Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула (издање за проучавање)  |  ЈУЛ 2013

Исус храни многе преко неколицине

Исус храни многе преко неколицине

„Затим је [Исус] изломио хлебове, разделио их ученицима, а ученици народу“ (МАТ. 14:19)

1-3. Испричај како је Исус нахранио мноштво људи у близини Витсаиде. (Видети слику на почетку чланка.)

ЗАМИСЛИМО следећу сцену. (Прочитати Матеја 14:14-21.) Било је то непосредно пре Пасхе 32. године н. е. Мноштво од 5 000 мушкараца, не рачунајући жене и децу, било је са Исусом и његовим апостолима на једном пустом месту у близини Витсаиде, на северној обали Галилејског мора.

2 Исус се сажалио на тај силан народ, па је лечио болесне међу њима и поучавао их о Божјем Краљевству. Када се спустило вече, ученици су рекли Исусу да отпусти народ како би отишли у оближња села и купили себи нешто за јело. Али Исус је својим ученицима рекао: „Ви им дајте да једу.“ Његове речи су их сигурно збуниле, јер су код себе имали само пет хлебова и две мале рибе.

3 Исус је тада учинио једно чудо и то је једино чудо које је забележено у сва четири јеванђеља (Мар. 6:35-44; Лука 9:10-17; Јов. 6:1-13). Рекао је својим ученицима да кажу људима да поседају на зелену траву у групама по сто и по педесет. Изрекавши благослов, изломио је хлебове и поделио рибе. Исус није директно дао људима ту храну, већ је рекао ’ученицима да им је поделе‘. То је заиста било чудо, јер је за свакога било више него довољно хране! Замислимо само: Исус је посредством неколицине, то јест преко својих ученика нахранио хиљаде људи. *

4. (а) Коју врсту хране је Исус нарочито желео да обезбеди и зашто? (б) Шта ћемо разматрати у овом и у следећем чланку?

4 Исусу је било још важније да својим следбеницима обезбеди духовну храну. Он је знао да духовна храна, то јест истина која се налази у Божјој Речи, води до вечног живота (Јов. 6:26, 27; 17:3). Иста осећања која су га навела да обезбеди хлеб и рибу за мноштво људи, подстакла су га да многе сате посвети поучавању  својих ученика (Мар. 6:34). Али знао је да неће још дуго бити на земљи и да треба да се врати на небо (Мат. 16:21; Јов. 14:12). Како ће се Исус кад буде био на небу постарати да његови следбеници на земљи имају довољно духовне хране? Примениће сличан принцип — обезбедиће храну многима преко неколицине. Међутим, ко ће сачињавати ту неколицину? Погледајмо како је Исус преко неколицине хранио своје многобројне помазане следбенике у првом веку. А затим ћемо у следећем чланку размотрити питање које је веома важно за свакога од нас, а то је: Како да препознамо неколицину преко које Христ данас обезбеђује духовну храну?

Хиљаде људи је добило храну посредством неколицине (Видети 4. одломак)

ИСУС БИРА НЕКОЛИЦИНУ

5, 6. (а) Коју је важну одлуку Исус донео са циљем да његови следбеници буду добро збринути у духовном погледу након његове смрти? (б) Како је Исус припремао своје апостоле да преузму једну важну улогу након његове смрти?

5 Одговоран поглавар породице ће се побринути да у случају његове смрти његова породица буде збринута. Исто тако се и Исус — који је касније постао Поглавар хришћанске скупштине — побринуо да након његове смрти његови следбеници буду добро збринути у духовном погледу (Еф. 1:22). На пример, Исус је отприлике две године пре него што је умро донео једну веома важну одлуку. Изабрао је првих неколико особа преко којих ће касније хранити многе. Погледајмо шта се заправо догодило.

6 Исус се целу ноћ молио, а затим је окупио своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу апостола (Лука 6:12-16). Наредне две године био је посебно близак с њима, поучавајући их и речима и делима. Знао је да треба још доста тога да науче. Током тог периода и даље их је називао својим ’ученицима‘ (Мат. 11:1; 20:17). Давао им је корисне савете и подробно их је поучио како да проповедају (Мат. 10:1-42; 20:20-23; Лука 8:1; 9:52-55). Очигледно их је припремао за једну важну улогу коју ће имати након његове смрти и повратка на небо.

7. Како је Исус наговестио за шта ће се апостоли првенствено бринути?

