Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) СЕПТЕМБАР 2013

Питања читалаца

Питања читалаца

Зашто је Исус заплакао пре него што је ускрснуо Лазара, као што стоји у Јовану 11:35?

Када умре неко кога волимо, нормално је да плачемо за њим јер знамо колико ће нам недостајати. Премда је Исус волео Лазара, он није плакао зато што је Лазар преминуо. Из контекста овог дела Библије сазнајемо да је он плакао зато што му је било жао оних које је Лазарева смрт погодила (Јов. 11:36).

Када је Исус чуо да је Лазар болестан, није пожурио да оде код њега да би га излечио. У Библији пише: „Кад је [Исус] чуо да је он болестан, остао је још два дана у месту у ком је био“ (Јов. 11:6). Зашто Исус није одмах отишао? Имао је разлога за то. Рекао је: „Ова болест није за смрт, него је за Божју славу, да би се њом прославио Син Божји“ (Јов. 11:4). Смрт није била крајњи исход Лазареве болести. Исус је намеравао да Лазареву смрт искористи за „Божју славу“. Како? Спремао се да изврши посебно чудо, наиме да свог драгог пријатеља подигне из мртвих.

Исус је овом приликом у разговору са својим ученицима смрт упоредио са сном. Зато им је рекао да ’иде да пробуди Лазара‘ (Јов. 11:11). Исусу је било лако да га врати у живот баш као што је неком родитељу лако да пробуди своје дете из сна. Према томе, није било разлога да Исус много тугује због Лазареве смрти.

Зашто је онда плакао? Као што смо већ споменули, одговор можемо наћи у контексту. Када је срео Лазареву сестру Марију и видео како она и други плачу, „био је дубоко дирнут и потресен“. Њихов бол га је толико погодио да је у Библији записано да је био „потресен“. Зато је заплакао. Веома га је погодила туга његових вољених пријатеља (Јов. 11:33, 35).

Из овог догађаја учимо да Исус има моћ да наше вољене врати у живот и подари им здравље, а то ће учинити у предстојећем новом свету. Такође сазнајемо да Исус разуме оне којима је неко умро. То значи да и ми треба да саосећамо са онима који жале због смрти својих вољених.

Исус је знао да ће ускрснути Лазара, али је заплакао јер је искрено волео своје пријатеље и саосећао с њима. Саосећање може подстаћи и нас да ’плачемо с онима који плачу‘ (Римљ. 12:15). Такво туговање није доказ да неко нема довољно вере у ускрсење. Сасвим је на месту да се угледамо на Исуса, који је саосећао са ожалошћенима и плакао с њима иако је знао да ће ускрснути Лазара.