павле је говорио о учењима која су он и други примили од Исуса, као и о ономе што је под Божјим вођством писао својим суверницима, а што је данас део Божје Речи. Тај апостол је похвалио хришћане у Коринту зато што су ’у свему мислили на њега и држали  се предања како им их је пренео‘ (1. Кор. 11:2). Таква учења су потицала од Јехове и његовог Сина и зато су била поуздана и веродостојна.

11. Како неко може постати жртва преваре?

11 У посланици Јеврејима, Павле је истакао два начина на која би неки хришћанин могао изгубити веру и непоколебљивост. (Прочитати Јеврејима 2:1; 3:12.) Он је говорио о томе да неко може бити ’одвучен‘ од вере или да може ’одступити‘ од ње. На пример, ако чамац нечим није привезан, вода га полако и скоро неприметно може одвући од обале. Али неко може и сам одлучити да се чамцем удаљи од ње. Оба примера добро показују шта се дешава онима који постану жртве преваре и изгубе поверење у истину.

12. Које активности могу негативно утицати на нашу духовност?

12 Можда се у првом веку то десило неким хришћанима у Солуну. Каква је ситуација данас? Данас има све више крадљиваца времена. Размислимо само о томе колико нам времена могу одузети друштвене мреже, дописивање путем електронске поште, разни хобији и непрестано интересовање за спортска такмичења. Било шта од тога може негативно утицати на нас и угасити нашу ревност. До чега би то довело? Не бисмо имали ни времена ни снаге да се горљиво молимо, да проучавамо Божју Реч, долазимо на састанке и проповедамо добру вест. Шта можемо предузети да се не поколебамо у просуђивању?

КАКО МОЖЕМО ОСТАТИ НЕПОКОЛЕБЉИВИ

13. Какав став многи данас имају, као што је било проречено, и како можемо сачувати веру?

13 Не смемо заборавити у ком времену живимо и колико је опасно дружити се са онима који не верују да смо у „последњим данима“. Апостол Петар је говорећи о последњим данима написао следеће: „Појавиће се ругачи, који ће се ругати и поступати по својим жељама и говориће: ’Где је та његова обећана присутност? Откада су наши праочеви помрли, све стоји као што је било од почетка стварања‘“ (2. Петр. 3:3, 4). Свакодневно читање и проучавање Божје Речи помоћи ће нам да стално имамо у мислима да смо у „последњим данима“. Проречени отпад се одавно појавио и постоји све до дан-данас. „Човек безакоња“ и даље постоји и противи се Божјим слугама. Зато не смемо ни на тренутак изгубити из вида колико је близу Јеховин дан (Соф. 1:7).

Нећемо се поколебати у просуђивању ако се савесно припремамо за службу проповедања и ревно учествујемо у њој (Видети 14. и 15. одломак)

14. Зашто се може рећи да нас ревност у служби проповедања штити?

14 Искуство потврђује да је редовно учествовање у служби проповедања најбољи начин да се остане духовно будан и да се сачува добро просуђивање. Када је Христ Исус, Поглавар хришћанске скупштине, заповедио својим следбеницима да стварају ученике од људи из свих народа, учећи их да се држе свега што им је заповедио, он им је заправо дао савет којим је хтео да их заштити (Мат. 28:19, 20). Послушност тој Исусовој заповести подразумева ревност у служби проповедања. Можемо ли замислити да су наша браћа у Солуну била задовољна тиме да само рутински проповедају добру вест и поучавају друге, као да се ради о неком неважном послу? Узмимо у обзир да им је Павле рекао: „Дух не гасите. Пророштва не презирите“ (1. Сол. 5:19, 20). Ми данас имамо јединствену прилику да проучавамо упечатљива пророчанства и да о њима говоримо другима.

15. Шта све можемо разматрати током породичног проучавања?

 15 Наравно, желимо да помогнемо члановима своје породице да буду вешти у служби проповедања. Многа браћа и сестре су утврдили да је добро када један део породичног проучавања посвете служби проповедања. Можда ће теби и члановима твоје породице бити од користи да разговарате о томе како се можете припремити за своје накнадне посете. О чему ћете разговарати са станарима када их поново посетите? Које теме ће највероватније продубити њихово интересовање? Када је најбоље време да их посетите? Многи током породичног проучавања издвајају мало времена да погледају материјал који ће се разматрати на скупштинским састанцима. Да ли се можеш још боље припремити да учествујеш на њима? Када учествујеш на састанцима, ојачаћеш своју веру, а то ће ти помоћи да се не поколебаш у просуђивању (Пс. 35:18). Породично проучавање нам заиста помаже да се чувамо нагађања, личних тумачења и сумњивих идеја.

16. Шта помаже помазаним хришћанима да се не поколебају у свом просуђивању?

16 Добро је да размишљамо о томе како је Јехова током протеклих деценија благословио свој народ бољим разумевањем библијских пророчанстава јер нам то гарантује да ће нас он и у будућности благосиљати. Помазани хришћани имају наду да ће бити са Христом на небу и то им је велика мотивација да се не поколебају у свом просуђивању. На њих се сигурно могу применити следеће речи које је Павле упутио Солуњанима: „Ми смо дужни да увек захваљујемо Богу за вас, браћо коју Јехова воли, јер вас је Бог, због ваше вере у истину [...] изабрао [...] посветивши вас духом“ (2. Сол. 2:13).

17. Зашто су за тебе охрабрујуће речи из 2. Солуњанима 3:1-5?

17 Они који се надају вечном животу на земљи такође дају све од себе како их ништа не би поколебало у просуђивању. Ако се надамо вечном животу на земљи, узмимо к срцу охрабрујуће речи које је Павле написао помазаним хришћанима у Солуну. (Прочитати 2. Солуњанима 3:1-5.) Свако од нас треба да од срца послуша те речи. Упозорења забележена у обе посланице Солуњанима помажу нам да будемо на опрезу што се тиче нагађања, личних тумачења и сумњивих идеја. Пошто је крај овог света врло близу, ми веома ценимо такве опомене.

^ одл. 6 У Делима апостолским 20:29, 30, Павле је указао на то да ће се у оквиру хришћанске скупштине ’дићи људи који ће износити искривљена учења да би одвукли ученике за собом‘. Историјске чињенице показују да је с временом дошло до поделе на свештенике и лаике. До трећег века н. е. појавио се ’човек безакоња‘ у виду свештенства хришћанства. (Видети Стражарску кулу од 1. јула 1990, стране 21-25.)