Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) АВГУСТ 2013

Никада се немојмо ’љутити на Јехову‘

Никада се немојмо ’љутити на Јехову‘

„Лудост човеку искривљује пут, а срце се његово љути на Јехову“ (ПОСЛ. 19:3)

1, 2. Зашто не треба да кривимо Јехову за проблеме који муче данашњи свет? Наведи пример.

ЗАМИСЛИМО да један срећно ожењен човек једног дана дође кући и затекне је у потпуном хаосу. Намештај је испревртан, судови побацани и разбијени, тепих потпуно уништен. Његова предивна кућа личи на ратно поприште. Да ли би тај човек помислио: ’Шта је ова моја жена урадила?‘ Или би се пре питао: Ко је ово урадио?‘ Одговор је јасан. Зашто? Зато што он зна да његова вољена супруга никада не би тако нешто урадила.

2 Данас је наша планета загађена и пуна насиља и неморала. Будући да проучавамо Библију, ми знамо да Јехова није крив за то. Он је створио нашу планету с намером да буде прави рај (Пост. 2:8, 15). Јехова је оличење љубави (1. Јов. 4:8). Свето писмо нам открива да је Сатана Ђаво „владар света“ и да је он узрочник многих проблема који муче човечанство (Јов. 14:30; 2. Кор. 4:4).

3. Како се може десити да имамо искривљену слику о својим проблемима?

3 Међутим, не можемо кривити Сатану баш за све своје проблеме. Зашто? Зато што су неки проблеми последица наших сопствених грешака. (Прочитати Поновљене законе 32:4-6.) Можда нам није тешко да признамо ту чињеницу. Али будући да смо несавршени, можемо имати искривљену слику о својим проблемима, што би нас на крају могло скупо коштати (Посл. 14:12). Уместо да себе или Сатану сматрамо одговорним за своје проблеме, могли бисмо почети да кривимо Јехову. Чак би се могло десити да се љутимо на њега (Посл. 19:3).

4, 5. Како би неко могао да почне да се „љути на Јехову“?

 4 Да ли је заиста могуће да почнемо да се ’љутимо на Јехову‘? Ако бисмо се љутили на Јехову, од тога сигурно не бисмо имали никакве користи (Ис. 41:11). Један песник је рекао: „Твоја је рука и сувише кратка да би се с Богом могао борити.“ Можда никада не бисмо отворено рекли да се љутимо на Јехову. Али Пословице 19:3 кажу да лудост човеку „искривљује пут“ и да се ’срце његово љути на Јехову‘. Дакле, може се десити да се у срцу љутимо на Јехову и да осећамо неку горчину. Таква осећања би могла да се манифестују на суптилан начин. На пример, могли бисмо да се удаљимо од скупштине и да више не служимо Јехови с нашом браћом и сестрама.

5 Шта би нас могло навести на то да се ’љутимо на Јехову‘? Како да избегнемо такву замку? Да бисмо сачували добар однос с Јеховом, веома је важно да сазнамо одговоре на ова питања.

ШТА БИ НАС МОГЛО НАВЕСТИ НА ТО ДА СЕ ’ЉУТИМО НА ЈЕХОВУ‘?

6, 7. Зашто су се Израелци у Мојсијево време жалили на Јехову?

6 Шта би једног верног Јеховиног слугу могло навести на то да се у свом срцу „љути на Јехову“? Размотримо пет фактора који би могли довести до тога и анализирајмо како су неке библијске личности упале у ту замку (1. Кор. 10:11, 12).

Негативни коментари могу лоше утицати на нас (Видети 7. одломак)

7 Негативни коментари. (Прочитати Поновљене законе 1:26-28.) Израелци су управо били ослобођени из ропства у Египту. Јехова је над тим народом који је тлачио Израелце чудом узроковао десет невоља, а затим је у Црвеном мору уништио фараона и његову војску (Изл. 12:29-32, 51; 14:29-31; Пс. 136:15). Божји народ је био спреман да уђе у Обећану земљу. Али Израелци су у том пресудном тренутку почели да се жале на Јехову. Због чега нису имали довољно вере? У срце им се увукао страх зато што су уходе које су ишле да извиде земљу донеле негативан извештај (Бр. 14:1-4). Какве су биле последице? Читавој тој генерацији није било дозвољено да уђе у ту „добру земљу“ (Пон. зак. 1:34, 35). Да ли и ми понекад дозвољавамо да негативни коментари ослабе нашу веру и да нас наведу да се жалимо на то како Јехова поступа с нама?

8. Шта је навело Божји народ у Исаијино време да се жали на Јехову?