7 Коју ће улогу имати апостоли? Како се Педесетница 33. године н. е. ближила, било је очигледно да ће апостоли имати „надгледничку службу“ (Дела 1:20). Али за шта ће се они првенствено бринути? Исус им је то наговестио након свог ускрсења, у једном разговору са апостолом Петром. (Прочитати Јована 21:1, 2, 15-17.) Он је у присуству и неких других апостола рекао Петру: „Паси моје овчице.“ Тиме је указао на то да ће његови апостоли бити међу неколицином преко које ће он обезбеђивати духовну храну за многе. Те дирљиве и изражајне речи говоре о томе каква осећања Исус има према својим ’овчицама‘. *

ДУХОВНА ХРАНА ЗА МНОГЕ У ПРВОМ ВЕКУ

8. Како су нови верници на Педесетницу показали да су препознали преко кога Христ обезбеђује духовну храну?

8 Од Педесетнице 33. н. е., ускрснули Христ је преко својих апостола хранио остале помазане ученике. (Прочитати Дела апостолска 2:41, 42.) Јудејци и прозелити који су тог дана постали духом помазани хришћани очигледно су препознали преко кога Христ обезбеђује духовну храну. Они су се без оклевања „посветили апостолском учењу“. Према речима једног стручњака, грчки глагол који је преведен са ’посветили су се‘ означава „постојану и непоколебљиву оданост нечему“. Многи нови верници су били жељни духовне хране и тачно су знали где ће је  добити. С потпуним поверењем су слушали апостоле како им објашњавају шта је Исус говорио и чинио, као и значење стихова који се односе на њега * (Дела 2:22-36).

9. Како су апостоли показали да нису изгубили из вида шта је њихова првенствена одговорност?

9 Апостоли никада нису изгубили из вида да је њихова првенствена одговорност да поучавају и предводе скупштину. На пример, погледајмо како су решили једну деликатну ситуацију која је могла да доведе до раздора у новоформираној скупштини. Занимљиво је да се радило о физичкој храни. Удовице које су говориле грчки биле су запостављене приликом свакодневног дељења хране, за разлику од удовица које су говориле хебрејски. Како су апостоли решили ту непријатну ситуацију? „Дванаесторица“ су поставила седморицу способне браће да надгледају тај ’потребни посао‘, то јест дељење хране. Апостоли — од којих је већина сигурно учествовала у дељењу хране мноштву људи које је Исус чудом нахранио — сматрали су да је много важније да се усредсреде на дељење духовне хране. Зато су се они посветили ’поучавању о Божјој речи‘ (Дела 6:1-6).

10. Како је Христ користио апостоле и старешине у Јерусалиму?

10 Већ 49. године н. е. преосталим апостолима су се придружиле још неке искусне старешине. (Прочитати Дела апостолска 15:1, 2.) ’Апостоли и старешине у Јерусалиму‘ служили су као водеће тело. Христ је као поглавар скупштине користио ову малу групу духовно зрелих мушкараца да решавају доктринарна питања и да надгледају и воде дело проповедања добре вести о Божјем Краљевству и стварања ученика (Дела 15:6-29; 21:17-19; Кол. 1:18).

11, 12. (а) Шта показује да је Јехова био задовољан начином на који је његов Син обезбеђивао духовну храну скупштинама у првом веку? (б) На основу чега се јасно видело преко кога Христ обезбеђује духовну храну?

11 Да ли је Јехова био задовољан начином на који је његов Син обезбеђивао духовну храну скупштинама у првом веку? Сасвим сигурно јесте. На основу чега то можемо тврдити? У Делима апостолским стоји следеће: „Док су [апостол Павле и његови сапутници] пролазили  кроз градове, предавали су тамошњој браћи одредбе које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму, да их се придржавају. Тако су се скупштине учвршћивале у вери и расле из дана у дан“ (Дела 16:4, 5). Запазимо да су скупштине напредовале зато што су верно сарађивале са водећим телом у Јерусалиму. То је сасвим сигурно доказ да је Јехова био задовољан начином на који се његов Син старао за духовне потребе скупштина. Немојмо изгубити из вида да је духовни напредак могућ само уз Јеховин благослов (Посл. 10:22; 1. Кор. 3:6, 7).

12 До сада смо видели да је Исус користио исти принцип било да се радило о дељењу духовне или физичке хране: обезбедио је храну многима преко неколицине. У то време је било очигледно преко кога обезбеђује духовну храну. На крају крајева, апостоли су, као први чланови водећег тела, пружили видљиви доказ да имају подршку с неба. У Делима апостолским 5:12 пише: „Апостоли су чинили многа чуда и знамења у народу.“ * Према томе, није било разлога да се они који су постали хришћани питају преко кога Христ храни своје следбенике. Али ситуација се променила крајем првог века.

У првом веку је било очигледно кога је Исус користио да у духовном смислу храни скупштину (Видети 12. одломак)

КАДА ЈЕ КУКОЉА БИЛО МНОГО А ПШЕНИЦЕ МАЛО

13, 14. (а) На шта је Исус упозорио и како су се његове речи обистиниле? (б) Каквим ће нападима скупштина бити изложена? (Видети напомену за 13. одломак.)

