Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) СЕПТЕМБАР 2013

Да ли су Јеховине опомене радост нашем срцу?

Да ли су Јеховине опомене радост нашем срцу?

„Опомене су твоје трајно наследство моје“ (ПС. 119:111)

1. (а) Како људи реагују на савете и зашто? (б) Како поносна особа реагује на савет?

ЉУДИ различито реагују када им неко скрене пажњу на нешто. На пример, неко ће са захвалношћу прихватити савет ако долази од особе која има неки ауторитет, док ће савет вршњака или некога ко је у подређеном положају глатко одбити. Емоције које се притом јављају такође су веома различите. Некога ће савет растужити или постидети, а некога ће мотивисати да се побољша. Зашто толико различито реагујемо? Један од фактора који на то утичу јесте понос. Он слаби нашу моћ расуђивања, због чега сматрамо да се савет који смо добили не односи на нас и да нема потребе да га применимо (Посл. 16:18).

2. Зашто прави хришћани цене савете из Божје Речи?

2 Прави хришћани цене корисне савете, нарочито када се они темеље на Божјој Речи. Јеховини савети и опомене нам помажу да избегнемо замке као што су материјализам, полни неморал и злоупотреба дроге и алкохола (Посл. 20:1; 2. Кор. 7:1; 1. Сол. 4:3-5; 1. Тим. 6:6-11). Осим тога, наше срце је радосно јер слушамо Божје заповести (Ис. 65:14).

3. Какав став треба да имамо што се тиче Јеховиних опомена?

3 Да бисмо сачували добар однос с нашим небеским Оцем, морамо и даље примењивати његове савете. Било би добро да имамо став какав је имао псалмиста који је рекао: „Опомене су твоје трајно наследство моје, јер су оне радост срцу моме“ (Пс. 119:111). Да ли и ми уживамо у Јеховиним заповестима или нам понекад представљају оптерећење? Чак и ако нам је понекад тешко да прихватимо  неки савет, не треба да због тога очајавамо. Свако од нас може ојачати своје поуздање у то да је послушност Јеховиним заповестима увек за наше добро. Погледајмо три начина на која то можемо учинити.

ГРАДИМО ПОУЗДАЊЕ У ЈЕХОВУ ПУТЕМ МОЛИТВЕ

4. Шта се у Давидовом животу никада није променило?

4 Краљ Давид је у свом животу имао много успона и падова, али једна ствар се никада није променила, а то је било његово безусловно поуздање у Створитеља. Он је рекао: „К теби, Јехова, подижем душу своју. Боже мој, у тебе се уздам“ (Пс. 25:1, 2). Шта је помогло Давиду да изгради тако јаку веру у свог небеског Оца?

5, 6. Шта на основу Давидових молитви можемо закључити о његовом пријатељству с Јеховом?

5 Многи људи се моле Богу само кад су у великим проблемима. Како би се ти осећао ако би ти се неко обраћао само када му треба новац или нека услуга? Вероватно би после неког времена довео у питање његове мотиве. Али Давид се није обраћао Јехови само кад му је требала нека помоћ. У његовим молитвама се види да је волео Јехову и да се уздао у њега и у добру и у злу (Пс. 40:8).

6 Запазимо каквим је речима Давид исказао част и захвалност Јехови. Он је рекао: „О Јехова, Господе наш, како је славно име твоје по свој земљи, о величанству твоме говори се над небесима!“ (Пс. 8:1). Можеш ли на основу ових речи осетити колико је Давид имао близак однос са својим небеским Оцем? Толико је био импресиониран Јеховиним величанством и његовом славом да га је узвисивао „по цео дан“ (Пс. 35:28).

7. Како нам редовна молитва Јехови помаже?

7 Да бисмо стекли поуздање у Јехову, и ми се попут Давида морамо редовно молити. У Библији пише: „Приближите се Богу, и он ће се приближити вама“ (Јак. 4:8). Молитва нас приближава Јехови и то је веома важан начин на који добијамо свети дух. (Прочитати 1. Јованову 3:22.)

8. Зашто у молитви не треба да увек користимо исте речи?

8 Да ли у молитви увек користиш исте речи или изразе? Ако је тако, пре него што почнеш да се молиш, размисли на тренутак о томе шта желиш да кажеш Јехови. Да ли би се твом пријатељу или неком члану породице свидело кад би му стално говорио једно те исто? Можда више не би желео да те слуша. Наравно, Јехова никада не одбацује искрене молитве својих верних слугу. Али сигурно не би било у реду да му се само рутински молимо.

9, 10. (а) Шта можемо укључити у своје молитве? (б) Шта ће нам помоћи да обогатимо своје молитве?