8 Проблеми и потешкоће. (Прочитати Исаију 8:21, 22.) Народ у Јуди је у време пророка Исаије био у заиста тешкој ситуацији. Били су окружени непријатељима. Многи су били гладни због оскудице. Али имали су један још већи проблем. Нису више слушали Јехову и тиме су нарушили свој однос с њим (Ам. 8:11). Уместо да од Јехове траже помоћ у решавању тих проблема, ’проклињали су свог краља и свог Бога‘. Другим речима, кривили су Јехову за своје проблеме. Ако се и нама нешто лоше деси или се нађемо у неким проблемима, да ли ћемо и ми у срцу рећи: ’Па где је Јехова сад кад ми треба?‘

9. Зашто су Израелци у време пророка Језекиља имали погрешно мишљење о Јеховиним поступцима?

9 Непознавање свих чињеница. Пошто нису знали све чињенице, Израелци у време пророка Језекиља сматрали су да „Јеховин пут није праведан“ (Језек. 18:29). Понашали су се као да имају право да  суде Богу, стављајући своја мерила правде испред Јеховиних иако нису знали све чињенице. Ако понекад не разумемо нешто што пише у Библији или не схватамо зашто нам се нешто дешава, да ли ћемо у срцу помислити да је Јехова неправедан? (Јов 35:2).

10. Како би неко могао поступати попут Адама?

10 Пребацивање кривице на друге. Још на почетку људске историје, Адам је за свој грех окривио Бога (Пост. 3:12). Иако је намерно прекршио Божји закон, знајући при том какве ће бити последице, ипак је кривио Јехову. Индиректно је рекао да му је Јехова дао лошу жену. Од тада су и други поступали на сличан начин кривећи Бога за сопствене грешке. Зато је добро да се питамо: ’Да ли сам толико разочаран и незадовољан због сопствених грешака да почињем да мислим како ме Јеховина мерила и сувише ограничавају?‘

11. Шта можемо научити од Јоне?

11 Егоцентричност. Пророк Јона се љутио на Јехову што се смиловао Нинивљанима (Јона 4:1-3). Зашто? Зато што се по свему судећи плашио да ће се осрамотити кад се објава о уништењу не испуни. Изгледа да га је више бринуло шта ће људи мислити о њему него шта ће се десити са тим народом. Да ли смо и ми постали егоцентрични па се ’љутимо на Јехову‘ што још није дошао крај? Можда већ деценијама проповедамо да је близу Јеховин дан. Али када нам се људи ругају што тај дан још није дошао, да ли постајемо нестрпљиви и љутимо се на Јехову? (2. Петр. 3:3, 4, 9).

КАКО ДА ИЗБЕГНЕМО ТУ ЗАМКУ

12, 13. Шта треба да радимо ако у срцу почнемо да доводимо у питање Јеховине поступке?

12 Шта треба да радимо ако у свом несавршеном срцу почнемо да доводимо у питање неке Јеховине поступке? Сетимо се да то не би било паметно. Погледајмо сада пет  фактора који ће нам помоћи да се никада не љутимо на Јехову.

13 Чувајмо добар однос с Јеховом. Ако имамо добар однос с Јеховом, нећемо упасти у замку да се љутимо на њега. (Прочитати Пословице 3:5, 6.) Морамо се уздати у Јехову. Немојмо мислити да смо паметнији од њега нити да смо ми центар света (Посл. 3:7; Проп. 7:16). Такво гледиште ће нам помоћи да не кривимо Јехову ако нам се десе неке лоше ствари.

14, 15. Шта ће нам помоћи да на нас не утичу негативни коментари?

14 Немојмо дозволити да на нас утичу негативни коментари. Израелци у Мојсијево доба су имали много разлога да верују да ће их Јехова увести у Обећану земљу (Пс. 78:43-53). Али када су чули негативне коментаре десеторице ухода, ’нису се сетили руке његове‘, то јест заборавили су шта је Јехова већ учинио за њих (Пс. 78:42). Размишљање о томе шта је све Јехова учинио за нас учврстиће наш однос с њим. Тако нећемо дозволити да негативни коментари других направе јаз између нас и Јехове (Пс. 77:11, 12).

15 Још једна ствар која нас може удаљити од Јехове јесте негативан став према нашој браћи и сестрама (1. Јов. 4:20). Када су се Израелци бунили против тога што је Арон постављен за првосвештеника, Јехова је сматрао да се они заправо буне против њега (Бр. 17:10). Слично томе, ако се жалимо на оне које Јехова користи да воде земаљски део његове организације, ми се у ствари жалимо на Јехову (Јевр. 13:7, 17).

16, 17. Шта не смемо заборавити кад нас снађу неке невоље?