13 Исус је прорекао да ће скупштина правих хришћана бити на удару противника. Сетимо се да је Исус у поређењу о пшеници и кукољу, које у себи садржи и пророчанство, рекао да ће на њиви на којој је посејана пшеница (помазани хришћани) бити посејан и кукољ (лажни хришћани). Још је рекао да ће расти заједно до жетве, која ће бити на ’свршетку овог поретка‘ (Мат. 13:24-30, 36-43). Исусове речи су убрзо почеле да се испуњавају. *

14 Отпад се увукао међу прве хришћане, али Исусови верни апостоли су га ’задржавали‘ и нису дозвољавали да лажна учења упрљају скупштину (2. Сол. 2:3, 6, 7). Међутим, када је и последњи апостол умро, отпад је пустио корење и наставио да расте током периода који је обухватао много векова. Осим тога, током тог периода кукољ се умножио, а стабљика пшенице је било врло мало. Није било сталног и организованог дељења духовне хране. То ће се с временом променити. Али питање је: ’Када?‘

КО ЋЕ ОБЕЗБЕЂИВАТИ ДУХОВНУ ХРАНУ У ВРЕМЕ ЖЕТВЕ?

15, 16. До каквих је резултата довело то што су Истраживачи Библије темељно проучавали свете списе и које се питање намеће?

15 Како се ближило крају време у коме су кукољ и пшеница расли заједно, тако је интересовање за библијску истину било све веће. Сетимо се да се током 1870-их једна мала група људи који су искрено трагали за истином и желели да проучавају Библију издвојила од „кукоља“, то јест лажних хришћана у црквама и сектама хришћанства. Ти богобојазни људи, који су себе називали Истраживачима Библије, понизног срца и без предубеђења детаљно су и уз молитву истраживали свете списе (Мат. 11:25).

16 Такво темељно проучавање је дало лепе резултате. Ти богобојазни мушкарци и жене су оповргли лажна учења и ширили духовну истину, објављујући и делећи библијске публикације широм света. Многи који су били гладни и жедни духовне истине читали су њихову литературу и уверили се да је то истина. С обзиром  на то намеће се једно занимљиво питање, наиме: Да ли је Исус преко Истраживача Библије хранио своје следбенике током година које су претходиле 1914? Не. То је још увек било време када су кукољ и пшеница расли заједно и тек је требало да се искристалише преко кога ће стизати духовна храна. Још није било дошло време да се лажни хришћани предочени кукољем одвоје од правих хришћана предочених пшеницом.

17. Који су се значајни догађаји одиграли 1914. године?

17 Као што смо видели у претходном чланку, 1914. је почело време жетве. Од те године почели су да се нижу неки значајни догађаји. Исус је устоличен за Краља и почели су последњи дани (Откр. 11:15). Од 1914. до прве половине 1919, Исус је са својим оцем дошао у духовни храм да га прегледа и очисти, што је заиста било неопходно * (Мал. 3:1-4). Затим је 1919. године почело време сакупљања пшенице. Коначно је дошло време да Христ покаже преко кога ће делити духовну храну!

18. Шта је Исус обећао и које је било суштинско питање на почетку последњих дана?

18 Исус је у пророчанству о времену краја прорекао да ће поставити верног и разборитог роба да даје духовну „храну у право време“ (Мат. 24:45-47). Ко је тај роб? По принципу који је користио и у првом веку, Исус је и овог пута обезбедио храну многима преко неколицине. Али када су почели последњи дани, суштинско питање је било: ’Ко ће бити та неколицина?‘ У следећем чланку ћемо говорити о томе, као и о још неким питањима у вези са Исусовим пророчанством.

 

^ одл. 3 3. одломак: Једном другом приликом, када је Исус чудом нахранио 4 000 мушкараца, не рачунајући жене и децу, опет је храну дао „ученицима, а ученици народу“ (Мат. 15:32-38).

^ одл. 7 7. одломак: Све „овчице“ које је Петар у духовном смислу хранио имале су небеску наду.

^ одл. 8 8. одломак: Чињеница да су се нови верници „посветили апостолском учењу“ указује на то да су апостоли редовно поучавали народ. Нека апостолска учења су трајно забележена у грчком делу Светог писма.

^ одл. 12 12. одломак: Хришћани који нису били апостоли такође су имали чудесне дарове духа. Али изгледа да је већина од њих добила те дарове директно од апостола или у њиховом присуству (Дела 8:14-18; 10:44, 45).

^ одл. 13 13. одломак: Према речима апостола Павла забележеним у Делима апостолским 20:29, 30, скупштина ће прво бити на удару лажних хришћана предочених кукољем који ће се у њу увући. Затим ће се и међу правим хришћанима појавити отпадници који ће износити „искривљена учења“.

^ одл. 17 17. одломак: Видети чланак „Ја сам с вама у све дане“, у овом издању, 11. страна, 6. одломак.