9 Очигледно је да се не можемо приближити Јехови уколико у молитви спомињемо само неке уопштене ствари. Али ако Јехови износимо своје најдубље мисли и осећања, бићемо ближи с њим и више ћемо се уздати у њега. Шта би онда требало да укључимо у своје молитве? Божја Реч даје одговор на то питање када каже: „У свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу“ (Фил. 4:6). У суштини, у наше молитве можемо укључити све што утиче на наш однос с Јеховом или на наш живот.

10 Много тога можемо научити на основу молитви мушкараца и жена који су верно служили Јехови и чије су молитве забележене  у Библији (1. Сам. 1:10, 11; Дела 4:24-31). У Псалмима има прегршт дирљивих молитви и песама упућених Јехови. У њима можемо наћи све могуће емоције, од дубоке туге и жалости до неизмерне радости. Анализирање тих молитви може нам помоћи да обогатимо своје молитве.

РАЗМИШЉАЈМО О ЈЕХОВИНИМ ОПОМЕНАМА

11. Зашто треба да дубоко размишљамо о Јеховиним саветима и опоменама?

11 Краљ Давид је рекао: „Опомена је Јеховина поуздана, даје мудрост неискусноме“ (Пс. 19:7). Дакле, чак и ако смо неискусни можемо стећи мудрост тако што ћемо слушати Божје заповести. Међутим, ако желимо да останемо верни Јехови у свим ситуацијама у животу, морамо дубоко размишљати о библијским саветима. На пример, размишљање о библијским начелима може нам помоћи да останемо беспрекорни када смо у искушењу да на послу или у школи урадимо нешто лоше. То ће нам помоћи и када треба да поштујемо Божји закон о крви или неутралности, као и у ситуацијама када је реч о нашој одећи и изгледу. Размишљање о Јеховиним саветима и опоменама помоћи ће нам да се припремимо за такве ситуације. Затим у срцу треба да решимо шта ћемо учинити ако се нађемо у таквој ситуацији. Такво размишљање и припрема могу нас поштедети многих проблема (Посл. 15:28).

12. О чему треба да размишљамо ако желимо да се држимо Божјих опомена?

12 Док ишчекујемо да се Божја обећања испуне, да ли се по нашем начину живота види да смо у духовном погледу будни? На пример, да ли заиста верујемо да ће Вавилон Велики ускоро бити уништен? Да ли су нам будући благослови, као што је вечни живот на рајској земљи, и сада реални као што су то били када смо први пут чули за њих? Да ли смо и даље ревни у служби или дајемо предност својим жељама? Да ли размишљамо о ускрсењу, посвећењу Јеховиног имена и оправдању његове врховне власти? Да ли нам је све то и даље важно? Дубоко размишљање о овим питањима помоћи ће нам да попут псалмисте на Божје опомене гледамо као на трајно наследство (Пс. 119:111).

13. Зашто је првим хришћанима било тешко да разумеју неке ствари? Наведи пример.

13 У Библији има неких ствари које још увек не можемо у потпуности разумети зато што Јехова сматра да још није време за то. Исус је више пута рекао својим апостолима да ће много тога претрпети и да ће бити убијен. (Прочитати Матеја 12:40; 16:21.) Али апостоли су разумели шта то значи тек након његове смрти и ускрсења када се у људском телу појавио многим ученицима и када им је „отворио ум да разумеју Писма“ (Лука 24:44-46; Дела 1:3). Слично томе, Христови ученици нису разумели да ће Божје Краљевство бити успостављено на небесима све док на њих није био изливен свети дух на Педесетницу 33. н. е. (Дела 1:6-8).

14. Какав су нам пример оставила браћа с почетка 20. века?

14 Нешто слично се догодило и почетком 20. века када се нису испунила очекивања многих правих хришћана што се тиче ’последњих дана‘ (2. Тим. 3:1). На пример, неки су мислили да ће 1914. године бити узети на небо. Међутим, они су наставили да марљиво проучавају Свето писмо и схватили су да најпре треба да се проповеда по целом свету (Мар. 13:10).  Зато је на међународном конгресу који је 1922. године одржан у Сидар Поинту, у САД, брат Џозеф Ратерфорд, који је тада имао велике одговорности у Божјој организацији, рекао: „Гледајте, Краљ влада! Ви сте његови заступници. Зато објављујте, објављујте, објављујте вест о Краљу и његовом краљевству.“ Од тада је проповедање добре вести о Божјем Краљевству постало заштитни знак Јеховиних слугу (Мат. 4:23; 24:14).

15. Зашто је добро да размишљамо о томе шта је Јехова учинио за свој народ?