16 Не заборавимо да Јехова није узрок наших проблема. Иако су Израелци у Исаијино време окренули леђа Јехови, он је и даље желео да им помогне (Ис. 1:16-19). Какви год проблеми да нас сналазе, утеху можемо пронаћи у чињеници да Јехова брине за нас и да жели да нам помогне (1. Петр. 5:7). Он је чак обећао да ће нам дати потребну снагу да истрајемо (1. Кор. 10:13).

17 Ако смо жртве неке неправде, као што је то био Јов, не смемо заборавити да Јехова није одговоран за то. Он мрзи неправду и воли праведност (Пс. 33:5). Зато и ми, попут Јововог пријатеља Елијуја, можемо рећи: „Далеко је од истинитог Бога да зло чини, и од Свемоћног да неправедно поступа!“ (Јов 34:10). Од Јехове добијамо „сваки добар дар и сваки савршен поклон“ и он никада није узрок наших проблема (Јак. 1:13, 17).

18, 19. Зашто никада не треба да сумњамо у Јехову? Наведи пример.

18 Никада не сумњајмо у Јехову. Он је савршен и његове мисли су много узвишеније од наших (Ис. 55:8, 9). Понизност и скромност ће нам помоћи да признамо чињеницу да ми једноставно не можемо све да разумемо (Римљ. 9:20). Ретко када знамо све чињенице у вези с неком ситуацијом. Вероватно смо се и сами уверили у истинитост следећих речи: „Ко је први у парници својој, праведан је, а онда долази ближњи његов и испитивањем оповргне речи његове“ (Посл. 18:17).

19 Ако би наш поуздани пријатељ учинио нешто што у први мах не разумемо или сматрамо необичним, вероватно га не бисмо одмах оптужили и посумњали у његове мотиве, нарочито ако се већ годинама познајемо. Ако тако поступамо према нашим  пријатељима, који су ипак несавршени, зар не би требало да имамо још више поверења у нашег небеског Оца, чији су путеви и мисли много узвишенији од наших!

20, 21. Зашто је важно да нађемо правог кривца за своје проблеме?

20 Нађимо правог кривца. Зашто то треба да радимо? Зато што смо ми сами криви за неке проблеме, и ту чињеницу морамо признати (Гал. 6:7). Немојмо кривити Јехову за своје проблеме. Зашто? Погледајмо један пример: Можда неки аутомобил може да развије велику брзину. Али ако возач великом брзином улети у оштру кривину и слупа аутомобил, да ли је онда произвођач крив за ту несрећу? Наравно да није! Слично томе, Јехова нам је дао слободну вољу, то јест могућност да сами бирамо свој животни пут. Али он нас поучава како да доносимо мудре одлуке. Зашто бисмо онда кривили нашег Створитеља за сопствене грешке?

21 Наравно, нису сви проблеми последица наших грешака. Свакога од нас понекад сналазе „време невоље и непредвиђени догађаји“ (Проп. 9:11). Осим тога, немојмо превидети чињеницу да је Сатана Ђаво главни узрочник зла на овом свету (1. Јов. 5:19; Откр. 12:9). Сатана је наш непријатељ, а не Јехова (1. Петр. 5:8).

ЦЕНИМО ДОБАР ОДНОС С ЈЕХОВОМ

Јехова је наградио Исуса Навина и Халева зато што су се уздали у њега (Видети 22. одломак)

22, 23. Шта треба да радимо ако смо обесхрабрени због својих проблема?

22 Кад у животу наиђу невоље и проблеми, сетимо се примера Исуса Навина и Халева. За разлику од десеторице других ухода, њих двојица су донели добре вести (Бр. 14:6-9). Показали су веру у Јехову. Али и они су морали да лутају пустињом 40 година као и остали Израелци. Да ли су се Исус Навин и Халев жалили због тога или постали огорчени, сматрајући да то није праведно? Нису. Уздали су се у Јехову. Да ли их је Јехова због тога наградио? Сасвим сигурно јесте! Иако је читава генерација помрла у пустињи, њих двојица су ушли у Обећану земљу (Бр. 14:30). Слично томе, и нас ће Јехова наградити ако се „не уморимо“ вршећи његову вољу (Гал. 6:9; Јевр. 6:10).

23 Шта треба да радимо ако смо обесхрабрени због својих проблема, туђих грешака или сопствене несавршености? Сетимо се да је Јехова диван Бог. Покушајмо да замислимо све лепе ствари које нам је он обећао. Питајмо се какав би наш живот био да не знамо Јехову. Останимо блиски с њим и немојмо дозволити себи да се у срцу љутимо на њега!