15 Добро је да размишљамо о томе како је Јехова испунио обећања која је дао свом народу, и у прошлости и у савремено доба. То јача наше поуздање у то да ће Јехова испунити и своја обећања што се тиче будућности. Размишљање о томе улива нам снагу и помаже нам да радосно очекујемо њихово испуњење.

ГРАДИМО ПОУЗДАЊЕ У ЈЕХОВУ ДОК МУ СЛУЖИМО

16. Које благослове имамо када смо ревни у служби?

16 Наш Бог Јехова стално ради. „О Јах, ко је силан као ти?“, упитао је псалмиста. Затим је рекао: „Јака је рука твоја, десница је твоја уздигнута“ (Пс. 89:8, 13). Будући да је такав, Јехова цени и благосиља наш труд у светој служби. Он види како његове слуге, мушкарци и жене, стари и млади, нису беспослене и не једу „хлеб лењости“ (Посл. 31:27). По узору на нашег Створитеља, и ми смо заокупљени теократским активностима. Јехова је задовољан када му служимо целим срцем, а то и нама доноси радост и задовољство. (Прочитати Псалам 62:12.)

17, 18. Како јачамо своје поуздање у Јехову када следимо његова упутства? Наведи пример.

 17 Како нам то што поступамо по вери помаже да градимо поуздање у Јехову? Погледајмо шта се Израелцима догодило пред улазак у Обећану земљу. Јехова је рекао свештеницима који су носили ковчег савеза да закораче у реку Јордан. Међутим, кад се народ приближио реци, видео је да је набујала од пролећних киша. Шта ће Израелци урадити? Да ли ће се улогорити на обали реке и неколико недеља, па чак и дуже чекати да ниво воде опадне? Не, они су се уздали у Јехову и урадили онако како је рекао. Какав је био резултат? Библија каже: „Чим су свештеници који су носили ковчег дошли до Јордана и загазили у воду на обали [...] вода која је текла одозго зауставила се [...] Свештеници који су носили ковчег Јеховиног савеза стајали су мирно на сувом тлу усред Јордана док је цео Израел ишао по сувом“ (Ис. Нав. 3:12-17). Израелци су сигурно били задивљени када су видели како се та набујала река зауставља! Они су поступали по Јеховиним упутствима и зато је оно што се догодило ојачало њихову веру.

Да ли ћеш се и ти уздати у Јехову као што су се уздали Израелци у време Исуса Навина? (Видети 17. и 18. одломак)

18 Јехова данас не чини таква чуда за свој народ. Али он нас благосиља када исказујемо веру у њега и када поступамо по његовим саветима. Његов свети дух нам даје снагу и храброст да широм света проповедамо добру вест о Божјем Краљевству. А Јеховин највећи Сведок, ускрснули Христ Исус, обећао је својим ученицима да ће их подржавати у том важном делу када је рекао: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа [...] И ја сам с вама у све дане до свршетка овог поретка“ (Мат. 28:19, 20). Многи Јеховини сведоци који су по природи стидљиви могу лично потврдити да им Божји свети дух даје храброст да у служби проповедања разговарају са непознатим особама. (Прочитати Псалам 119:46 и 2. Коринћанима 4:7.)

19. У шта можемо бити сигурни у каквим год околностима да се налазимо?

19 Нека браћа и сестре због лошег здравља или поодмаклих година не могу у служби учинити онолико колико би хтели. Али можемо бити сигурни да „Отац милосрђа и Бог сваке утехе“ зна у каквој се ситуацији налази сваки његов слуга (2. Кор. 1:3). Он цени све што чинимо у светој служби. Не смемо заборавити да наше спасење првенствено зависи од наше вере у Христову откупну жртву (Јевр. 10:39).

20, 21. Како можемо показати поуздање у Јехову?

20 Док служимо Јехови ми трошимо наше време, снагу и средства колико год то можемо. Искрено желимо да дамо све од себе док ’проповедамо добру вест‘ (2. Тим. 4:5). Чињеница је да смо срећни када другима помажемо да „добро упознају истину“ (1. Тим. 2:4). Ми смо у духовном смислу богати јер славимо и хвалимо Јехову (Посл. 10:22). А то нам помаже да стекнемо потпуно поуздање у нашег Створитеља (Римљ. 8:35-39).

21 Као што смо видели, поуздање у Јехову није нешто што долази само по себи. Зато дајмо све од себе да се у молитви ослањамо на Јехову. Дубоко размишљајмо о томе како је Јехова испуњавао своја обећања у прошлости и како ће то учинити у будућности. Градимо поверење у Јехову док му служимо. Не заборавимо да Јеховине опомене вечно трају. Ако обраћамо пажњу на њих, и ми ћемо моћи да живимо вечно.